Sigurno se pitate… šta je to biofilna arhitektura?
Pre svega širi pojam Biofilni dizajn je inovativan način i pristup projektovanju mesta gde živimo, radimo i učimo. To je koncept koji pruža rešenja za stvaranje zdravijeg i produktivnijeg životnog i radnog prostora. Dosadašnji pristupi u u projektovanju gradova i naselja u kojima živimo i radimo u velikoj meri je doprineo degradaciji životne sredine i otuđenju čoveka od prirode.
Sa pojavom trendova koji su vezani za zelenu arhitekturu (održiva gradnja, energetska efikasnost,ekološka gradnja…), počinje da se obraća pažnja na čovekov uticaj na životnu sredinu tokom izgradnje objekta, ali interakcija sa životnim okruženjem još uvek nije dovoljno prisutna kao aspekt koji se sagledava tokom projektovanja, izgradnje i ekspoatacije objekta.
Biofilna arhitektura / Foto:pixabay.com
Termin i koncept Biofilija zapravo se prvi put pojavljuje u upotrebi još 1964.godine od strane Eriha Froma (Erich Fromm) nemačkog sociologa, psihologa i filozofa. On Biophiliju definiše kao psihološku orjentaciju čoveka da ga privlači sve što je živo i od vitalnog značaja. Biofilija je ljubav prema svemu što je živo, što rase i što se razvija. To je tendencija da se život afirmiše.
Biofilni dizajna u arhitekturi i građevinarstvu je koncept koji još uvek nije dovoljno prisutan, a pruža mogućnost proširenja koncepta zelene gradnje i daje novu dimenziju-povezivanje čoveka sa prirodom, stvaranje istinski održivog mesta za boravak, život i rad.
Biophilni pristup u arhitekturi omogućiće nam da shvatimo ulogu prirodnog sveta u savremenom životu i pružiti mogućnost stvaranja jednog humanijeg mesta za život. Opširnije pročitajte na sledećem LINKU.
ŠTA JESTE, A ŠTA NIJE BIOFILNI KONCEPT?
Dosadašnje „moderne“ pretpostavke da nije neophodno da čovek bude povezan sa prirodom, doveo je do stvaranja prostora, ambijenata u kojima se čovek stavlja u veštački kontekst…kao što su poslovne zgrade, bolnice, škole, trgovački centri…sa vrlo malo ili nimalo kontakta sa prirodom. Veći deo ovakvog izgrađenog okruženja je bez adekvatnog prirodnog osvetljenja, prirodne ventilacije, prirodnih materijala. U većini slučajeva imamo nehumane prostore koji negativno utiču na zdravlje i produktivnost korisnika prostora.
Ovako ekološki osiromašena staništa pospešuju kod korisnika prostora (umor,neraspoloženje, simptome bolesti, neproduktivnost…)
Šta svakako nije Biofilni koncept…Ako pristup u projektovanju i dizajniranju budućih prostora nije fokusiran na uklapanju u prirodno okruženje i stvaranje ambijenta koji doprinosi ljudskom zdravlju, svakako ne možemo smatrati biofilnim pristupom.
Šta se podrazumeva pod Biofinim konceptom…
Prva specifičnost Biofilnog koncepta ima za cilj potrebu za povezivanjem sa prirodom u savremeno izgrađenom urbanom okruženju. Biofilni koncept je fokusiran na aspektima prirodnog sveta i njihovoj primeni. Cilj je poboljšanje ljudskog zdravlja (fizičkog i mentalnog), poboljšanje produktivnosti kako u životnom tako i u radnom okruženju. Druga specifičnost Biofilnog koncepta posebnu pažnju obraća na kontekst staništa u kome nastaje. Ne odnosi se na izolovane pojave u prirodi, akcenat je na stvaranju izgrađenog okruženja koje će ispoljavati pozitivan uticaj na zdravlje ljudi koji će živeti u ovom novom životnom okruženju. Treća specifičnost Biofilnog koncepta je naglasak na angažovanju za ponovnim „kontaktom“ sa prirodom. Može se i opisati kao suptilna tendencija da se čovek vrati sebi u kontaktu sa prirodom. Prednosti biofilnog dizajna su insistiranje na konstantnoj interakciji čoveka i prirode, a ne izuzetna,prolazna i povremena iskustva.
Biofilna arhitektura / Foto:pixabay.com
SAVREMENO ŽIVOTNO OKRUŽENJE
Složićete se da je veći deo savremenog životnog okruženja je bez adekvatnog prirodnog osvetljenja, prirodne ventilacije, prirodnih materijala. U većini slučajeva imamo nehumane prostore koji negativno utiču na naše zdravlje i produktivnost.Ovako ekološki osiromašena staništa pospešuju kod nas kao korisnika prostora (umor,neraspoloženje, simptome bolesti, neproduktivnost…)
Kako možemo da učinimo da nešto promenimo?
Koliko je važno za sve nas koji živimo u urbanom okruženju da se okrenemo biofilnim principima dovoljno je da napravimo paralelu između urbanog i ruralnog okruženja. Ako uporedimo ruralno, prigradsko i gradsko (urbano) okruženje, videćemo da je interakcija između ljudi i prirode daleko intenzivnija u ruralnim i prigradskim sredinama. U gradskim sredinama, prednosti kao što su (dvorište, tremovi, pogled sa prozora na zelenilo) su podcenjeni u postavkama velike gustine naseljenosti gradskih sredina. Balkoni su najčešće skučeni ili dostupni samo korisnicima luksuznije opremljenih nekretnina, što je svakako posledica ograničenog raspolaganja zemljištem u urbanim sredinama. Zato je izuzetno važno, da ograničenja koja sputavaju sve nas koji živimo u gradskim urbanim sredinama prevaziđemo i da ove nazovimo „nedostakte“ pokušamo da ublažimo i iskoristimo sve mogućnosti koje nam biofilni koncept omogućava kako bi smo svoj životni i radni prostor oplemenili i učinili prijatnijim za boravak. Opširnije na LINKU.
Kako da biofilne principe počnete da primenjujete u svom životnom okruženju saznaćete iz elektronske knjige koja se sastoji iz tri dela, pod nazivom „U senci održivosti Biofilna arhitektura“ koja je dostupna za preuzimanje na sajtu www.arhingreen.rs/download
Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Arhitektonski studio „ArhInGreen“
21000 Novi Sad, ul. Pasterova br.6
T +381 63 580 469
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog