Tri saveta za kupce stanova – Termoizolacija fasade

U ovom kratkom vodiču za kupovinu stanova u novogradnji skrećemo vam pažnju na termoizolacione karakteristike fasadnih zidova na koje treba da obratite pažnju.

U poslednjih par godina, cena nekretnina i energenata strmoglavo raste. Analize tržišta nam pokazuju da je prosečna cena kvadrata u Novom Sadu dostigla čak 2.300 evra/m², dok su u prestonici kvadrati vrtoglavo skupi.

Za samo par građevinskih sezona, doživeli smo prosečan rast cene stanova od preko 800 evra po kvadratu. Po rastu cena nekretnina Beograd naročito prednjači.

Paralelno sa time, cena struje, gasa i drugih energenata takođe raste. Iz EPS-a su najavljena sve veće i veća poskupljenja kako bi se ispratila inflacija od preko 15%. Rast cene energenata imaće direktan uticaj rast cena nekretnina, troškove izgradnje, ali i mesečnu potrošnju krajnjih korisnika.

Situacija se, čini se, neće skoro stabilizovati. Baš zato,kao dugoročno rešenje energetska efikasnost dobija sve veći značaj u građevinskoj industriji. Posebno velika pažnja posvećuje se termoizolaciji fasadnih zidova stambenih objekata u novogradnji.

TERMOIZOLACIJA FASADNIH ZIDOVA

Spoljašnji zidovi su jedna od retkih građevinskih pozicija koja se ne može naknadno zameniti. Osim toga, jedan stambeni objekat kroz loše izolovane fasadne zidove može izgubiti i preko 30% energije. Zbog svoje suštinske pozicije i uloge, fasadni zidovi su jedna od najvažnijih elemenata na svakoj stambenoj zgradi – kako za investitore, tako i za krajnje korisnike.

Iako su spoljašnji zidovi od izuzetne važnosti, kupci stanova o njima ne vode dovoljno računa. U nedostatku informacija, prilikom odabira stana, kupci često prave pogrešne odluke. Pitanje koje se iz ove situacije postavlja jeste koje su ključne tehničke karakteristike fasadnih zidova u pogledu termoizolacije na koje treba da obratite pažnju prilikom kupovine stana?

U ovom kratkom vodiču, krajnjim korisnicima i kupcima, skrećemo pažnju na tri suštinski važne karakteristike fasadnih zidova, a to su:

• energetski razred zgrade i energetski pasoš
• vrste i struktura fasadnih zidova
• problematika toplotnih mostova

ENERGETSKI RAZRED ZGRADE

Termoizolacija fasade je jedna od najbitnijih stvari pri kupovini stana. Međutim, ovom značajnom elementu svakog stambenog objekta posvećuje se premalo pažnja.

„Spoljašnji zid je jedini nepromenljiv element na svakoj zgradi. To je jedna od retkih građevinskih pozicija koja se ne može naknadno zameniti, već jedino uz velike troškove i adekvatne građevinske materijale dodatno unaprediti. Propusti na fasadnim zidovima mogu se osećati decenijama, čak i generacijama. Greške najčešće nastaju zbog izboranekvalitetnih materijala“ – navode stručnjaci za energetsku efikasnost kompanije Xella Srbija.

Baš zato, pri kupovini stana u novogradnji, sve češće se od investitora i agenata nekretnina zahteva da istaknu tehničke karakteristike fasadnog zida u pogledu termoizolacije i energetske efikasnoti. O ovim karakteristikama jedne stambene zgrada najviše vam govore dva važna dokumenta: energetski pasoš i elaborat energetske efikasnosti.

Energetski pasoš zgrade je zvanični dokument koji sadrži podatke o energetskom razredu zgrade, a koji ukazuje na maksimalno dozvoljenu godišnju potrošnju toplotne energije za grejanje. Na osnovu pravilnika, energetski razred nove zgrade mora biti najmanje „C“ ili više.

„Obaveza sertifikovanja zgrada znači da pri kupoprodaji nekretnina energetski pasoš shvatamo (pre svega) kaozaštitu potrošača” – navodi se u Priručniku za energetsku sertifikaciju zgrada.

Energetski pasoš zgrade će svakome ko kupuje stan u novogradnji ili starogradnji ukazati kakav je kvalitet, standard i dugotrajnost zgrade sa stanovišta toplotnog komfora, potrošnje energije i budućih režijskih troškova.

Međutim, često se događa da investitori i agencije za nekretnine objekte čiji su energetski razredi minimalni ili prosečni (C ili B) oglašavaju i prodaju kao „premium“ ili „luksuzne“ nekretnine. Prema standardima inženjerske profesije, premium standard odnosi se isključivo na objekte koji imaju A ili A+ energetski razred.

Dakle, pre kupovine stana, obavezno pogledajte koji je energetski razred zgrade, ali i koje se karakteristike i informacije nalaze u energetskom pasošu. Posebno obradite pažnju na informacije koje se odnose na vrstu fasadnih zidova, njihovu strukturu i primenjene građevinske materijale.

