Visok kvalitet gradnje u maloj sredini

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govori Olgica Mijić

Svež pogled na današnji svet uz energiju i optimizam

Sombor. Grad prepoznatljiv po fijakerima, salašima i ljudi- ma. Vekovima je centar multikulturalnosti jer je u njemu danas registrovana čak 21 nacionalnost – najviše je Srba, Hrvata i Mađara. I ne samo to. Sombor je zeleni grad. Štaviše, sa preko 20.000 stabala drveća Sombor je proglašen najzelenijim gradom u Evropi.

Nakon 146 teških godina pod Turcima, Somborci najzad dočekuju Austrijske regimente koje ulaze u Sombor 1687. godine i oslobađaju ga, a Sombor ulazi u sastav Austrijske carevine. 1786. godine postaje sedište velike Bačko-Bodroške županije, u čijem sastavu su bili Novi Sad i Subotica. Iz ovog kratkog istorijata, lako se da zaključiti da je primetan uticaj velikog broja naroda na ovoj teritoriji, a ko bi nam bolje pričao o uticaju i izgledu nekog grada od arhitekte koji živi i radi u njemu. U ovom broju, konsultovali smo Olgicu Mijić kao, vlasnicu firme DOMUS kao reprezenta grada Sombora.

Olgica je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1985. godine. Već 1988. godine osniva Arhitektonski atelje Domus u kome je direktor već tri decenije. Ono što je meni bilo primetno kod ove uspešne arhitektice je pominjanje njenog tima kada sam počela da govorim o uspehu. Rekla mi je da ne može govoriti o ovoj temi, a da ne pomene one koji sa njom zajedno taj uspeh i ostvaruju. Domusov tim, evo već punih 30 godina, osmišljava, projektuje i realizuje ideje višestruko nagrađivane, racionalne arhitekture. Postulati kojima se rukovode u poslu su: Ekonomičnost, štedljiv odnos prema resursima i apsolutna pouzdanost.

OLGICE, VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OČEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE SOMBOR KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAĐEVINI IM PRIČATE?

U stvari, ja ih povedem u šetnju centrom grada. Iako u gradu ima mnogo lepih starih zdanja, centar Sombora – istorijsko gradsko jezgro koje je proglašeno kulturnim dobrom od velikog značaja je ono što je interesantno i karakteristično. Urbana matrica koja se formirala od dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada (1749. god.) u Austrougarskoj monarhiji pa do kraja 18. veka u velikoj meri je očuvana do danas. Bez obzira na neke nove interpolacije ova urbanistička celina ima specifičan ambijent koji posetioce ne ostavlja ravnodušnim.

Direktorica naše Gradske biblioteke je pre desetak godina pokrenula jedan projekat iz oblasti kulture i kulturne saradnje i nazvala ga „Sombor mali Beč“. Asocijacija je bila višestruka, ali je za nas arhitekte odmah uočljiva sličnost između našeg „venca“ i Bečkog „ringa“. No ipak, ne mogu da ne pomenem i neke značajne građevine. Zgrada Županije podignuta 1808. godine, u kojoj je danas sedište Opštine je najmonumentalnija u gradu. U njenoj svečanoj sali je slika „Bitka kod Sente“, ulje na platnu koje zauzima čak 40 m2 zida a u sali grbova su oslikana znamenja plemićkih porodica.

Prosperitet grada i bogatu kulturnu istoriju Sombora možemo uočiti gledajući zgrade Gradske kuće (izgrađena 1842. god.), Gradske biblioteke (osnovana 1859. god.), Pozorišta (izgrađeno 1882. god.) i dr. koje takođe obiđem u mojoj šetnji sa gostima.

S OBZIROM NA MULTIKULTURALNOST KOJA OSLIKAVA VAŠ GRAD, ČIJI UTICAJ U ARHITEKTURI SE NAJVIŠE VIDI NA GRAĐEVINAMA?

Urbano jezgro Sombora je formirano u baroknoj šemi, dok arhitektura objekata ima razne stilske karakteristike, uglavnom kao i veliki broj drugih mesta Austro-ugarske monarhije. Osim klasicizma, romantizma, varijacijama neorenesanse i eklekticizma interesantno je da ima i dosta primera secesije.

DA LI VI LIČNO PRIMEĆUJETE NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV?

Primećuje se napredak, prvenstveno u većim sredinama. Gradi se dosta kvalitetnih poslovnih objekata pri čemu se vodi računa o estetskom kvalitetu objekata i enterijera, koriste se kvalitetni, novi materijali i vodi se računa o energetskoj efikasnosti.

Što se tiče stambene izgradnje, tu mislim da je akcenat na kvantitetu, gradi se dosta, ali samo manji broj objekata u kvalitetu u kome bi trebalo. Tu mislim da ima dosta toga što bi se moglo i trebalo popraviti. Obzirom da je tržište stambene gradnje vrlo živo vreme je za poboljšanja. Očekujem da stambena gradnja vrlo brzo postane više usmerena na kvalitet života korisnika. U manjim sredinama je lošija situacija. Da li je problem ekonomska situacija ili je problem i u svesti investitora, ali i arhitekata, ne znam. Samo mi je žao što je tako.

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KAŽETE NEŠTO VIŠE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO?

Domus postoji i radi bez prekida već punih 30 godina, i ja „plivam“ u privatničkim vodama sve ove godine, zajedno sa Đorđem Mijićem koji je takođe arhitekta i moj životni i poslovni partner.

Radeći u malom gradu nije bilo realno da se specijalizujemo za neku oblast u arhitekturi tako da smo radili projekte za trg, pijacu, glavnu ulicu, poslovne objekte, porodične kuće, kuće za odmor, projekte enterijera (od pekara, kafea, preko apoteka i banke, biblioteke, kongres centra…. do crkvenog muzeja). Toliko raznoliko da sam ja to u nekom momentu definisala kako radimo sve kao seoski doktor. Da bismo, još pre 23 godine, dodali izradu enterijera i nameštaja u svojoj radionici.

Za sve ove projekte bio je najvažniji odnos poverenja i saradnje sa naručiocima tako da oni prihvate ideju i projekat kao nešto svoje. A sa naše strane uvek je postojala posvećenost i želja da potrebe i probleme rešimo na zadovoljstvo naručioca, ali i svih u tom procesu od ideje do konačne realizacije, poštujući pri tom i kontekst i budžet.

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI?

Već donošenjem propisa u toj oblasti došlo je do unapređenja, ali bitno je da se u velikoj meri zaista primenjuje u praksi. Energetska efikasnost je postala nešto o čemu se razmišlja, koriste se ventilirane fasade, sve je kvalitetnija i sve je deblja termoizolacija, sve je bolji kvalitet spoljne stolarije koja se ugrađuje. I sve se više vodi računa o ekologiji i održivosti. Mislim da su arhitekti i u našoj sredini skloni i radi da i dalje unapredjuju energetsku efikasnost i održivost.

ONO ŠTO SMO ČULI OD VAŠIH KOLEGA ARHITEKATA KOJI ILI IMAJU KAO I VI, VIŠEDECENIJSKO ISKUSTVO U OVOM POSLU, JE VELIKA RAZLIKA U REALIZACIJI PROJEKATA NEKADA I SADA. KAŽU, RANIJE JE ARHITEKTAMA BILO MNOGO LAKŠE. KAKAV JE VAŠ STAV O OVOM PITANJU S OBZIROM DA SE I KOD VAS SMENJUJE VEĆ DRUGA GENERACIJA ARHITEKATA?

Bilo je lakše arhitektima pre 30 godina i više, utoliko što je profesija tada bila cenjena i što su se objekti izvodili po projektima. Nije se, kao sada, počinjala gradnja bez projekta, nije se toliko menjalo u toku gradnje, a pogotovo do tih promena nije dolazilo bez saglasnosti projektanta. Divlja gradnja je u poslednjih 30 godina dobrim delom obezvredila struku, osim što je napravila nepopravljive štete u prostoru.

Ipak, ima i nešto što je bolje sada, a to je zaista veliki izbor materijala za realizaciju projekata i fantastičan neograničen pristup informacijama koji naši prethodnici nisu imali.

Stanje u arhitektonskoj struci u našoj zemlji je takvo da su čak i naša deca koja su živeći sa nama, roditeljima arhitektama, i uz naš posao, zavolela profesiju, ipak odlučila da ne nastavljaju tradiciju porodične firme nakon studija arhitekture. Sin je promenio struku, a ćerka radi kao arhitekta, ali u Parizu.

KOJA JE OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU VAŠEG POSLA KADA STVARATE DOM ZA PORODICU ILI PRISTUPATE IZGRADNJI VELIKOG POSLOVNOG OBJEKTA. ŠTA VAM JE DRAŽE? A ŠTA LAKŠE ZA FINALIZACIJU?

Meni lično je draže stvarati dom za porodicu. Pri tom je mnogo zahtevnije i delikatnije kreirati prostor u kome će porodica uživati, nego poslovnu zgradu. Lakše je raditi poslovnu zgradu i obično je mnogo veća sloboda arhitekte u kreiranju konačnog izgleda.

ŠTA JE ONO ŠTO BISTE VOLELI DA MENJATE U SOMBORU, A ŠTA JE ONO ŠTO NE TREBA DIRATI JER DOSTOJANSTVENO PREDSTAVLJA TAJ GRAD?

Ne sviđa mi se što su se otvorile mogućnosti da se grade objekti neprimerenih gabarita, što se nepotrebno i neprirodno stvara velika gustina naseljenosti u dosad mirnim stambenim zonama i menja urbana gradska struktura. Naravno da kao arhitekta nisam protiv gradnje, samo da to ne bude nekontrolisani stihijski proces gradnje zgrada socijalnog stanovanja, nego da se trudimo da poboljšamo kvalitet stanovanja u skladu sa novim životnim potrebama i dostignućima, pritom ceneći grad koji imamo.

ZBOG ČEGA MLADE ARHITEKTE TREBA DA OSTANU OVDE DA RADE? KOJI JE VAŠ SAVET ZA NJIHOV NAPREDAK NA NAŠEM TRŽIŠTU?

Mislim da ovom društvu zaista treba da mlade arhitekte ostaju ovde da rade. Treba nam svež pogled na današnji svet i njihova energija i optimizam. Mladi su vrlo pragmatični. Pokušavaju da urade ono što je za njih bolje. I žele da vide da imaju budućnost. Ali nije sve na njima. Treba nešto i da im bude ponuđeno.

Čini mi se da bi više mladih moglo da pokuša da se odluči za manju sredinu u kojoj je možda manja konkurencija i u kojoj sigurno ostaje više slobodnog vremena za hobi, druženje, stručno usavršavanje, porodični život. Mislim da je zapravo svako mesto potencijalno dobro za kvalitetnu arhitekturu. Upravo zato što kvalitetni ljudi mogu biti bilo gde, samo moraju biti strpljivi i fokusirani.