Primena vegetacionih zidova nije novi koncept u realizaciji fasadnih omotača. Integracija vegetacije u arhitektonske objekte može biti održiv pristup za realizaciju fasada novih i postojećih objekata. Vegetacioni zidovi su jedan od inovativnih i razvojnih koncepata zelene tehnologije gradnje. Ova činjenica se zasniva na originalno izvedenim objektima sa vegetacionim zidovima koji doprinose poboljšanju oblikovnih karakteristika zgrada i postaju značajan faktor u procesu poboljšanja termičkih karakteristika objekata.
Photo by Francesco Ungaro from Pexels
Vegetacioni zidovi imaju svoje oblikovne vrednosti koje su u direktnoj korelaciji sa ljudskom interakcijom u svrhu vizuelne različitosti u okviru urbanog prostora. Likovna percepcija vegetacionih zidova novijeg doba radikalno je promenjena, zajedno sa novim tehnološkim mogućnostima, njihovim razvojem i projektantskom naporu da se oblik i materijalizacija formulišu kao prostorna struktura uz sve poznate aspekte tradicionalnog modelovanja. Vegetacioni zidovi se u prostoru pojavljuju kao elementi koji nose umetničku aplikaciju, skulpturalnu kreaciju u prostornoj arhitektonskoj formaciji objekta. Ozelenjavanje i očuvanje urbanog prostora postalo je važno pitanje u razmatranju uslova za projektovanje arhitektonskih objekata i redefinisanje odnosa između tehnologije, energije i oblikovanja uz mogućnost primene vegetativnih zidova u procesu arhitektonske transformacije urbanog prostora. Pred vegetativni zid su postavljena nova estetska pitanja koja su u direktnoj korelaciji sa tehničkim rešenjima.
Vegetacioni zidovi su deo integrativnog arhitektonskog projektovanja i mogu doprineti rešavanju oblikovnih arhitektonskih dilema i identiteta objekta. Korišćenje elemenata vegetacionih zidova u arhitekturi otvorilo je nove projektantske mogućnosti i stvorilo izazove za projektante.
Odabir fasadnih sistema koji imaju generisanu vegetacionu strukturu i oblikovanje vegetacionih zidova su osnov za smanjenje ekstremnih prirodnih uticaja. Vegetacioni zidovi se mogu predstaviti kao deo procesa ukupne oblikovne optimizacije arhitektonskog objekta.
Pojava zelenila na fasadama nije nov koncept u realizaciji fasadnih omotača i može ponuditi jedinstveno oblikovno rešenje.
Vertikalno ozelenjeni zidovi istovremeno doprinose i poboljšanju energetskih karakteristika objekata, biodiverziteta, oblikovnih vrednosti i u velikoj meri omogućavaju smanjenje vazdušnog zagađenja od fine prašine i ugljen-dioksida.
S obzirom da se kroz omotač zgrade odvija interakcija između spoljašnje sredine i unutrašnjeg prostora, on predstavlja ključan elemenat u rešavanju zavisnosti između ostvarivanja uslova komfora u objektu, spoljašnjeg izgleda objekta i energetskog bilansa objekta.
Studija sprovedena za različite sisteme ozelenjavanja pokazuje potencijal vertikalnih zelenih slojeva za ublažavanje spoljašnjih uticaja. Vegetacioni zidovi omogućavaju korisnicima i projektantima da stvore ambijent veoma sličan prirodnom okruženju. Razvoj novih tehnologija, dovodi do promene dosadašnjih koncepata materijalizacije fasadnih omotača objekta sa aspekta toplotne zaštite, akustike i oblikovanja.
Ovakvim pristupom materijalizaciji objekata u mnogome se širi teoretski diskurs sa novim temama o stilu, estetici objekata, ornamentu, redu, simetriji, simbolici.
Photo by Charles Parker from Pexels
U današnjem svetu veoma je izražena potreba urbanog čoveka za novim oblicima modernog dizajna i ostvarivanja mogućnosti aktivnog korišćenja vegetacije u dizajniranju arhitektonskih elemenata. Zelenilo ima adaptabilne mogućnosti i tako ostvaruje dinamičnu ravnotežu između potreba korisnika i tehnoloških zahteva. Upotrebom zelenila prostorno i programski se redefiniše odnos arhitekture i bioelemenata kroz implementaciju novih tehnoloških rešenja.
Projektovanje ovakvih elemenata i upotreba vegetacionih zidova ima za cilj unapređenje i superintegraciju osnovnih ljudskih potreba za staništem, posmatrajući ih kao metasistemsku tranziciju ka potpuno novim mogućnostima arhitekture, društva i tehnologije. Urbana sredina je važan faktor u kreiranju socijalnih navika, ponašanja ljudi i njihovu koegzistenciju. Vegetacioni zidovi podstiču socijalne interakcije između ljudi i predmet su interesovanja prolaznika. Od pasivnog odnosa korisnika prema omotaču arhitektonskog objekta, vegetacioni zid inicira interaktivni odnos korisnika prema omotaču.
Tehnologija izrade, projektovanje i primena vegetacionih (zelenih) zidova jedna je od eko građevinskih tehnologija koja se izuzetno brzo razvija.
Ozelenjavanje i očuvanje urbanog prostora postalo je važno pitanje u razmatranju uslova za projektovanje arhitektonskih objekata i redefinisanje odnosa između tehnologije, energije i oblikovanja. Vegetacioni zidovi su stvorili projektantske izazove za primenu ovih sklopova.
