U svetu enterijera, boja je mnogo više od estetskog elementa; to je moćan alat koji može oblikovati emocije, uticati na raspoloženje i stvarati ambijente koji odgovaraju ljudima koji u njima borave. Ovaj koncept, poznat kao terapija bojama ili hromoterapija, dobio je veliku pažnju u poslednje vreme zbog svoje sposobnosti da transformiše prostore u skladna i uravnotežena okruženja.
Prva stvar koju ljudi primete kada uđu u prostoriju jeste kombinacija boja, jer je to upravo ono što stvara utisak i atmosferu. Ne postoji dobra ili loša boja, jer se svaka boja, kao i sve na svetu, sastoji od dualiteta dobrog i lošeg. Tako jedna boja, s jedne strane može imati korisne i pozitivne osobine, a s druge strane može imati štetan uticaj na nas. Obično se dešava da previše bilo koje boje može narušiti ravnotežu.
Terapija bojama u enterijeru prevazilazi estetske preferencije – radi se o razumevanju psihološkog uticaja koji boje mogu imati na pojedince. Dok neke boje mogu izazvati osećaj smirenosti i opuštanja, druge mogu podstaći energiju ili čak stimulisati kreativnost. Međutim, efekti boja nisu univerzalni; oni se mogu značajno razlikovati u zavisnosti od ličnosti, kulturnog porekla i ličnih iskustava pojedinca.
Boja je najvažniji pojedinačni sastojak u pripremi koncepta za vaš dom, a ne košta ništa. Vešt dizajner može da uključi ličnost boje i lične potrebe klijenta i da ih spoji sa idejama i aspektima opštih modnih trendova. Svi smo mi individue, i svi imamo svoju posebnu ličnost, svoje vibracije. Zato pokušaj da se rekreira prostorija viđena u časopisu ili na internetu nije nešto što bismo trebali da radimo osim ako nismo sigurni da su boje i stil posebno prilagođeni nama i našem domu. Časopisi nam mogu dati odlične ideje, ali bismo trebali da je interpretiramo na svoj način.
Zbog toga, u enterijeru, pristup koji odgovara svima jednostavno ne funkcioniše. Ključ uspešne terapije bojama leži u prilagođavanju palete jedinstvenim potrebama i preferencijama svakog klijenta. Ono što odgovara jednoj osobi, možda neće odgovarati drugoj, što čini da dizajneri moraju pažljivo razmotriti emocionalne i psihološke reakcije koje različite boje mogu izazvati.
Iako je pristup boji individualan, u nastavku sledi par opštih instrukcija za korišćenje boja u različitim prostorijama, kako bi se postigao balans između principa terapije bojama i različitih potreba klijenata, osiguravajući da svaki prostor ne samo da izgleda lepo već i da unapređuje dobrobit.
Boje u kuhinji
Kuhinja je mesto gde pripremamo obroke i često se okupljamo sa porodicom i prijateljima. Zbog našeg modernog, užurbanog načina života, kuhinje su često pretvorene u hladne, utilitarne prostore, bez dovoljno pažnje posvećene atmosferi. Međutim, boje u kuhinji mogu značajno doprineti stvaranju prijatnog ambijenta, stimulisanju čula i oslobađanju stresa.
Boje imaju moć da promene naše raspoloženje i utiču na našu kreativnost. Na primer, tople nijanse poput narandžaste, crvene i žute mogu stimulisati donje energetske centre ili čakre, što nam daje energiju i vitalnost. Narandžasta boja je posebno efikasna u kuhinji jer stimuliše apetit, pomaže varenje i povezana je sa kreativnošću.
Zelena boja se često povezuje sa svežinom i prirodnom hranom, pa je idealna za kuhinje. Umesto da zidove bojite u zelenu, što može delovati hladno, preporučuje se korišćenje zelene u detaljima kao što su posuđe, kuhinjski dodaci ili biljke. Svetla limeta zelena može uneti svežinu u prostor, dok tamniji tonovi, poput sivo-zelene, mogu dodati sofisticiranost.
