Razumna upotreba energije I deo

Energija ne samo da postaje sve skuplja već i sve oskudnija. Iz oba razloga može se preobratiti, iz činioca privrednog razvoja u činilac koji ga usporava. Zbog toga odnos društva prema načinu kako se energija upotrebljava, u uslovima svetske energetske krize i specifičnih prilika u našoj privredi, mora biti delotvoran. Pod društvom se podrazumeva sva skupnost pojedinaca u kojima se na raznim nivoima raspravlja i rešava o pitanjima iz sektora energetike, odnosno na razne načine utiče na njih. Pri tome se ima u vidu i činjenica da je znatno teže sprovoditi dobro isplaniranu politiku razumne potrošnje energije nego politiku povećanog snabdevanja.

Zaštita resursa

Počinje se zaštitom prirodnih resursa, koji će se u budućnosti koristiti, od bilo kakvog oštećenja jer se sporo učilo iz prošlosti, pa se iznova plaćaju školarine. Izgrađuju se objekti iznad ležišta uglja, što može onemogućiti njegovo iskorišćavanje u budućnosti, opterećuje ga visokim i nepotrebnim troškovima. Društvo ne treba da stiče koristi oštećujući pojedince ali mora naći način da, delujući blagovremeno, spreči obrnuto. Isto tako ne treba sadašnje pokolenje upravljača da terete svojih propusta i grešaka prebacuje kao visok trošak, na one koji će objekte graditi i potom koristiti u budućnosti.

Iskorišćavanje resursa

Sledeći korak je iskorišćavanje postojećih resursa. To je neosporno pravo zainteresovanih firmi. Ali, uživajući pravo, one imaju i obavezu da to ne čine na način suprotan interesima celine. Međutim, društvo mora blagovremeno da se izjasni o tome kako korišćenje smatra razumnim. Zašto ne bi postojale obaveze da se plan iskorišćavanja ležišta podnosi na razmatranje i usaglašavanje nekoj instituciji (npr. Privredna komora, Udruženje inženjera i tehničara i sl.).

Aparati koji štedljivije troše energiju

U društvu se koriste mnoga dobra koja na rad pokreće energija. Koliko se ona efikasno troši važno je pitanje u novonastalim uslovima. Ako energija bude imala pravu cenu u uslovima konkurencije na tržištu, naklonost potrošača dobiće oni proizvodi koji, pri jednakim ostalim uslovima, imaju manju potrošnju.

Komunalna potrošnja

Komunalne potrebe predstavljaju veliko područje potrošnje, koje se u našoj zemlji kreće na preko 50% od ukupne, a u razvijenim zemljama preko 40%, tj. skoro se izjednačuje sa potrošnjom industrije. Najveći pojedinačni potrošač u okviru nje svakako je grejanje stanova i poslovnih prostorija, do 80%. Da bi se ostvarila što štedljivija upotreba energije potrebno je smišljeno delovanje u dva pravca. Prvo, postići da potrošač dobije željeni oblik energije sa što manje gubitaka. To se po pravilu ostvaruje skupnim izvorima, toplanama i sličnom. Napominje se da se u TE (termoelektranama) energija uglja iskorišćava samo sa oko 34%, a u kombinovanim postrojenjima za proizvodnju toplotne i električne energije (TE-TO) do 70%. Drugi pravac jeste kako energiju sačuvati i što bolje toplotu iskoristiti. U pitanju je pre svega izolacija zgrade da bi gubitak toplote bio što manji, odnosno njen učinak što veći. Neki navode da su naši standardi previše blagi i da su zato gubici toplotne energije veliki. Pravi odgovor je, da su naši standardi usklađeni sa Evropskim standardima i direktivom iz 2020. godine EPBD. Problem je što se standardi slabo poštuju.

Ekonomija rasvete

Rasveta odnosi dosta energije. Pošto je bila jeftina nije ni razvijena ekonomija osvetljavanja. Rasveta je nesumnjivo element udobnosti i arhitekture, ali za to ne mora biti i skupa. Zbog brojnih nefunkcionalnih svetlećih tela, već da ispunjava namenu, a istovremeno bude lepa i ugodna.

