Zdravstvene prednosti života u niskoenergetskoj kući

Pasivna kuća predstavlja koncept energetski efikasnog objekata koji nije dodatak arhitektonskom projektu, nego konstrukcijski proces integrisan s arhitektonskim i koji može biti primenjen na najrazličitijim tipovima objekata, ne samo kućama.

U praksi, ljudi mnogo pozitivnije reaguju na povećanje komfora i estetike prostora u kome žive ili borave, nego što reaguju na smanjenje troškova grejanja ili smanjenje emisije CO₂.

Ovo povećanje komfora, koje se teže može brojčano izraziti od smanjenja potrošnje energije, predstavlja zapravo i najveću prednost stanovanja u pasivnoj kući. Možemo tako reći da pasivna kuća koristi manje energije za stvaranje ne samo istog nivoa komfora u kući (grejanje i hlađenje) već i višeg nivoa od standardne kuće.

Život u pasivnoj ili niskoenergetskoj kući

// U praksi, ljudi mnogo pozitivnije reaguju na povećanje komfora i estetike prostora u kome žive ili borave, nego što reaguju na smanjenje troškova grejanja ili smanjenje emisije CO₂.

Ovo povećanje komfora, koje se teže može brojčano izraziti od smanjenja potrošnje energije, predstavlja možda i najveću prednost stanovanja u niskoenergetskoj i pasivnoj kući.

Možemo tako reći da one koriste manje energije za stvaranje ne samo istog nivoa komfora u kući (grejanje i hlađenje) već i višeg nivoa od standardne kuće (povećanje komfora i zdravlja korisnika).

Temperatura u kući je uvek ista

Niskoenergetska kuća daje veliku stabilnost temperatura unutrašnjeg prostora. Kuća je izolovana velikom debljinom izolacije, pa je toplotna provodljivost elemenata konstrukcije veoma mala. To znači da će velike oscilacije spoljašnje temperature biti maksimalno ublažene i neće prouzrokovati oscilacije u unutrašnjim temperaturama. Ovo je veoma značajno za osećaj komfora korisnika.

// Sprečavanje toplotnih mostova na kritičnim elementima konstrukcije ne samo da će smanjiti potrošnju energije u objektu nego će sprečiti nastanak kondenzacije vodene pare i nastanak buđi u ćoškovima zidova, na mestima probijanja betonske konstrukcije terasa kroz zidove i sličnim mestima.

Niskoenergetska kuća daje veliku stabilnost temperatura unutrašnjeg prostora

Nastanak buđi u konstrukciji, koji nekada može biti potpuno neprimetan za korisnika, može imati veoma teške posledice po zdravlje ljudi.

Termički mostovi su značajni kao uzročnici stvaranja buđi i kondenzacije i vremenom propadanja konstruktivnih elemenata pod dejstvom vlage. Oni dovode do smanjene temperature unutrašnjih površina ispod tačke rose pa dolazi do stvaranja kondenzacije vodene pare.

// Za prostoriju koja se greje na 20ºC i u kojoj je relativna vlažnost vazduha 50%, tempeartura na kojoj dolazi do kondenzacije je 9,3ºC. Površina koja ima ovu temperaturu će imati 100% vlažnost i mogućnost nastanka buđi.

Međutim pokazano je da neke vrste buđi imaju sposobnost da se razmnožavaju i kada je vlažnost površine konstrukcije 80%, a to znači već na temperaturi od 12,6ºC. Buđ je veoma štetna po zdravlje čoveka i respiratorne organe. Dalje, mehanička ventilacija sa rekuperacijom, koja se koristi u Pasivnim kućama, konrtolisano ubacuje predgrejan svež vazduh u prostorije, što pruža ujednačenost temerature u celom prostoru kuće.

Nema strujanja hladnog vazduha kroz kuću, promaje i opasnosti od prehlade, ili sa druge strane, opasnosti od boravka u neprovetrenom prostoru. Prozori su dobro zaptiveni, tako da nema produvavanja, strujanja vazduha i hladnih delova konstrukcije, što sve dovodi do povećanog komfora i većeg osećaja toplote tokom zime.

Toplotni komfor je isti u svim delovima kuće

Unutrašnje površine zidova i prozora u niskoenergetskim i pasivnim kućama imaju temperaturu veću od 17 ºC, bez obzira na vrstu grejanja koje se koristi. To znači da u odnosu na temperaturu unutrašnjeg vazduha od 20ºC, razlika u temperaturi zidova nije veća od 3ºC. Ovo ima velik uticaj na osećaj komfora u prostoriji.

Slika: Relativna vlažnost unutrašnje površine termičkog omotača, za vlažnost
vazduha od 50% i temperaturu od 20 ºC

// U standardnoj kući, na primer, površina prozora je mnogo hladnija u odnosu na unutrašnju sredinu i stvara se neprijatno strujanje hladnog vazduha, zbog čega se postavljanje radijatora za grejanje uvek vrši ispod prozora, kako bi se ovaj nerpijatan osećaj ublažio.

Konstrukcije koje nisu dobro izolavane imaju opasnost od pojave kondenzacije u slojevina i na površinama slojeva konstrukcije, a takođe i na unutrašnjim površinama. Ova mesta se javljaju iza nameštaja i u ćoškovima, na spoju poda i zida ili dva zida, na ivicama prozora ili na staklu. U niskoenetrgetskom objektu postignuta je dobro balansirana radijacijacija toplote, na ovaj način i nema potrebe za velikim grejnim telima.

Nema pregrevanja prostora leti

Dobrim rešavanjem arhitektonskih detalja i orijentacije objekta, veoma efikasnim prozorima i dobrom izolacijom, kao i obaveznom proračunskom proverom kada se radi projekat niskoenergetskog objekta, sprečava se pregrevanje prostora u letnjem periodu preko 25 ºC, što sa promenama klimatskih prilika, postaje sve značajniji problem u našem području. Ova provera performansi objekta u letnjem periodu sprečava prekomerne troškove za hlađenje leti koji u najtoplijim mesecima, čak mogu i prevazići troškove za grejanje zimi.

// Pored troškova, smanjenje potrebe za korišćenjem klima uređaja u letnjem periodu ima veoma pozitivan efekat na zdravlje, jer lekari preporučuju da temperatura na koju podešavamo klima uređaje ne sme biti manja od 6 ºC u odnosu na trenutnu temperaturu u prostoru, kako se ne bi izazvale prehlade i glavobolje.

Autor teksta: Sonja Krastavčević dipl.inž.arh, EN EF studio