Kuhinje su prirodno prikladne za zemljane tonove, kao što su bogate braon, zlatno-žuta, terakota i crvena. Ove boje stvaraju topao i prijatan ambijent, koji je savršen za kuhinju kao prostor za okupljanje i kreativno izražavanje. Zelena se može koristiti kao komplementarna boja, koja naglašava tople tonove i podseća nas na prirodu i svežu hranu.
Dok bela kuhinja može delovati čisto i uredno, ona često stvara hladnu atmosferu i obeshrabruje eksperimentisanje. Bela boja se može koristiti kao baza, ali je važno dodati svetle ili tople boje kako bi se stvorio balans i prostor učinio prijatnijim. Ovo se može postići detaljima i dekorativnim elementima.
Konačno, važno je zapamtiti da boje koje koristimo u kuhinji ne moraju biti ograničene samo na zidove i nameštaj. Boje hrane koje jedemo takođe igraju ulogu u našoj ishrani i raspoloženju.
Trudite se da koristite sveže, prirodne namirnice umesto onih sa veštačkim bojama, koje mogu biti štetne po zdravlje. Na taj način, kuhinja postaje ne samo mesto za pripremu hrane, već i prostor koji neguje naše telo i duh.
Boje u kupatilu
Kupatilo je više od samo funkcionalnog prostora; to je utočište gde se telo, um i duša spajaju u holistički ritual. Kao što su drevni narodi poštovali ljudsko telo, ponosno ga održavajući i ulepšavajući, tako i moderno kupanje treba da se posmatra kao proslava ljudskog tela.
Istorijski gledano, kupanje je bilo društvena aktivnost, suštinski deo društvenog života. Javna kupatila služila su kao važna mesta okupljanja gde su se ljudi opuštali, vežbali i debatovali.
Međutim, kako se kupanje u poslednjem veku preselilo u privatni ambijent, postalo je više usamljenička praksa, često ograničena na najmanju i najtamniju prostoriju u kući. Ova promena dovela je do gubitka bogatog senzornog iskustva koje je kupanje nekada pružalo.
Savremeni dizajni kupatila često favorizuju neutralne ili bele palete boja, trend koji je podstaknut dominacijom bele sanitarije i preferencijama hotela i investitora. Međutim, neutralna paleta ne mora biti hladna i neprivlačna. Promišljenim uključivanjem boja možete transformisati kupatilo u terapeutski prostor koji promoviše blagostanje.
Kada birate boje za kupatilo, važno je da razmotrite njihovo psihološko dejstvo. Plave i zelene nijanse, na primer, podsećaju na prirodu i imaju umirujući efekat, što ih čini idealnim za kupatila koja služe za opuštanje. Tamnije nijanse zelene mogu uneti osećaj sigurnosti i intimnosti, dok svetlije plave nijanse pomažu u stvaranju prozračnog i smirujućeg ambijenta.
Ako želite da unesete osećaj topline u kupatilo, tonovi kao što su bež, peščane nijanse ili bledo žute boje mogu stvoriti prijatnu i gostoljubivu atmosferu. Ove boje, u kombinaciji sa prirodnim materijalima poput drveta, mogu dodatno doprineti osećaju mira i ugodnosti.
Ako se vaše kupatilo nalazi pored vrta, možete stvoriti privatnu, svetlom ispunjenu oazu odvajajući mali deo prostora van kupatila ogradom ili zidom. Veliki prozor s pogledom na ovaj privatni kutak, obojen u svetle, reflektujuće boje, može uneti prirodno svetlo i povezati unutrašnjost sa bujnim zelenilom vani, poboljšavajući iskustvo kupanja.
Što se tiče izbora boja, uključivanje plavih i zelenih tonova kroz keramičke ili ukrašene pločice može stvoriti osećaj smirenosti i harmonije. Međutim, da biste izbegli hladnu i neprivlačnu atmosferu, važno je napraviti kontrast ovih hladnih tonova sa toplijim bojama zidova i dodacima za kupatilo. Kupatilo u potpuno beloj ili crno-beloj kombinaciji, iako elegantno, može delovati suzdržano i iscrpljujuće, odvraćajući vas od dužeg boravka i opuštanja.
