Balirana slama kao građevinski element najpoznatija je kao odličan termoizolator i potpuno prirodan materijal. Zidovi od slame u Evropi, Severnoj Americi i Australiji i objekti sa baliranom slamom se grade već dvadesetak godina i postoji više tehnika gradnje. Tek poslednjih oko 5 godina usavršene su tehnike gradnje prefabrikovanim panelima od slame, koji se proizvode prema projektu u fabričkim uslovima i veoma brzo se ugrađuju na gradilištu. Za to imaju sertifikate rigoroznih svetskih institute, u skladu su sa svim građevinskim regulativama Evropske unije i Srbije i klijentima pružaju višedecenijske garancije na kvalitet gradnje i performanse materijala.
Zidovi od slame – Revolucionarni pristup izgradnji
Po tome je litvansko-slovačka kompanija ‘EcoCocon’ jedinstvena na globalnom tržištu. Njihov proizvod sertifikovan je od strane Passive House instituta u Darmštatu (Nemačka), kao i Instituta Cradle to Cradle u Ouklendu (Kalifornija, SAD), a poseduju i sertifikat validan u EU o vatrootpornosti REI120, što znači da paneli u požaru mogu da izdrže minimum 120 minuta, što je najviša klasifikacija.
U Srbiji je ova graditeljska tehnika u razvoju i nema još ni jednog objekta. Za sada je izgrađen vrlo mali broj objekata jednostavnim tehnikama, kao što je formiranje zidova slaganjem bala od slame, kao ispuna čvrste konstrukcije od drvene građe. Ipak, svaki od tih objekata dobio je medijsku pažnju u vidu senzacije, a graditelji su kod nas do sada bili entuzijastični pojedinci koji su gradili za svoje potrebe.
// Sertifikovani zidni paneli, kao najsavremenija tehnika gradnje slamom, imaju koeficijent toplotne provodljivosti λ=0.056 W/mK sa izvanrednom ukupnom vrednošću koeficijenta prolaska toplote U=0,121 W/m²K i specifičnim toplotnim otporom R=8.3 m²К/W (R=1/U), uključujući i 60 mm debljinu sloja ‘Steico’ ploča od drvenih vlakana na spoljašnjem zidu. //
Količina toplote i usporeni fazni pomak, vreme potrebno da se letnja vrućina iz spoljašnjosti manifestuje u unutrašnjost objekta, pružaju visoku udobnost tokom leta. Poređenja radi, fazni pomak ovog panela od slame i drveta je 40 minuta/cm, dok je kod izolacija od stiropora 13 minuta/cm, a kod mineralne vune 15 minuta/cm, čime su nadmašeni konvencionalni materijali u održavanju stabilne i prijatne unutrašnje temperature.
// Sadašnja srpska regulativa obavezuje investitore da novi objekti moraju zadovoljiti C energetski razred sa godišnjom potrošnjom energije od 80-100 kWh/m², a stariji objekti, kojih ima najviše, imaju energetski razred E ili F i godišnje troše oko 200 kWh/m². //
Objekti izgrađeni sertifikovanim zidnim panelima od slame godišnje troše manje od 15 kWh/m² energije za zagrevanje i hlađenje, što ih svrstava u energetski razred A+. To znači da su uštede na potrošnji energije i troškovima grejanja i hlađenja objekata manji i do 90% u odnosu na objekte u kojima danas živimo. Ako se zna da građevniski objekti učestvuju u ukupnoj globalnoj potrošnji energije sa 40%, što je više i od transporta i od industrije, ovaj način gradnje sasvim sigurno će u bliskoj budućnosti doživeti ekspanziju.
Pored svih termoizolacionih performansi koje pruža, potrebno je naglasiti da su takvi zidovi i sistem gradnje 99% ekološki, odnosno od gotovo potpuno prirodnih materijala koji ne zagađuju životnu sredinu, a u procesu proizvodnje ovog materijala se troši vrlo malo energije. Na primer, oko 14 MJ/m³ energije je potrebno za proizvodnju presovane slame, dok se za proizvodnju mineralne vune troši 1077 MJ/m³, što uveliko doprinosi energetskoj efikasnosti i potpuno je u skladu sa globalnim trendom i imperativima smanjenja emisije CO2, kao i održivim razvojem. Građenje presovanom slamom je adekvatan odgovor na to. Tipična EcoCocon kuća će prosečno uštedeti 1 tonu CO2 godišnje u potrošnji energije u odnosu na klasično građene objekte, a to su ogromne količine tokom čitavog životnog veka zgrade, što dodatno utiče na veći komfor življenja.
Većinu vremena provodimo u zgradama i kućama, pa je kvalitet vazduha u unutrašnjosti objekata potencijalno bitniji od smanjenja zagađenja na otvorenom. U zgradama građenim panelnim zidnim sistemima od slame i drveta nema otrovnih i štetnih isparenja koja bi mogla da naškode korisnicima, a potpuno prirodne obloge i boje zidova su estetski lepe, doprinose kvalitetu stanovanja i poboljšavaju kvalitet života.
// Broj objekata izgrađenih građevinskim panelima od slame konstantno raste, a u protekle 3-4 godine u svetu je izgrađeno nekoliko stotina hiljada m² uglavnom stambenih objekata, ali i škola, sportskih hala, predškolskih ustanova, poslovnog prostora. //
Ono što, takođe, odlikuje ovakav način gradnje je brzina i efikasnost. To je jedan od najjednostavnijih načina gradnje, pa od dobijanja građevinske dozvole, investitor prosečne veličine kuće može planirati useljenje i za tri meseca. Paneli, napravljeni po projektu, sa predviđenim otvorima za prozore i vrata, jednostavno se slažu na betonski temelj i spajaju jedan uz drugi, na koje se posle postavlja krovna konstrukcija, pa enterijerske i eksterijerske završne obloge. Statička stabilnost se postiže integrisanom drvenom konstrukcijom u ramu panela dizajniranim tako da potpuno onemogućava pojavu hladnih mostova. Paneli od presovane slame su dovoljno stabilni da bez problema mogu podneti velika opterećenja, čak i u ekstremnim slučajevima kao što su zemljotresi.
Sistem gradnje zidnim panelima koji je u ponudi u Srbiji menja zidarske, izolaterske, armiračke i betonske radove, a predviđa spratnost do tri etaže. Za proizvodnju panela za objekat zidne površine od 120m² potrebno je 1-2 nedelje, a za ugradnju panela 4 radnika i 5 dana. Proizvođač isporučuje jasno numerisane panele sa oznakama u boji, zajedno sa mapom dispozicije panela, pomoću koje je lako uočljivo gde koji panel treba da bude ugrađen. Zbog jednostavnosti ugradnje nije potrebna nikakava specijalna oprema i alati ako se radi o prizemnom objektu.
// Gradnja prefabrikovanim panelima sa duplim konstruktivnim drvenim okvirima trenutno je na tržištu po cenama sličnim klasičnim načinima gradnje. //
U tom slučaju su, pored svih benefita energetske fikasnosti i drastično smanjenim troškovima energenata pri korišćenju, obezbeđene sve vrste višedecenijskih garancija investitoru, te se ništa ne prepušta slučaju i takvi objekti mogu biti predmet bankarskih hipoteka.
Ipak, pitanje je i sa kakvom kućom treba porediti kuću izgrađenu ovim sistemom. Treba da važi pravilo da se uvek porede kuće sa istom vrednošću termoizolacije, a postizanje termoizolacionih svojstava konvencionalnih zidova, kao kod zidnih panela od presovane slame, zahteva velike troškove. Kada bi se toplotno izolovao zid od cigle ili betona kamenom vunom odgovarajuće debljine, za iste toplotne gubitke kakve ima zid presovane slame, što je oko 30 cm debljine sloja kamene vune, troškovi bi bili daleko veći. U tom slučaju, zidovi od slame imaju veliku prednost.
Prepreke za gradnju savremenim metodama, prefabrikovanim panelima, ne postoje, jer se na taj način u svetu gradi tek od pre 6-7 godina, a do sada je u Evropi izgrađeno stotine objekata. To nije bio slučaj sa starijim tehnikama gradnje, jer balirana slama nije sertifikovana kao građevinski materijal, pa pojedinci i javne institucije, kao investitori, nisu osetili potrebnu sigurnost, niti su im mogle biti obezbeđene garancije. Neophodna je, svakako, sveobuhvatna promocija gradnje ovakvim revolucionarnim sistemom u svim sredstvima informisanja, kako bi ljudi uopšte prihvatili to kao mogućnost.
// Uskoro će biti moguća izgradnja i mnogo većih građevinskih objekata ovim panelima. Trenutno se radi na nekoliko koncepata. Nekoliko velikih pilot projekata je već u razvoju, a širom Evrope radi se na promovisanju upotrebe panela kao univerzalno-primenjivog sistema i za velike projekte. //
Resursi naše planete su ograničeni i na nama je odgovornost da ih koristimo racionalno. Gradnja panelnim sistemom zidova od slame doprinosi stvaranju sveobuhvatnog, ekološkog i troškovno efikasnog građevinskog rešenja, koje je u stanju da bude finansijski konkurentno konvencionalnoj građevinskoj industriji koja zagađuje okolinu, a da se pri tom u isto vreme nudi vrhunski kvalitet, performanse i zdraviji život. Cilj ovakvog načina građenja je pre svega smanjenje zagađenja, koje danas više nego ikad utiče na klimatske promene, i nije samo reč o samo ovom u građevinskom proizvodu, već se radi o viziji boljeg sveta.
Autor teksta: Goran Milenković, mast.inž.arh.
Zastupnik za Srbiju EcoCocon zidnih panela od slame:
ORG sistem d.o.o.
Šafarikova 8, 21101 Novi Sad – RS
T. +381 64 9015 808
info@orgsistem.com
www.ecococon.eu/sr