Evropski parlament je 12. marta 2024. godine formalno usvojio Direktivu o energetskom učinku zgrada (Energy Performance of Building Directive, EPBD), prateći nacrt sporazuma sa Evropskom Komisijom i Savetom (tj. državama–članicama EU) iz decembra 2023. godine.
Nova Direktiva propisuje da emisije iz sektora zgradarstva u Evropi moraju biti smanjene za 60% do 2030, dok do 2050, sve zgrade moraju biti zgrade nulte emisije. Štaviše, sve nove zgrade moraju biti zgrade nulte emisije od 2030. godine (od 2028. ukoliko ih zauzimaju ili poseduju javne vlasti). Od svake države–članice se zahteva da do 2027. godine utvrdi nacionalni plan renoviranja zgrada kako bi se osigurala obnova celokupnog nacionalnog fonda zgrada, kako javnih, tako i privatnih.
Planovi moraju da uključe pregled nacionalnog fonda zgrada, kako javnih tako i privatnih, mapu puta sa ciljevima utvrđenim na nacionalnom nivou, mere, investicione potrebe, merljive pokazatelje napredovanja, minimalne standarde energetskog učinka i drugo. Direktiva takođe naglašava kako obnova zgrada sa najslabijim karakteristikama treba da predstavlja prioritet, imajući u vidu veliki potencijal u smislu dekarbonizacije i proširenih socijalnih i ekonomskih prednosti.
Što se tiče grejanja i hlađenja, države–članice obezbeđuju podsticaje za prelazak sa sistema koji koriste fosilna goriva i zamenu samostalnih kotlova na fosilna goriva. Direktiva propisuje da od januara 2025. godine države–članice više neće odobravati finansijske podsticaje za ugradnju samostalnih kotlova na fosilna goriva, pošto je namera da se takvi kotlovi postepeno potpuno isključe do 2040. godine.
ECOS poziva EU na dekarbonizaciju grejanja
Koalicija za standarde zaštite životne sredine (Environmental Coalition on Standards, ECOS) 5. marta 2024. godine je objavila saopštenje za medije u kome je predstavila sveobuhvatni komplet alata za različite načine dekarbonizacije sektora grejanja u EU. ECOS, pre svega naglašava potrebu nastavka diskusije o pravilima ekodizajna i ekoobeležavanja za grejanje prostora i zagovara više zahteve u pogledu energetske efikasnosti uređaja za grejanje prostora, kako bi istisnuo sa tržišta one koji prouzrokuju najviše zagađenja.
Što se tiče EPBD, ECOS je pozvala na njeno usvajanje bez odlaganja i na brzo objavljivanje pogodnijih smernica za regulisanje kotlova na fosilna goriva. ECOS poziva i na objavljivanje Akcionog plana za toplotne pumpe, koji je prvobitno planiran da bude objavljen do kraja 2023. godine. ECOS ukazuje na to da bi u prelasku na više toplotnih pumpi trebalo rešiti razna „sporedna” pitanja, kao što su nedostaci potrebnih veština, visoki početni troškovi i dugoročna eksploatacija.
Na dekarbonizaciji insistira 18 evropskih organizacija
Savez za industriju, udruženje 18 evropskih organizacija za obnovljivu energiju, 14. marta 2024. godine je dalo zajedničku izjavu u kojoj se naglašava značaj dekarbonizacije grejanja i hlađenja da bi se ispunile klimatske ambicije EU do 2040. godine. Predstavnici industrije su naveli da dok Saopštenje za 2040. prihvata značajan potencijal dekarbonizacije u sektorima građevine i industrije, ono ne odražava ključnu potrebu za dekarbonizacijom grejanja i hlađenja, koji su odgovorni za 80% potrošnje energije u zgradama i 60% ukupnih energetskih potreba industrije.
Oni navode da su grejanje i hlađenje ključni da bi se do 2040. godine postigao ambiciozni klimatski cilj da se emisije gasova sa efektom staklene bašte smanje za 90%.
Da bi se to postiglo, predstavnici industrije pozivaju na postepeno isključivanje izvora grejanja na fosilna goriva, finansiranje i umanjivanje rizika za projekte grejanja na održive izvore i iskorišćenje toplote, proširenje čistih i efikasnih rešenja za grejanje i hlađenje i razvoj integrisanih strategija za obnovu zgrada i dekarbonizaciju grejanja i hlađenja.
EPEE – Manifest 2024.
Evropsko partnerstvo za energetiku i životnu sredinu (European Partnership for Energy and the Environment, EPEE) koje predstavlja proizvođače i udruženja u sektorima hlađenja, klimatizacije i toplotnih pumpi (KGH) Evrope objavilo je 28. februara svoj manifest za 2024. godinu. Sa približavanjem evropskih izbora, EPEE je podelio svoj manifest sa DG ENER, koji se smatra ključnim saveznikom u zastupanju politika koje treba da doprinesu ciljevima klimatske neutralnosti u EU, da promovišu kreativna i održiva rešenja za grejanje i hlađenje.
Najvažnije, EPEE poziva zakonodavce u EU da prepoznaju značajan ulog tehnologija za KGH u energetskoj efikasnosti i ublažavanju klimatskih promena.
Štaviše, ovo udruženje takođe ukazuje da se raduje tome što će Komisija insistirati na svom zaustavljenom Akcionom planu za toplotne pumpe i da će podržavati podsticanje država–članica za dekarbonizaciju grejanja.
Rečnik
U radu EU se sreću određeni termini za koje naši čitaoci nemaju adekvatan odgovor. U ovom pregledu ćemo navesti odgovarajuće termine i tumačenja.
Evropska komisija. Evropska komisija je sastavljena od 27 poverenika, po jedan za svaku državu – članicu: predstavlja interese Evropske unije u celini. Svaki poverenik je zadužen za po jedan Generalni direktorat koji na nacionalnom nivou može da se poredi sa ministarstvom.
Evropska komisija predlaže zakone u obliku uredbi i podnosi ih Parlamentu i Savetu za raspravu i usvajanje.
Evropski parlament. Evropski parlament je sastavljen od 705 poslanika koje direktno biraju građani EU iz 27 država–članica.
Poslanik Evropskog parlamenta. Poslanik Evropskog parlamenta je zakonodavac u okviru EU, koji je sastavljen od predstavnika političkih stranaka širom država – članica.
Savet EU. Savet EU – zakonodavac sastavljen od predstavnika vlada država–članica. Ima rotirajuće šestomesečno predsedavanje. U 2024. predsedavajuće su Belgija i Mađarska.
Savet Evrope. Savet Evrope je sastavljen od lidera država–članica EU, poznatiji kao EU 27.
On definiše političke smerove i prioritet EU, ali ne donosi zakone.
Uredba. Zakonodavni akt EU koji je obavezujući u svojoj celovitosti i koji kao takav mora da se primenjuje širom EU, u svim državama–članicama EU.
Direktiva. Zakonodavni akt EU u kom se navode ciljevi koje sve države – članice moraju da postignu. Međutim, države–članice EU mogu da usvajaju sopstvene zakone o tome kako da postignu ciljeve EU navedene u Direktivi.
Horizon Europe. Najveći program EU za istraživanje i inovaciju u periodu 2021–2022. Ovaj program se finansira iz programa koji iznosi 95,5 milijardi €. Program se oslanja na tri stuba: otvorena nauka, globalni izazovi i industrijska konkurentnost i otvorena inovativnost.
Invest EU. Program Invest EU se nadovezuje na uspešan model investicionog plana za Evropu pod nazivom Junkerov plan. On objedinjuje Evropski fond za strateške investicije i 13 trenutno dostupnih finansijskih instrumenata EU. Pokrećući najmanje 650 milijardi € u vidu dodatnih investicija, Program se usmerava da dodatno podstakne investicije, inovacije i nova radna mesta u Evropi.
Evropski zeleni dogovor. Set inicijativa za politike Evropske komisije sa ukupnim ciljem da Evropa 2050. godine postane klimatski neutralna. Planira se revizija energetskih i klimatskih zakona EU da bi bili usaglašeni sa ovom ambicijom. Zeleni dogovor uvodi i novo zakonodavstvo o cirkularnoj ekonomiji, obnovi zgrada, biodiverziteta, poljoprivredi i inovacijama.
Paket – Spremni za – 55: Radni program Evropske komisije za 2021. godinu podrazumevao je revizije i inicijative povezane sa klimatskim akcijama Evropskog zelenog dogovora, a posebno plana za postizanje cilja u vidu smanjenja neto emisija za 55% nazvanog Paket spreman za 55. Paket se sastoji od dva dela, puštena 14. jula 2021. i 14. decembra 2021. godine.
REHVA. REHVA je Udruženje evropskih proizvođača za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju sa sedištem u Briselu.
Harmonizacija zakonskih i podzakonskih akata Republike Srbije sa Direktivom o energetskim svojstvima zgrada (Energy Performance of Building Directive – EPBD)
Evropski parlament je 12. 3. 2024. godine usvojio izmene Direktive o energetskim svojstvima zgrada (Energy Performance of Building Directive – EPBD). Direktiva se odnosi na unapređenje energetskih svojstava zgrada, uzimajući u obzir klimatske karakteristike podneblja i lokalne uslove, zahtev unutar zgrade, kao i optimalne troškove. U okviru Direktive je predviđeno da se do 2030. godine smanji emisija CO2 iz sektora zgradarstva do 60% u Evropskoj uniji, a da će emisija biti potpuno redukovana do 2050. godine.
Pored toga, predviđeno je da sve nove zgrade treba da budu zgrade nulte emisije počevši od 2030. godine, odnosno od 2028. godine ako pripadaju javnom sektoru.
Svaka zemlja–članica treba da uspostavi svoj Nacionalni plan za renoviranje postojećih zgrada do 2027. godine, kako bi se osigurao proces renoviranja postojećih nestambenih, javnih i privatnih zgrada.
Republika Srbija je proces harmonizacije sa Direktivom o energetskim svojstvima zgrada započela kroz projekat Pravne podrške pregovorima (PLAC III), koji je finansirala Evropska unija.
Projekat ima za cilj podršku EU pri usaglašavanju srpskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU kroz unapređenje postojećih propisa i izradu novih.
Ovaj proces je u okviru projekta PLAC III vršen na ukupno 10 poglavlja, od čega je jedno poglavlje – Poglavlje 15, posvećeno energetici.
U okviru ovog poglavlja vršene su sledeće aktivnosti na harmonizaciji sa Direktivom o energetskim svojstvima zgrada:
- Rad na strategiji obnove zgrada u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost zgrade (izrada nacrta Nacionalnog Akcionog plana za sprovođenje strategije obnove zgrada);
- Harmonizacija sa pravnim tekovinama EU o energetskoj efikasnosti zgrada (Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i rad na izmenama i dopunama podzakonskih akata o energetskoj efikasnosti zgrada);
- Izrada Podzakonskog akta o sprovođenju energetskog pregleda za potrebe sertifikovanja energetskih svojstava zgrada u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Rezultati ovog projekta omogućiće regulisanje minimalnih zahteva o energetskim svojstvima zgrada, olakšaće proces energetskih pregleda za potrebe sertifikacije energetskih svojstava zgrada, uštede energije, smanjenja emisije CO2, kao i uvođenje standarda u nZEB (nearly Zero Energy Buildings) – zgrade skoro nulte energije u skladu sa Direktivom o energetskim svojstvima zgrada.
Uvođenje standarda nZEB ima za cilj korišćenje energije iz obnovljivih izvora za potrebe zgrada, čime se omogućava ispunjenje zahteva Direktive da se u državama–članicama EU ograniči, a do 2040. godine potpuno ukine upotreba fosilnih goriva za grejanje, odnosno dekarbonizacija sektora zgradarstva i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.
Autor teksta: Prof. dr Dragan Škobalj, dipl.maš.inž Ž.Đokić