Kako biste stvorili zaista miran i opuštajući prostor, razmislite o korišćenju prirodnih materijala kao što su drvo i biljke. Ovi elementi, u kombinaciji s pažljivo odabranom paletom boja, mogu transformisati vaše kupatilo u terapeutsko utočište, gde svako kupanje postaje obnavljajući ritual za telo i um.
Boje u spavaćoj sobi
Spavaća soba je jedno od najvažnijih mesta u našem domu, jer je to prostor gde započinjemo i završavamo dan. Boje koje nas dočekaju kada se probudimo mogu imati značajan uticaj na naše raspoloženje tokom celog dana, a njihov ponavljajući efekat može nas pratiti još duže.
Često posvećujemo pažnju centralnim prostorijama u domu, kao što su dnevna soba ili kuhinja, dok privatnije prostorije, poput spavaće sobe i kupatila, ostaju zanemarene. Međutim, važno je stvoriti prostorije koje promovišu opuštanje, obnavljanje energije i isceljenje. Spavaća soba bi trebalo da bude oaza mira, gde se možemo povući iz svakodnevnih obaveza i pronaći vreme za sebe.
Hladna i prozračna spavaća soba koja se otvara ka prirodi, sa svežom i mirnom atmosferom, može značajno doprineti osećaju spokoja. Akcenti u akva plavoj boji mogu sprečiti da beli prostor deluje previše sterilno, pružajući maksimalan terapeutski efekat. Idealno je postaviti spavaću sobu na istočnu ili jugoistočnu stranu kuće, kako bi nas prirodno jutarnje svetlo budilo i održavalo naš bioritam u ravnoteži.
Iako spavaću sobu primarno koristimo za spavanje, ona može biti i prostor za druge aktivnosti, poput čitanja, pisanja, pa čak i meditacije ili masaže. Boje u spavaćoj sobi mogu značajno uticati na te aktivnosti, pa je važno odabrati paletu koja podržava vaše potrebe. Na primer, crvena boja je snažna i energična, povezana sa strašću i seksualnošću, ali može biti previše stimulativna za miran san.
Umesto crvene, blaže nijanse poput ružičaste ili šljive mogu stvoriti romantičnu atmosferu, dok breskva i kajsija pružaju emocionalnu podršku uz zadržavanje energije toplih tonova.
Ako imate problema sa nesanicom, tamnoplava boja može biti odličan izbor za spavaću sobu, jer deluje smirujuće i podstiče dubok san. Ipak, treba biti oprezan s previše tamnoplave, jer može učiniti prostor previše sumornim. Alternativno, svetloplava boja stvara mirnu i spokojnu atmosferu, dok zeleno-plave nijanse, poput tirkizne, pružaju osećaj svežine, posebno u toplijim klimama.
Žuta boja, iako vesela i stimulativna, može biti previše mentalno aktivirajuća za spavaću sobu, posebno za osobe koje pate od nesanice. Ako se ipak odlučite za žutu, neka to budu nežni tonovi ili krem boje. Takođe ljubičasta, poput lavande ili orhideje, može pružiti umirujući efekat i podržati opuštanje, dok jače nijanse ružičaste, poput maline ili lososa, pružaju osećaj topline i naklonosti. Plava boja ima zanimljive terapeutske osobine. Tamnije nijanse plave su smirujuće i mogu podstaći dubok san, ali je važno izbegavati previše tamne tonove, kako soba ne bi delovala depresivno. Duboko plava boja može pomoći u otkrivanju unutrašnjih osećanja i snova, što može doprineti boljem razumevanju sebe. Međutim, važno je izbegavati izlaganje plavoj svetlosti, poput one sa ekrana mobilnih telefona ili računara, pre spavanja, jer ona može negativno uticati na san i poremetiti bioritam.
Na kraju, boje koje biramo za spavaću sobu ne moraju biti ograničene samo na zidove ili nameštaj. Detalji poput zavesa, posteljine i jastuka takođe mogu uneti željenu energiju u prostor. Kombinovanjem različitih boja možete stvoriti prostor koji se prilagođava vašem raspoloženju i potrebama, bilo da želite opuštajući ambijent ili podsticaj za energičan početak dana.