Vegetacioni zidovi predstavljaju deo rastućeg koncepta novog kreativnog izraza fasadnog omotača koji je posvećen prevazilaženju izazova koje donose globalne klimatske promene i osiromašenje prirodnih resursa. U isto vreme, dostizanje oblikovnih normi omogućuje da ta rešenja postanu prihvaćena u društvu dajući novo izražajno obeležje savremenih arhitektonskih objekata. Vegetacioni zidovi otvaraju jedno novo polje istraživanja fasadnih omotača tretirajući arhitektonske objekte kao potencijalno mesto za stvaranje i realizaciju umetničkih kreacija koristeći tehnologiju kao osnov svog izražavanja. Vertikalne bašte predstavljaju deo integrativnog arhitektonskog izražavanja i osnov su za identifikovanje i rešavanje oblikovnih arhitektonskih zadataka i energetskih potencijala arhitektonskih objekata. Korišćenje elemenata zelenih zidova u arhitekturi 21. veka otvorilo je nove projektantske mogućnosti i izazove za projektante.
Photo by Polina Chistyakova from Pexels
Omotači arhitektonskih objekata današnjice teže dinamičnosti i interaktivanim odnosom sa okruženjem uz maksimalno iskorišćenje tehnoloških potencijala. Arhitektonski objekti budućnosti moraju da pronađu način iskorišćenja prirodnih uslova okruženja za reševanje nagomilanih ekoloških problema. Vegetacioni zidovi su primeri neposredne interakcije prirode i fizičke strukture. Biljni omotač postaje projektantski element za rešavanje specifičnih zahteva performansi i materijalizacije fasadnih omotača.
Potreba razvoja vegetacionih zidova pre svega proizilazi iz potrebe što većeg kontakta korisnika sa elementima prirodnog okruženja. Vegetacioni zidovi svrstavaju se u koncept održive arhitekture, jer u realizaciji ovakvih koncepata aktivno je uključena primena savremenih materijala i tehnologija uz adekvatnu valorizaciju klimatskih uslova i urbanog okruženja.
Oni su pre svega nastali kao potreba pronalaženja novih arhitektonskih izražajnih alata koja bi dala odgovore na interakciju izgrađene strukture i prirodnog okruženja. Nedostatak plodnog zemljišta u urbanim sredinama, vegetacionim zidovima se daje mogućnost aplikacije vegetacije na postojeće ili novo projektovane fasadne strukture sa ciljem promene percepcije arhitekture i stvaranja povoljnijih mikroklimatskih uslova u okruženju. Ubrzana industrijalizacija naselja dovela je do razvoja sistema biljnog ozelenjavanja vertikalnih zidova u arhitekturi savremenog doba.
Kao ključna strategija razvoja ovakvog sistema jeste poboljšanje životnog okruženja, ljudskog zdravlja i mentalne dobrobiti. Paralelno sa razvojem tehnologija razvija se i dizajn vegetacionih zidova, te ga možemo uvrstiti u savremene umetničke trendove – tehnološku umetnost.
Integracija vegetacije i arhitektonskih objekata uspostavlja novi hibridni odnos u arhitekturi, stvarajući multidisciplinarni pristup projektovanju fasadnih omotača. Uvođenje vegetacionih zidova u mikrookruženje doprinosi održavanju uravnoteženog ekosistema.
Razvoj tehnologije ima veliki uticaj na arhitekturu, jer daje odgovore na veliki broj problema sa kojima se fasadni omotači susreću u arhitekturi novog doba.
Savremena tehnologija, odnos čoveka prema okruženju, daju odgovore na pitanje kako uspostaviti odnos između arhitektonskog objekta i okruženja sredstvima savremene tehnologije. Vegetacioni zidovi omogućavaju da se stvori životni sistem veoma sličan prirodnom okruženju. To je način da se prirodni elementi implementiraju na mestima gde ne postoji izbalansiran odnos između izgrađene i prirodne sredine.
Prirodnim elementom se arhitektonskom objektu daje poseban karakter izražen kroz novi oblik interaktivnog pristupa arhitekturi i njene multivalentnosti. Multivalentnost pokreće potpuno nova viđenja i tumačenja koja indirektno utiču na svakog pojedinca. Vegetacioni zidovi u savremenoj arhitekturi ukazuju na nov pristup oblikovanju fasadnih omotača, novo funkcionalno tumačenje i daju nova konstruktivna rešenja, koja se ne mogu uvek svrstati u kategoriju ekonomski opravdanog i racionalnog.
|
dr Budimir Sudimac biografija Prof. dr Budimir Sudimac, vanredni profesor, diplomirao na Univerzitetu u Beogradu – Arhitektonskom fakultetu (1997), gde je magistrirao (2010) i doktorirao (2016). U okviru programa stručnog usavršavanja boravi na Arhitektonskom fakultetu La Défense u Parizu, Architecture Faculty – UFRGS (Federal University of Rio Grande do Sul – Brazil) at PROPAR (Architectural Research Post-Graduation Program), Universität Stuttgart, Fakultät 1 Architektür und Stadtplanüng, Institut für Baukonstruktion, Staffordshire University, Science Centre, Green Walls. Prof.dr Budimir Sudimac, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Bulevar kralja Aleksandra 73/2, Beograd, Srbija, sudimac@arh.bg.ac.rs |
Autor teksta: Prof.dr Budimir Sudimac, Arhitektonski fakultet u Beogradu