Transport

Posle industrije i komunalnog sektora transport je treći po redu u učešću trošenja energije. Ekonomske analize pokazuju da su transportni troškovi privrede u Srbiji veliki u odnosu na evropske zemlje. Grane transporta ne deluju kao delovi jedinstvenog sistema prevoza robe i putnika, već isključivo izolovano pa često i suprotstavljeno jedna drugoj. Spor je porast najjeftinijeg rečnog, što se on sve vreme, od rata na ovamo, nalazi na začelju, posledica je slabosti ili nemanja politike razvoja pojedinih grana ove privredne oblasti. To istovremeno ukazuje, na slabosti politike razmeštaja proizvodnih kapaciteta sa masovnim transportom u prostoru Srbije. Rečit primer te vrste je lokacija cementara. Na trasi pruge Beograd-Bar izgrađene su dve cementare a na 370 kilometara obala Dunava nizvodno od Beograda nijedna. Iako je imala ekonomske prednosti, ni do sada nije pristupila izgradnji cementare u Golupcu. Očigledno ekonomija nije ovde odlučivala, ali račun samo ona mora da plaća. Zanimljiv je i poučan primer Japana, koji je upornom politikom razvoja, u smislu kapaciteta i udobnosti sredstava masovnog prevoza putnika u gradskom saobraćaju, postigao da se njime prevozi 70% putnika u Tokiju.

Poljoprivreda

Četvrti potrošač, po veličini učešća, je poljoprivreda. Organizacija zemljišta koje se obrađuje je krajnje zaostala, nesumnjivo najzaostalija u Evropi. Posed je mali i rascepkan. Posledica takvog stanja je veliki prazan hod koji traktori pri obradi imaju, idući od kuće do parcele i pri okretu na uzvratinama, koji dostiže i preko 50% ukupno pređenog puta. Iz toga proizlazi velika ekonomska neopravdana potrošnja goriva. Troškovi obrade traktorom su već vrlo visoki. Sa daljim porastom realne cene nafte oni će postajati još veći i nepodnošljiviji. Proizilazi da postoje velike mogućnosti da se boljom organizacijom obradivog zemljišta, postigne znatna ušteda goriva i troškova po hektaru. To se može ostvariti samo kroz složeni postupak ukrupnjavanja parcela i poseda u nizu godina. Svrha ovog poglavlja je da ukaže na moguće odnosno najvažnije pravce delovanja radi razumnije upotrebe oskudne energije, a ne da iscrpi prednost.

Revolucija izvora energije – izlaz iz krize

Svetska energetska kriza okončaće se revolucionarnim promenama izvora energije, tehnologije njenog dobijanja i korišćenja. Samo blagovremeno prelaženje na nove izvore može da spreči moguće posledice koje iscrpljenje sadašnjih izvora donosi, a koje su veoma dalekosežne i nesagledivog dejstva. Ta revolucija kao i svaka revolucija ima svoju logiku razvoja, svoje mnogobrojne učesnike, idejne radnike koji stvaraju nova znanja, tehnologija i strategija, ali i mnogobrojne organizatore i neposredne izvršioce: proizvođače, potrošače, planere koji imaju određene uloge u tom složenom procesu. Njene posledice biće višestruke. Sagledavanje, makar i u grubim crtama, omogućava da se stekne predstava u složenosti, dubini i pravcima njenog delovanja kao i o
posledicama.

Zamena izvora energije

Postupno će se izvršiti zamena sadašnjih izvora energije izuzev vodnih. Pozvani i upućeni u to pitanje slažu se u tome da će u budućnosti biti više važnih izvora.

Fuzija

Fuzija je jedna od mogućih tehnologija. Ona bi u mnogo čemu bila nastavak na nuklearnu energiju koja nastaje cepanjem atoma. Odlikuje je i dalje veliko povećanje jedinice kapaciteta. U slučaju klasičnih nuklearnih elektrana na redu su one od preko 1.000 MW. Ima osnova za očekivanje da će ekonomični kapaciteti reaktora sa brzim obogaćivanjem, kao nastavak klasične nuklearne tehnologije, biti veći. Ako se sudi po troškovima izgradnje laboratorija za istraživanje fuzije, onda se može pretpostaviti da će izdaci za izgradnju ekonomske prozvodne jedinice fuzije biti još osetno veći. Ove tri tehnologije kao da imaju svog pretka u tehnologiji parnih kotlova na ugalj. Sa tačke gledišta industrije, tj. proizvodnje opreme u pitanju je jedan dugotrajan razvojni put na kome su iskustva tehnologije kotlova, dragocena podloga i ulaznica za tehnologiju nuklearne opreme, kako fisije tako i fuzije.

