Zelena zgrada neće zagađivati okolinu tokom gradnje, ali i korišćenja. Ono što je, takođe, bitno, od toga će koristi imati i stanari te zgrade jer će dobiti bolje uslove za rad i život, ali i komšije jer će ta zgrada praviti, za početak, manje buke. Smanjenje emisija CO2 je, takođe, još jedna korist od koncepta zelene gradnje jer zgrade koriste energiju, pa ako su projektovane na pravi način onda će i potrošnja biti manja, rekao je za Balkan Green Energy News Martin Elezović, član Odbora direktora Saveta zelene gradnje Srbije.
Zelena gradnja se, bez obzira na uvraženo mišljenje široke javnosti, ne odnosi samo na energiju i zagađenje, već podrazumeva poštovanje profesionalnih standarda od planiranja, preko projektovanja, građenja i održavanja, do korišćenja zgrada, kako bi se poboljšao kvalitet života ljudi i smanjio uticaj na životnu sredinu. Ovaj koncept je posebno važan u vremenu klimatskih promena jer su zgrade i građevinska industrija odgovorne za čak 39% emisija CO2.
“U poslednje vreme trend je primena analize Life Cycle Assessment (LCA) koja procenjuje uticaj zgrade na životnu sredinu od dobijanja agregata za proizvodnju cementa i proizvodnje cementa, preko gradnje i korišćenja zgade, do rušenja i reciklaže”, kaže Elezović, koji poseduje licence odgovornog inženjera za energetsku efikasnost zgrada (Breeam Accredited Professional, In Use Auditor i International Assessor, kao i DGNB Consultant).
Zelena gradnja, konferencija
Da bismo znali da li je neka zgrada zelena pomažu nam sistemi za sertifikaciju, kao što su BREEAM, LEED, DGNB, koji se zasnivaju na 50 do 150 kriterijuma. Na ovaj način vlasnik zgrade dobija nezavisnu potvrdu da je vodio računa o nekim stvarima o kojima drugi nisu. A, sve više o tome vode računa i zakupci, što govori o povećanju svesti o održivosti zgrada, i taj trend će se nastaviti”, smatra ovaj stručnjak.
Kriterijumi se, na primer, odnose na potrošnju i upravljanje energijom, potrošnju i upravljanje vodom, zagađenje – bukom, otpadnim vodama, svetlošću, zatim na kvalitet materijala – da li su održivi ili ne, menadžment prilikom projektovanja i izvođenja radova.
Jedan od najvažnijih standarda ili sertifikata za materijale je EPD, koji prati ceo životni ciklus jednog proizvoda i na osnovu toga pokazuje kakav mu je uticaj na životnu sredinu. U Srbiji nije obavezan, slično je i u nekim evropskim zemljama, ali će se tokom vremena to promeniti, dodaje Elezović.
Povodom Svetske nedelje zelene gradnje (23-29. septembar) Savet zelene gradnje Srbije je u Beogradu organizovao konferenciju Kako gradimo sutra? Tema konferencije je kampanja Svetskog saveta zelene gradnje #BuildingLife, koja ima za cilj da poveća svest o emisiji CO2 u svim fazama životnog ciklusa zgrade.
Evo šta su u vezi sa ovom, zaista važnom temom, rekli stručnjaci iz najuspešnijih kompanija u Srbiji:
Ivana Petronijević, ALUMIL YU Industry: Solarna energija osvetljava pogone
Naša kompanija doprinosi zelenoj gradnji kroz sirovine koje koristimo za aluminijumske profile i kroz sam proces proizvodnje. Primera radi, za aktiviranje spoljašnje rasvete koristimo solarnu energiju, dok se velika pažnja poklanja upravljanju energijom i otpadnim vodama. Koristimo reciklirane sirovine za naše proizvode, pa svaki kupac može da dobije podatke koliko takvih sirovina je korišćeno. Uz to imamo i stalne edukacije za zaposlene, ali i partnere.
Srđan Stojakov, SIKA Srbija: Neki proizvodi smanjuju potrošnju energije do 30%
Koncept zelene gradnje podrazumeva smanjenje potrošnje energije, vode i otpada, kao i emisija CO2. Naša kompanija priprema brojne izveštaje, koji služe da uvodimo nove mere. Jedna od njih je otvaranje manjih pogona, kao što je to u Šimanovcima, u Srbiji, koji skraćuju put od sirovine do proizvodnje i do gradilišta, čime se smanjuju emisije CO2. Takođe, neki od proizvoda mogu da smanje potrošnju energije i do 30%.
Edin Dalifi, XELLA Srbija: U proizvodnji koristimo 75% našeg otpada
Naša misija je održiva proizvodnja i gradnja. Preuzeli smo niz mera da bi naša proizvodnja u Vreocima, u Srbiji, bila održiva, a jedna od njih je korišćenje vodene pare iz postrojenja koje zagreva Lazarevac. Sve sirovine se nabavljaju lokalno, jako blizu naše proizvodnje. Naši YTONG blokovi imaju izuzetne termičke karakteristike, negorivost, ekološki sastav. U proizvodnji koristimo i 75% našeg otpada, čime se dodatno smanjuju emisije CO2.
Izvor: balkangreenenergynews.com