Zelenila nikad dosta, pa ni na ravnim krovovima
Intezivnije pojave ozelenjenih ravnih krovova širom Evrope beležimo od sredine XX veka – naročito u Nemačkoj i u Švajcarskoj. Danas su ovakvi tipovi ravnih krovova, ukljućujući i prave pravcate krovne bašte ili vrtove, vema česti u modernoj arhitekturi – ne samo u urbanim, gradskim područjima sa obiljem višespratnica, već i u gradnji privatnih kuća sa ravnom krovnom konstrukcijom. Zašto? Pa zato što oni nude sijaset prednosti.
Zeleni krov hladi etaže ispod krova, poboljšava mikroklimu u urbanom gradskom području, ali i hrani brojne i razne vrste insekata. Projektovan kao „obruti“ tj. inverzni krov, on „poentira“ i kada je u pitanju njegov vek trajanja – naravno pod uslovom da se izvođenje konstrukcije do kraja stručno sprovede.
I do 25°C niže temperature na površini, i do 40% veća vlažnost vazduha leti: Ove prednosti i još više toga pokazuju ozbiljne studije kada je u pitanju zeleni krov i kada se on uporedi sa recimo pošljunčenim ravnim krovom ili sa onim na kojem je bitumen završni površinski sloj. Pored toga, zeleni ravan krov ima sposobnost da skladišti kišnicu – ekstenzivno ozelenjen ravan krov, sa 10 cm supstrata, može da zadrži i do 65 – 70% godišnjih padavina, dok pošljunčeni ravan krov to čini sa samo 18% padavina. U smilsu očuvanja biodiverziteta, zeleni ravni krovovi služe kao izvor hrane za pčele, leptire i razhe druge vrste insekata.
foto: freepik.com
Činjenica je i da zelenilo takođe vezuje CO2, što je jedan dodatni „plus“ za ozelenjeni ravni krov. Nije ni čudo da se danas zgrade sa zelenim krovovima smatraju savremenim načinom gradnje. Zeleni ravni krovovi se po pravilu izvode kao inverzni krovovi na kojima se termoizolacioni sloj ne nalazi ispod, već iznad hidroizolacije. Na taj način kvalitetna termoizolacija, otporna istovremeno i na velika pritisna opterećenja ali i na upijanje vode / vlage, štiti hidroizolaciju od oštećenja i propadanja, čime se postiže savršena konstrukcija za nadogradnju nekog od završnih slojeva – u ovom slučaju vegetacije.
Sloj po sloj
Bilo da je u pitanju specijalista za krovne građevinske radove, ili obučena firma za baštovanstvo i uređenje prostora, izvođač prilikom izgradnje zelenog inverznog krova prati sledeću šemu: Na noseću konstrukciju se postavlja najpre hidroizolacija, uključujući protivkorensku zaštitu. U „srcu“ sistema je termoizolacija Austrotherm XPS® TOP, a kako bi se izbegla pojava formiranja štetnih „hladnih mostova“ preporučuju se isključivo ploče sa „falcom“ (obrada ivica u formi stepenastog reza). Jednoslojno postavljanje termoizolacije je moguće do debljine 400mm, što je najveća debljina ploča Austrotherm XPS® TOP.
foto: Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu
Zelena površina ili bašta
U osnovi postoje dve opcije za ozelenjavanje – ekstenzivno ili intezivno. Ekstenzivno zelenilo predstavlja oblike vegetacije koji su uglavnom samoodrživi, kao što su sukulenti, sudumi, bilje i travne vrste livadskog tipa. U principu je reč o biljnim vrstama sa malim korenovim sistemom i koje lako podnose sušu. Mogu se instalirati na gotovo sve krovne konstrukcije jer imaju malu specifičnu težinu. Statički razlozi kao i manji radni napor govore u prilog ove vrste sadnje – ekstenzivno zelenilo se niti navodnjava, niti reže. Međutim, ovakve površine nisu pogodne da se na njih stalno stupa i po njima gazi.
Ukoliko je pak zeleni ravan krov predviđen kao prostor za odmor i relaksaciju onih koji žive ili rade unutar tog objekta, onda je prikladnije odlučiti se za intezivno zelenilo. Tu spadaju cveće i perenci u širokim saksijama, travnati tepisi, pa i stabla. Intezivno zelenilo je atraktivnije, nudi raznovrsnost biljaka, veću energetsku efikasnost i veću sposobnost zadržavanja vode. Ono zahteva međutim i veći trud čoveka, jer sadnice moraju da se zalivaju i održavaju. Drugi ograničavajući faktor je površinsko opterećenje. Ako se na primer na ravnom krovu želi imati žbunje ili manja stabla, treba znati da to opterećuje krov sa 350 – 500 kg/m2! Ovo se obavezno mora uzeti u obračun pri statičkom obračunu i u kasnijoj izgradnji.
foto: Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu
Sanacija dualnog (duplog) krova
Zeleni krov nije moguć samo u novogradnji, u novim objektima. On se može formirati i pri sanaciji tj. reparaciji starijih, od ranije postojećih objekata koji imaju ravan krov, a koji je bio konvencionalno termički izolovan (EPS ili vuna) i odozgo „zatvoren“ hidroizolacijom. On se „otvara“ tako što se na hidroizolaciju (obnovljenu ukoliko je stara oštećena) postavlja nov sloj termoizolacije (XPS), pa na nju sve ostalo (filterski i drenažnoakumulacioni sloj), ukljućujući na kraju i vegetacioni sloj. Na taj način je hidroizolacija ubuduće posebno zaštićena – obostrano, sa starim (odozdo) i novim (odozgo) slojem termoizolacije.
foto: Beograd Office Park
Ponovna primena je moguća
Zeleni ravan krov nije održiv i ekološki smislen samo pri njegovoj eksploataciji, već i kasnije pri njegovoj reciklaži. Rekli smo već da u konstrukciji ovog tipa ravnog krova imamo princip ugradnje „sloj po sloj“. To omogućava lako i jednostavno razdvajanje materijala. Međutim, pre nego što dođe do toga, vlasnici objekata sa ovakvim ravnim krovom uživaju u dugovečnosti istog – njegov vek trajanja je skoro duplo duži nego li vek trajanja konvencionalnog, termički izolovanog krova.
foto: Sirius, Novi Beograd
Zeleni krovovi i vazdušna buka
- Zeleni krovovi apsorbuju zvuk – smanjuju buku u okolini i poboljšavaju zvučnu zaštitu prostorija ispod krova;
- Primer krovnog ozelenjavanja u cilju smanjenja buke je „Fraport“ – zeleni krov aerodromske zgrade u Frankfurtu (Nemačka), najprometnijeg aerodroma u Evropi;
- Rezultati relevantnih ispitivanja pokazuju da supstrat debljine 12 cm redukuje buku za 40 dB, a supstrat debljine 20cm za 35-60 dB!
Autor teksta: Vladimir Ćujić, master inž. građ. direktor marketinga
AUSTROTHERM d.o.o. predstavništvo za Beograd (kancelarija za marketinško-tehničku podršku)
Arčibalda Rajsa 27, 11030 Beograd
T. +381 11 2369 280
office-beograd@austrotherm.rs
www.austrotherm.rs