Do pre dvadeset godina Srbija je raspolagala sa neophodnom kadrovskom bazom za ulazak u nuklearnu eru. Ona nije bila dovoljna da razvije tehnologiju u celini, zato što nije bilo uslova u zemlji, ali je svakako mogla sama da radi na pojedinim njenim važnim delovima samo ili u saradnji sa drugima u svetu. Naučna i stručna sposobnost ovih malobrojnih kadrova biće bolje iskorišćena ako se u zemlji bude radilo po jednom zajednički dogovorenom programu pa tako organizovani i programirani nastupaju u saradnji sa inostranim partnerima. Ortodoksni princip neoliberalnog koncepta ekonomije je napravio pravu pustoš u našoj industriji. Potrebno je postepeno odvajati se od ovog modela. Uopšte, saradnja sa inostranim ustanovama mora se pojačati utoliko pre što zemlja treba da učini prvi, nesiguran korak u nuklearnu eru.

Sunce

Sunce je sledeći izvor. Tehnologija korišćenja za potrebe toplote niskih temperatura, zagrevanje stanova i poslovnih prostorija, higijenske vode i slično je već komercijalno raspoloživa u svetu. Industrija opreme za korišćenje sunčeve energije je zasnovana i razvija se veoma živo u nekim zemljama, naročito u Kini i SAD. Tehnologija u primeni je jednostavna i dostupna industrijama nivoa kakav ima naša. Stručnjaci ističu da ni razvoj na njoj nije tako složen, tj. da je dostižan našim mogućnostima. U Srbiji je rad na ovoj problematici veoma nerazvijen, sporadičan, najčešće kao rad zaljubljenika u problem na amaterskoj bazi. Budilica se još izgleda nije probudila. A svi razlozi upućuju da se žurno treba osposobljavati i koristiti ovaj neiscrpan i svuda (istina ne uvek uvek) prisutan izvor.

Vodonik

Vodonik će po svemu u budućnosti imati veliki značaj, ali i za njegovo dobivanje potrebne su velike količine energije koje potiču iz drugih izvora. Srbija praktično još nije stupila u nuklearno doba. Ne radi na pitanjima sunčeve energije dovoljno. Očigledno kasni. Oni koji kasne ne stvaraju revoluciju, a u privrednoj revoluciji, o kakvoj se radi, ne uživaju njene najunosnije plodove. Ako se iz objektivnih razloga ne može biti u prvim redovima, ono iz isto tako objektivnih vlastitih interesa, treba koristiti priliku da se u izuzetno važnom privrednom području smanji veliko rastojanje od grupe čelnih zemalja. To je prilika kakvu samo revolucija pruža.

Biomasa kao proizvođač energije, sirovine i kiseonika

Biljke su veliki upijač (apsorber) sunčeve energije koji je preobraća u druge oblike, pa se kao takvo skladišti i koristi, kao energija, kao sirovina u raznim industrijama ili kao hrana. Poznato je da je priroda vršila selekciju bilja, održale su se u dugoj istoriji zemljine kore one vrste koje su bile životno najsposobnije. No čovek je potom za svoje potrebe menjao neka svojstva izvesnog broja bilja koja su služila njegovim potrebama a pre svega ishrani. Postavlja se pitanje mogu li se svojstva i druga bilja poboljšati da bi bila korisnija sa tačke interesa sadržanog u razmatranoj temi. Odgovor je nesumnjivo pozitivan. Neophodno je inventarisati i klasifikovati ne samo sva bilja već i njihova svojstva koja treba da budu predmet genetskih promena. Prema tome, u ovom području tek predstoje temeljni poslovi koji prethode stvaranju predloga za donošenje određene politike, međutim, to ne znači da taj posao treba i dalje ostavljati po strani. Naprotiv, potrebno je da se požuri zbog učinjenog zakašnjenja.

Ovo, kao i prethodna pokolenja, a verovatno još samo nekoliko dolazećih, iskorišćavaće se za razvoj privrede znana rudna blaga isključivo i izvore energije. Njihovo iscrpljenje je manje više na vidiku, samo je dužina njegovog veka drugačija. Postavlja se pitanje imaju li moralnu obavezu pokolenja koja se obilato služe prirodnim izvorima, pri tom ih postepeno iscrpljuju i osiromašuju, da rade na povećanju njenih potencijala tamo gde se to može.

