Ove godine postavljeni su temelji energetske efikasnosti, tvrdi gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.
Prema rečima gradskog čelnika , to će već sledeće godine doprineti da vazduh u gradu bude čistiji i da domovi budu topliji, a to ujedno znači da će biti bolji i kvalitet života građana.
Kako je preneo Beoinfo, on je podsetio da energetska efikasnost podrazumeva korišćenje manje energenata za zagrevanje domova, a samim tim i utiče direktno na poboljšanje kvaliteta vazduha, posebno u zimskim mesecima, kada periodično pada kvalitet vazduha zbog paljenja individualnih ložišta.
„Optimistički gledam na 2020, jer smo u ovoj godini postavili čvrste temelje. Temelje nadograđujemo izuzetno značajnom novom strategijom za daljinsko grejanje koju ćemo usvojiti i sa čijom primenom ćemo početi sledeće godine. Na ovaj način nastavićemo da smanjujemo korišćenje neobnovljivih izvora energije koji zagađuju životnu sredinu“, naglasio je gradonačelnik.
On je podsetio na činjenicu da je većina zgrada u Beogradu izgrađena tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka kada je cilj bio izgraditi što više domova, na uštrb energetske efikasnosti zgrada. Posledično, danas ta ušteda dolazi na naplatu i troši se mnogo više energije na grejanje domova nego što je zaista potrebno.
„Zbog toga je važno da sistematski unapređujemo energetsku efikasnost zgrada kroz konkretne mere, projekte i odluke, kao i da podižemo svest građana o ovoj temi. Moramo da budemo svesni problema koje imamo, ali je još važnije da ponudimo rešenja. O tome da je Beograd ozbiljno krenuo u rešavanje ovog problema svedoči i usvajanje izmene odluke Skupštine Grada po kojoj će gradske opštine moći da subvencionišu uređenje fasada i investiciono održavanje privatnih zgrada sa maksimalno 90 odsto sredstava, dok će stanari biti u obavezi da obezbede preostalih 10 procenata. To znači da smo otvorili mogućnost da svaka zgrada u Beogradu unapredi svoju energetsku efikasnost“, objasnio je Radojičić.
On je dodao je da su u cilju unapređenja energetske efikasnosti neophodni veliki infrastrukturni projekti i promene načina razmišljanja, kao i da je deponija u Vinči u tom smislu jedan od najznačajnijih projekata.
Naveo je i da izgradnja toplodalekovoda Obrenovac podrazumeva da se sva topla voda koja nastaje kao nus proizvod rada elektrane TE „Obrenovac“ prikuplja i koristi za grejanje i time kompenzuje korišćenje drugih vidova energenata. On je ukazao i na značaj projekta „Termalna rehabilitacija javnih zgrada – unapređenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu”, kojim je predviđeno renoviranje zgrada Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Studentskog stacionara i Gradske biblioteke.