Boje u dečjoj sobi
Naše boje identiteta ili unutrašnje boje često odražavaju naše unutrašnje stanje, a deca, u zavisnosti od svoje prirode i faze razvoja, pokazuju sklonosti prema određenim bojama.
Poznavanje terapijskih svojstava boja može transformisati dečju sobu u prostor koji podstiče učenje, razvoj ličnosti, i pruža sigurno utočište za igru i rast.
Rudolf Štajner, nemački filozof, bio je među prvima koji je ukazao na značaj boja i oblika u pozitivnom uticaju na mentalno i fizičko zdravlje. Kao rezultat njegovog rada, škole su počele koristiti terapijska svojstva boja u dizajnu, što je trend koji se i danas primenjuje. Boje u dečjim sobama mogu imati sličan efekat, pružajući deci podsticajno okruženje.
Bebe i mala deca (do 7 godina)
Dekorisanje sobe za bebu često je prvi korak koji roditelji preduzimaju zajedno u pripremi za dolazak novog člana porodice. Novorođenčad su posebno osetljiva na jarke boje i svetlost, pa je važno stvoriti umirujuće okruženje sa mekim, svetlim tonovima poput pastelnih nijansi ili neutralnih boja. Preterano jarke boje ili previše vizuelnih stimulacija mogu ometati san i izazvati iritaciju kod beba.
Kako dete raste i postaje aktivnije, svetlije boje kao što su crvena, žuta i plava mogu pomoći u njihovom fizičkom i mentalnom razvoju.
Međutim, važno je biti pažljiv kako boje ne bi postale previše stimulativne, što može ometati njihov san. Na primer, nežni tonovi žute, breskve ili roze mogu pružiti osećaj sigurnosti i udobnosti, dok su zelene i plave boje smirujuće, ali ih treba kombinovati sa toplijim tonovima kako prostorija ne bi delovala hladno.
Posteljina i prekrivači takođe igraju važnu ulogu u dečjem blagostanju. Geometrijske šare i jake kontrastne boje mogu biti uznemirujuće za malu decu, pa je bolje koristiti jednostavnije dizajne i nežne tonove koji podstiču mir i sigurnost.
Boje za stariju decu
Kako deca rastu, privlačiće ih svetlije i upečatljivije boje koje intuitivno odražavaju njihove trenutne potrebe. Najbolje je zadržati zidove u mekim tonovima, poput breskve ili krem, dok se svetlije boje mogu koristiti na zavesama, prekrivačima ili muralima. Ovi elementi stimulišu dečju radoznalost i podstiču njihov emocionalni razvoj.
Dok različite boje pružaju vizuelnu stimulaciju, preporučuje se da se živopisne boje zadrže u prostoru za igru, dok prostor oko kreveta treba da bude smirujući i podstiče opuštanje.
U dečjim sobama, previše jarke boje mogu ometati koncentraciju, posebno kada se prostor koristi za učenje.
Tinejdžerske sobe
Tinejdžeri često žele da izraze svoju individualnost kroz izbor boja u sobi. Crvena boja može odražavati energiju i intenzivne emocije, dok zelena može ukazivati na potrebu za većom slobodom i nezavisnošću.
Ljubav prema crnoj boji često je znak potrebe za introspekcijom i privatnošću.
Roditelji treba da podrže tinejdžere u njihovim izborima boja, uz blage smernice da kombinuju crnu sa svetlijim tonovima kako bi zadržali ravnotežu i izbegli osećaj izolacije.
Kako tinejdžeri prirodno gravitiraju prema privatnim prostorima, kao što su potkrovlja ili male sobe, važno je omogućiti im da kroz boje izraze svoju kreativnost. Neutralna paleta boja omogućava im da dodaju svoje lične predmete i menjaju prostor kako se njihovi interesi razvijaju.
Održavanje sobe svetlom i prozračnom može pomoći u podizanju raspoloženja i koncentraciji, posebno ako se soba koristi i za učenje.
Autor teksta: Tamara Gavrić, MSc Arch, holistički dizajner enterijera i Colour Terapeut
u enterijerima