VRSTE FASADNIH ZIDOVA

Sastav i struktura zidova imaju ključnu ulogu u pogledu njihovih termičkih, akustičkih i protivpožarnih karakteristika. U praksi izgradnje stambenih zgrada postoje dve osnovne vrste fasadnih zidova. To su jednoslojni zidovi i višeslojni zidovi.

Jednoslojni ili monolitni zidovi sa grade se od termo blokova. Ovi blokovi poseduju izuzetna termoizolaciona svojstva i omogućavaju izgradnju fasadnog zida u samo jednom sloju. Izolacione karakteristike ovih zidova u direktnoj je vezi sa njihovom debljinom. Primera radi, kompanija Xella u svojoj ponudi ima tri vrste termo blokova različitih dimenzija: Ytong Termo 30, Ytong Termo 33 i Ytong Termo 37.5.

Uz izuzetnu masivnost, trajnost i otpornost na pritisak objekte građene termo blokovima odlikuje odlična termika, visoka paropropusnost zidova, negorivost i prijatna mikroklima.

Višeslojni fasadni zidovi, s druge strane, predstavljaju sklop dva ili više slojeva različitog materijala, a koji se koriste u cilju unapređenja energetske efikasnosti objekta. Na primer, višeslojni fasadni zid se može sastojati od Ytong blokova i Multipor termoizolacionih ploča.

Jedan od novijih i poznatijih primera stambene novogradnje gde su korišćeni sistemi višeslojnih fasadnih zidova svakako su objekti BW Terra i BW Aria koje se nalaze u sklopu Beograda na Vodi, a čiji je autor poznati beogradski arhitekta Jovan Mitrović.

Bez obzira na vrstu i sastav, svaki fasadni zid višeporodičnog stambenog objekta mora da zadovolji propisane standarde u pogledu termoizolacije i energetske efikasnosti. Naravno, što je fasadni zid kvalitetniji to je bolje za vas kao korisnika.

Međutim, kako se termoizolacione osobine fasadnih zidova ne mogu proveriti golim okom, preporučujemo da se pri kupovini posavetujete sa stručnjakom za energetsku efikasnost ili pogledate energetski pasoš zgrade u kojoj planirate da kupite stan.

POJAVA TOPLOTNIH MOSTOVA NA FASADI

Za dobru termoizolaciju fasadnih zidova nije dovoljna samo primena kvalitetnih građevinskih materijala. Oblik i razuđenost fasade, kao i kvalitet izvedenih radova, mogu značajno uticati na stepen vašeg toplotnog komfora.

Erkeri i lođe su naročito problematične pozicije na fasadi upravo zbog mogućnosti pojave toplotnih mostova. Naime, što je fasada stambenog objekta razuđenija, to je mogućnost pojave toplotnih mostova srazmerno veća.

Pojava hladnih mostova mogu nastati i usled pucanja demit fasade ili nepravilnog izvođenja nadprozornih greda. Naime, erkeri i lođe (kao mesta sa velikim brojem uglova) složenija za izvođenje u odnosu na kontinualno ravne fasadne zidove.

„Pucanje demit fasade isto može stvoriti pojavu toplotnih mostova. Do pucanja demit fasade najčešće dolazi na uglovima i oko otvora zato što su u tom delu, usled varijacija temperature, javlja skupljanje i širenje materijala po dve ose. To vremenom dovodi do trajnih oštećenja. Pored toga, demit fasada se izvodi postavljanjem ploča između kojih (usled nepravilnog izvođenja) mogu nastati procepi i prodori hladnog ili toplog vazduha“ – navodi Sonja Brstina, arhitekta.

Prema navedenom, pri kupovini stana u novogradnji potrebno je da obratite pažnju i na stepen razuđenosti fasade, broja ispusta i lođa koje određena nekretnina ima, a sve u cilju provere kritičnih tačaka na kojima može da dođe do pojave toplotnih mostova.

STRUČNI SAVETI

I dok cena nekretnina i energenata nepovratno raste, spoljašnji zidovi su jedini nepromenljiv element na svakom stambenom objektu. To znači da prilikom renoviranja ili adaptacije stana možete da promenite gotovo sve druge komponente, izuzev onih koji čine samu osnovu konstrukcije i fasade zgrade.

Prilikom kupovine stana u novogradnji posebnu pažnju treba da posvetite termoizolaciji fasadnih zidova i energetskom pasošu zgrade, primenjenim građevinskim materijalima i problematici termičkih mostova. Naime, stan ćete kupiti jednom, ali će te zato račune plaćati svakog meseca. Pri tome, imajte na umu da je ulaganje u održive i energetski efikasne sisteme gradnje investicija, a ne trošak.

U idealnoj situaciji, kupovina stana u stambenoj zgradi čiji je energetski razred „A“ ili „A+“ sigurno predstavlja dobar izbor. No, kako je takvih zgrada na domaćem tržištu malo, naš predlog je da se pre kupovine stana u novogradnji posavetujete sa stručnjakom za energetsku efikasnost zgrada ili arhitektom.