Zelene prestonice Evrope – Budući razvoj evropskih gradova

Od kada je Evropska komisija prepoznala važnost i ulogu koju ima lokalna zajednica u razvoju i progresu urbanih sredina ustanovljena je godišnja nagrada za Zelenu prestonicu Evrope (European Green Capital Aword). Inicijativa je zamišljena tako da promoviše dobre primere prakse, da se zajednica obaveže na dalje akcije i da se podstakne razmena najboljih praksi među evropskim gradovima.

Nagrada Evropske zelene prestonice (European Green Capital Aword) je događaj koji ima za cilj da ohrabri gradove da poboljšaju kvalitet života i zaštitu životne sredine u urbanim sredinama. Suština nagrade je da se gradovi podstaknu da postanu prijatna mesta za boravak, život i rad.

// Nagrada se dodeljuje evropskim gradovima koji drže rekord po dostizanju visokih ekoloških standarda, koji su posvećeni ostvarenju ambicioznih ciljeva za poboljšanje životne sredine i održivi razvoj, a koji mogu biti uzor i inspiracija drugim gradovima da slede njihov primer.

Nagradu je osmislio Jurij Ratas bivši gradonačelnik Talina (Estonija) 2006. g. kao inicijativu za promociju razmene dobre prakse među gradovima. Kroz inicijativu je bilo uključeno 15 evropskih gradova i asocijacija gradova Estonije.

Njihova zelena vizija je rezurtirala „Memorandumom o razumevanju“ sa ciljem da promovišu/prepoznaju gradove koji streme razvoju urbanog života. Inicijativa je predstavljena Evropskoj komisiji 2008. g. ,a počevši od 2010.g nagrada je ustanovljena i gradovi počinju da se kandiduju i selektuju.

Dominantna poruka nagrade je da gradovi počnu da komuniciraju na lokalnom nivou, kako bi poboljšali život svojih građana i smanjili negativan uticaj na globalno okruženje.

Finalisti i dobitnici nagrade daju dragocene primere iz svakodnevnog života o tome kako se kvalitet života, poštovanje životne sredine i ekonomski rast mogu kvalitetno kombinovati. Svaki grad i nakon proglašenja konstantno ulaže u održivi razvoj, zaštitu životne sredine i aktivno uključivanje građana u realizaciju ciljeva zajednice.

// Njihova zajednička poruka je…. Ne propustite priliku da budete sledeća Evropska zelena prestonica.

Gradovi – dobitnici nagrade

2010.g – Prva nagrada dodeljena je gradu Stockholm (Švetska) iz razloga što je već imao efikasne mere ka smanjenju izloženosti stanovnika efektima buke, postavljeni su novi standardi za čistiju vodu i inovativan integrisan sistem odlaganja otpada.

Ne manje važan je i postignut standard da 95% stanovništva živi na manje od 300m udaljenosti od zelenog pojasa. Tradicionalno poznat kao „Venecija severa“ Stokholm dodaje još jednu pozitivnu dimenziju ovom nagradom, inspiriše i druge gradove u zaštiti životne sredine i održivog razvoja putem konferencija, seminara i izložbi.

Detaljnije o prestonicama na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-23/

2011.g – Zelena prestonica za ovu godinu je Hamburg (Nemačka) na obali reke Elbe, drugi po veličini grad u Nemačkoj, koji se suočava sa brojnim izazovima. Ima izuzetno ambicioznu politiku, kvalitet vazduha je na visokom nivou (održivi javni prevoz), rezultat je smanjenje emisije štetnih gasova CO₂ za 15% u odnosu na 1990.g i ambiciozne ciljeve smanjenja emisije CO₂ za 40% do 2020.g i smanjenje emisije CO₂ za 80% do 2050.g.

2012.g – Španski grad Vitorija-Gasties je zelena prestonica koja se nalazi na severu Španije formiran u obliku koncentričnih krugova, dok je u samom centru „zeleni pojas“. Rubni delovi grada čine šume i planine, izuzetno visok procenat zelenih javnih površina. Grad obiluje rekreativnim sadržajima, prirodnim staništima biljnog i životinjskog sveta.

2013.g – Zelena prestonica Francuske je grad Nantes koji je fokusiran na razvoj održivog javnog prevoza i razvijenoj biciklističkoj infrastrukturi. Minimiziran je prevoz automobilom u centru grada, a indikatori zagađenja CO₂ su ispod graničnih vrednosti.

2014.g – Glavni grad Danske, prema odluci žirija, izdvaja se u domenu urbanističkog planiranja. U Kopenhagenu osnova fukcionisanja bazira se na javno-privatnim partnerstvima, održivom zapošljavanju i eko-inovacijama. Njegov projekat „Zelena luka“ uključuje zelenu laboratoriju koja se bavi eko-tehnologijama. Grad ima ambiciozan plan da 50% stanovništva do 2025.g bude CO₂ neutralno. Građani aktivno učestvuju u gradskim procesima jer imaju razvijenu svest da i oni čine deo rešenja.

2015.g – Bristol, kao evropska zelena prestonica Engleske, je impresionirao žiri svojim investicionim planovima za transport i energiju. Grad je izdvojio značajna sredstva za saobraćaj, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Od 2005. g emisija štetnih gasova se konstantno smanjuje uprkos rastućoj ekonomiji. A Bristol ima ambiciozan cilj… 17.000 radnih mesta do 2030.g u kreativno–digitalnim industrijama.

Zelena prestonica iz okruženja

S obzirom da dolazi iz našeg regiona, Zelenoj prestonici za 2016.g posvetićemo malo više vremena. Dakle, Ljubljana kao primer iz okruženja koji može biti inspiracija i podstrek našim gradovima je se, po mišljenju žirija, izdvaja po svojim naporima poslednjih 15 godina u transformaciji grada u svojoj održivosti, gradskom prevozu i izmeštanju motornih vozila iz centra grada. Takođe značajan je napredak u pogledu tretmana otpadnih voda, naročito je značajno njeno iskustvo u rešavanju i upravljanju prirodnim katastrofama (značajno za balkanski region koji je zahvatila poplavna kriza). Realizovane su brojne urbane zelene mere (sadnja 2.000 stabala, izgradnja novih parkova, revitalizacija nasipa reke Save, zelena oaza drvoreda 7.000 stabala)

// Ljubljana je jedan od prvih gradova u svetu koja na autobuskim stajalištima ima e-papir (elektronski papir) koji pruža bolju vidljivost od obične signalizacije, troši vrlo malo energije, a displeji koriste solarno napajanje.

Displej još pokazuje vreme polaska autobusa, kao i putničke i turističke informacije.

Važno je napomenuti da je pre dvadeset godina grad bio izuzetno auto-zavistan, ali se poslednjih godina sistematski radi na konceptu održivog saobraćaja (usmeravanje ka javnom prevozu, biciklističkom saobraćaju i šetnji).

Detaljnije o Ljubljani na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-uticaj-znacaj/

Da nagrada zelene prestonice nije samo neki vid protokolarnog dodeljivanja nagrada govori u prilog i činjenica da je Ljubljana nagradu dobila još 2014.g i ušla u pripremu za proglašenje 2016.g tako što je imala ambiciozan zadatak da pokrene mnoštvo različitih aktivnosti u koje će uključiti i građane, privrednike i turiste. Rezultate toga sumirao je gradonačelnik ovog grada: „…Građani koji su angažovani i odgovorni prema svom gradu, stanovnici koji cene svoj grad, vole životnu sredinu i spremni su da se angažuju za dobrobit kvaliteta života u gradu“.

Prošle godine grad-dobitnik ponovo je došao iz Nemačke, što ne čudi jer je ova zemlja davno postala neko ko počinje i završava ekološke „priče“.

2017.g – Grad Esen je deveti po veličini grad u Nemačkoj sa blizu 600.000 stanovnika i ima industrijsku istoriju koja je vezana za eksploataciju uglja i datira još iz 19 veka. Grad čini dodatne napore u transformaciji kako bi prevazišao industrijsku istoriju i uspostavio koncept „zelenog grada“ i dao primer gradovima sa sličnom istorijom. Ulažu se značajna sredstva u zelenu infrastrukturu, sprovodi se niz praksi za unapređenje i zaštitu životne sredine kao i promociju i očuvanje biodiverziteta u novim zelenim površinama.

2018. godina

Ove godine čestitke za „zelenu priču“ odlaze u Nijmegen, grad na istoku Holandije koji je specifičan po tome što su radni i rekreativni prostori bili odvojeni i trenutno se transformiše u moderan zeleni grad koji ima ambiciozan plan da do 2045.g postane energetski neutralan. Građani su uzeli učešće u razvoju zelene i plave infrastrukture i očuvanje biodiverziteta. Pokrenut je i projekat očuvanja i proširenja parka u centru grada.

2019.g – Sledeće godine ovu nagradu dobiće Oslo, glavni grad Norveške. Ovaj grad posvećen je očuvanju prirodnih područja i očuvanju i unapređenju plovnih puteva. Vodeni putevi grada sada imaju novu revolucionarnu strategiju, otvaraju se pristupi kako bi bili dostupni ljudima, efikasno se upravlja olujnim vodama i olakšava se razvoj i obnova staništa. U rešavanju klimatskih promena Oslo ima visoko zacrtan cilj smanjenje emisije do 50% do 2020.g. U saobraćaju se promoviše biciklistički saobraćaj kao i upotreba električnih vozila.

Detaljnije na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zelene-prestonice-evrope-10-godina-posle/

Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Arhitektonski studio „ArhInGreen“
21000 Novi Sad, ul. Pasterova br.6
T +381 63 580 469
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog