Veštačka inteligencija (Artificial Intelligence) je termin koji se odnosi na naučnu disciplinu usmerenu ka dizajniranju inteligentnih kompjuterskih sistema, odnosno sistema sa karakteristikama koje asociraju na ljudsko ponašanje, poput razumevanja jezika, učenja, zaključivanja, rešavanja problema i sl. Bez sumnje živimo u svetu u kojem računari igraju veoma bitnu ulogu. Omogućavaju nam pristup informacijama; naši poslovi, edukacija, komunikacija, pa čak i sama naša egzistencija umnogome zavisi od njihovog pravilnog funkcionisanja. Možda bi još uvek bilo rano reći da računari mogu rezonovati i donositi odluke poput čoveka, ali evidentno je da se svakog dana vrši napredak u tom smeru.
PRIMENA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
Da li se veštačka inteligencija može primeniti u svim industrijskim granama, nezavisno od toga da li se radi o teškoj ili lakoj industriji, ili pak oblasti koja se tiče zaštite životne sredine? Kao odgovor nameće se projekat u kompaniji Lafarge Beočinska fabrika cementa, članici LafargeHolcim Grupe, koja se polako okreće digitalnom svetu i primeni najnovijih tehnologija. Šta to konkretno znači?
Lafarge BFC je vodeća kompanija u proizvodnji cementa, gde se u strogo kontrolisanom procesu proizvodnje ovog građevinskog materijala prate svi podaci, počev od kvaliteta ulazne sirovine, preko parametara temperature, pritiska i kvaliteta poluproizvoda, do karatkteristika gotovog proizvoda. Nazavisno od toga da li su u pitanju ulazni/izlazni podaci, procesni parametri, ili nešto treće, preduslov za hemometriju, statističku obradu podataka i primenu neuronskih mreža, postoji. Potrebno je pripremiti algoritam koji bi omogućio da se mašine „isprogramiraju” na način da simuliraju ljudski rad.
Budućnost u industriji cementa / foto: Shutterstock / LAFARGE BFC
Prvi, početni korak ka zadatom cilju, napravljen je u laboratoriji za kontrolu kvaliteta u pogonu Lafarge-a u Beočinu, gde je inženjerski tim definisao pozicije za instalaciju dodatnih senzora i uz softver za obradu podataka kreirao modele za kontrolu procesa koji su dalje uspešno ubačeni u kontrolne petlje. Dakle, virtuelne mašine koriste raspoložive istorijske podatke za „obuku“, a kada mašina nauči zavisnost krajnjih rezultata od ulaznih parametara, u mogućnosti je da predviđa konačne rezultate i da ih drži unutar zadatih graničnih vrednosti. Ukoliko dođe do izvesnih odstupanja, virtuelne mašine vrše korekciju ulaznih parametara i vraćaju rezultate u zadati opseg, održavajući proces proizvodnje konstatnim i stabilnim. Lafarge BFC na ovaj način unapređuje svoje procese ulazeći u svet digitalizacije, izbegavajući pritom skupu robotiku i automatiku, što tehnologiju koja se odskoro primenjuje u Beočinu čini jedinstvenom u poređenju sa drugim fabrikama cementa u LafargeHolcim Grupi, koja posluje u preko 70 zemalja na svim kontinentima.
S obzirom da proizvodnja građevinskih materijala zahteva utrošak znatne količine energije, benefit koji kompanija ostvaruje prvenstveno predstavlja dobro izbalansiran i smanjen utrošak toplotne i električne energije.
- Sa ekonomske strane gledano radi se o značajnom smanjenju troška; kada je reč o toplotnoj energiji uštede iznose 0,1 GJ po toni proizvedenog cementnog klinkera, dok se kod električne struje uštedi i do 3 kW/h po toni proizvedenog cementa.
- Sa ekološke, pak, strane ostvaruje se ozbiljan doprinos smanjenju klimatskih promena na globalnom nivou.
Iz ovih razloga, veštačka inteligencija se posmatra kao inovativno i održivo rešenje u sprečavanju daljeg napredovanja efekata „staklene bašte“. Takođe, dobra kontrola procesa omogućava maksimalnu upotrebu alternativnih goriva i alternativnih sirovinskih materijala koji vode ka smanjenju emisija ugljen-dioksida i doprinosi rešavanju problema očuvanja prirodnih resursa, odnosno utroška sirovina koje nisu obnovljive.
Budućnost u industriji cementa / foto: Shutterstock / LAFARGE BFC
BENEFIT ZA KUPCE I IZVOĐAČE RADOVA
Evropska komisija je početkom prošle godine usvojila Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju koji podržava „zelenu gradnju“ u smislu mogućnosti apliciranja i povoljnijih uslova za kredite kao i pristup „zelenim fondovima“ za finansiranje i sufinansiranje. Za kupce bi u budućnosti ovo moglo značiti i manje troškove s obzirom na tendenciju uvođenja taksi na emisije gasova sa efektom staklene bašte, dok termin „zelena gradnja“ doprinosi boljem imidžu i većoj konkurentnosti na tržištu za kompanije koje posluju na ovaj način.
U narednom periodu očekuju se dodatne akcije od strane Evropske komisije, kao i usvajanje adekvatnih mera u industrijskim granama koje slove za značajne korisnike/potrošače prirodnih resursa, a u okviru kojih je posledično i mogućnost za uključivanje u tokove cirkularne ekonomije velika. S obzirom da građevinska industrija pripada pomenutoj kategoriji ozbiljnijih potrošača neobnovljivih resursa, očekivano je postavljanje novih ciljeva gde su održivi proizvodi obaveza, kako u Evropi, tako i svetu. U tom svetlu, digitalizacija u smislu razvoja veštačke inteligencije i koncepta „machine learning“, prepoznata je kao inicijator realizacije ovih ciljeva.
Po svemu navedenom, odgovor na postavljeno pitanje – Da li veštačka inteligencija može biti primenjiva u svim industrijama? – definitivno je potvrdan. I to ne samo u upravljanju procesnim i proizvodnim podacima, već i u drugim segmentima koji obuhvataju praćenje troškova, komunikaciju, nabavku i logistiku, održavanje i mnoge druge.
Kompanija Lafarge BFC ne samo da primenjuje i aktivno učestvuje u ideji održivog poslovanja, već pruža podršku i manjim, „start up“ kompanijama koje dele istu ideologiju. Tokom 2020. godine organizovano je nekoliko otvorenih vebinara sa temama inovacija i održivog poslovanja pod nazivom „Open Innovation Day“, gde su manje kompanije imale priliku da prezentuju svoje ideje i projekte. Praksa koja se pokazala i više nego potrebnom i dobrodošlom biće u okviru kompanije LafargeHolcim nastavljena i u budućnosti.
Autor teksta: dipl. ing. tehnologije Damir Čjepa