Proširenje biljnog pokrivača na sve površine koje ne služe za proizvodnju hrane i njegovo svrsishodno oplemenjivanje pruža pogodnu priliku za to. Ako bi odgovor na postavljeno pitanje bio pozitivan, tj. da ove generacije ne treba da predaju zemlju isušenih nedara za buduće onda bi se to moglo ostvariti na primer putem pedesetog ili stogodišnjeg programa osvajanja šumskih površina i goleti, odnosno i oplemenjivanjem sastava biomase. U izvršenju takvog duga prema budućim učestvovala bi tri pokolenja koja koriste izvore prirode. Ekonomske i biološke studije bi trebalo da pokažu za koje svrhe bi to bilje moglo služiti, pa bi zatim predstojao uporan razgranat rad na oplemenjivanju njihovih svojstava, kao što je bio slučaj sa kukuruzom, pšenicom i drugim, čija je plodnost višestruko uvećavana.

Načelno govoreći ciljevi mogu biti sledeći:

• Bilje upija energiju sunca i uskladištava je u vidu jedinjenja koja se mogu koristiti u energetske svrhe.

Toj potrebi selekcijom prilagoditi svojstva određenog bilja;

• Jedinjenja koja se stvaraju u bilju, u familiji su ili se zamenjuju sa onim koja su na zemlji kroz dugu istoriju stvaranja i uskladištavanja u vidu uglja i ugljikovih jedinjenja. One ne samo da mogu služiti u energetske svrhe već i kao dragocene sirovine u granama industrije, hemijskoj, celulozi i papira, farmaceutskoj i dr.
• Bilje je isto tako izvanredno značajno za poboljšanje režima voda u slivovima. Područje Srbije, izuzev severnog dela, siromašno je vodama za potrebe industrije, poljoprivrede i stanovništva. Biljni pokrivač zadržava voda pa se obogaćuju vodotoci u sezonama malo padavina;
• Bilje je nezamenljivi proizvođač kiseonika koji je neophodan za život. Vršeći broje svrshishodne radnje, čovek narušava sastav vazduha, pre svega, povećava ugljenikova i sumporova jedinjenja. Snaženje fabrike kiseonika oplemenjivaće taj sastav i štitiće ga u određenoj meri od pomenutih štetnih proizvoda ljudske delatnosti.

Energija vetra i toplote iz utrobe zemlje, u našoj zemlji mogu imati samo lokalni značaj, ali postoje uslovi da se i u tim razmerama njima zamenjuju drugi izvori energije. Treba razviti rad na ustanovljavanju, upoznavanju potencijala i tehnologije njihovog korišćenja.

Nova propulzivna industrija

Industrija koja proizvodi opremu za energetiku, dobra koja koriste energiju za zagrevanje i rad postaje izuzetno važna. Ona možda neće imati srazmerno onoliki uticaj na industriju u celini i ukupnu privredu kao što je to slučaj sa motornom industrijom, ali će njeno dejstvo biti približnog značaja. Vlastito tržište je dovoljno široko i stabilno da bude valjan oslonac takvoj industriji. Obzirom na tržišta za takve proizvode i u drugim zemljama, nudi se prilika da se postepeno razvija jedna snažna izvozno usmerena industrija sa dobrim osloncem na domaće tržište. To bi bila odluka strateškog značaja na čijem bi eventualnom donošenju i ostvarenju trebalo razviti smišljen sistematičan rad i saradnju zainteresovanih organizacija, proizvodnih, projektantskih, istraživačkih, uz svestranu podršku asocijacije i društvene zajednice. U pristupu postavljanja takvog cilja treba izvući pouku iz neuspelog razvoja važnih delova te industrije u prošlosti, koristiti to iskustvo ubuduće, a potom izvršiti inventarizaciju svih stručnih snaga.

Zaključak

Novi izvori će postepeno postajati raspoloživi. Što pre budu uvođeni lakše će se savladavati teškoće zbog nestajanja nafte i gasa a kod nas i uglja. To posebno važi za zemlje koje su siromašne u klasičnim izvorima, kao što je slučaj sa Srbijom. Prirodno je što se polazi od očekivanja kompetentnih naučnika da će u budućnosti svet podmirivati svoje potrebe za energijom iz više izvora, neće se u toj meri zavisiti samo od jednog ili dva, kao sada, od nafte i gasa. Svi koji se sada navode kao najizglednij, sunce i deuterij, vodonik, brideri, biomase i dr, pored obnovljivosti, mnogo su šire rasprostranjeni na zemlji nego nafta, gas pa i ugalj, a neki su svuda prisutni. To znači da će i Srbija imati samo da rešava svoje izvore, njihov obim i strukturu, već prema tome kako su pojedini raspoloživi i kakva im bude ekonomska vrednost.