Širom planete više od 800 miliona ljudi bavi se urbanim baštovanstvom, što ga čini jednim od najpopularnijih svetskih hobija. Ovog proleća je taj trend dobio nove poklonike u našim gradovima.
Kada pomislite na Pariz, jedna od prvih stvari koje vam padaju na pamet je preukusna francuska kuhinja. Ipak, teško da biste pretpostavili da se povrće za čuveni potaž od luka gaji i na gradskim krovovima. U Parizu je pre nekoliko godina podignuta najveća urbana farma u Evropi i tu se na vrhu jednog od paviljona sajma Paris Expo Porte de Versailles na površini od 14.000 kvadrata uzgajaju sveže jagode, paradajz, krastavci i druge biljne vrste.
Nagradni konkurs #urbanibaštovani je i zvanično završen, a kada se sumiraju rezultati, može se reći da je Srbija puna kreativnih urbanih baštovana, koji su ovog proleća pokazali ne samo veliku umešnost i smisao za estetiku, već i da shvataju važnost ozelenjavanja sopstvenog životnog prostora. Maštovitost je ono što je odlikovalo Novopazarce, Beograđane, Šapčane, Kragujevčane, Valjevce i druge naše građane koji bez ikakve zadrške mogu stati „rame uz rame“ sa stanovnicima Milana, Berlina ili Pariza, poznatim po tome da veoma strastveno pristupaju uzgajanju sopstvenih biljnih kultura u svojim kvartovima i blokovima. Uz samo malo volje, truda i ljubavi svaki grad može postati „mali Pariz“, a svaka bašta prava mala zelena oaza.
Može i bez zemlje
Osobenost velike urbane pariske farme je u tome što na njoj nema zemlje. Jagode se uzgajaju tehnikom aeroponike, inovativnom pristupu gajenja bilja koji se oslanja na maglu i vazduh, dok se paradajz sadi horizontalno u supstratu kokosovih vlakana. Građani mogu iznajmiti jednu od 130 parcela sa koje će dobijati sveže, lokalno uzgojene namirnice. Na ovaj način se štedi i na emisijama štetnih gasova koje bi se proizvele tokom transporta. Osim toga, uzgojem voća, povrća i cveća u srcu grada, Parižani se bore protiv efekta toplotnih ostrva koji je tipičan za urbana područja, jer biljke apsorbuju toplotu.
U Gradu svetlosti, zeleni urbani džepovi nalaze se na svakom ćošku, a francuski parlament odobrio je prošle godine novi zakon koji nalaže da sve nove zgrade u komercijalnim zonama moraju imati krovove pod zelenilom ili solarnim panelima. I drugi gradovi mogu da posluže kao inspiracija za naše ljude u njihovim namerama da ozelene svoje neposredno okruženje.
Organizovane gradske bašte postoje već godinama i u Beču. Nastale su uglavnom na inicijativu građana, a grad ih je podržao dajući prostor i infrastrukturu za simbolični najam. Pored toga što povoljno utiču na mikroklimu i biodiverzitet, filtriraju vazduh i proizvode kiseonik, gradski vrtovi su važni i kao mesto okupljanja i druženja, pa tako leče još jednu boljku modernog doba – usamljenost. Organizovane gradske bašte postoje već godinama i u Beču. Nastale su uglavnom na inicijativu građana, a grad ih je podržao dajući prostor i infrastrukturu za simbolični najam. Pored toga što povoljno utiču na mikroklimu i biodiverzitet, filtriraju vazduh i proizvode kiseonik, gradski vrtovi su važni i kao mesto okupljanja i druženja, pa tako leče još jednu boljku modernog doba – usamljenost.
Zgrade „obučene“ u zelenilo
Jedan od lepših susreta botanike i arhitekture predstavljaju vertikalne šume. Koncept Bosco Verticale osmislio je italijanski arhitekta Stefano Boeri kao način da se u sve gušće naseljene gradove unese zelenilo. Prvi primer vertikalne šume, koja se sastoji od dve stambene kule visine 110 i 76 metara, realizovan je 2014. godine u milanskom kvartu Porta Nuova. Oko 900 stabala (visine od 3, 6 ili 9 metara) i više od 20.000 grmova i cvetnica raspoređeno je na fasadama u zavisnosti od potreba za suncem. Kada bi se sve ove biljke posadile na ravnom zemljištu, to bi bila šuma od 20.000 kvadratnih metara.
Biljke rastu u specijalnim kontejnerima koji su integralni deo konstrukcije, kao i specijalizovani sistem navodnjavanja. Stanari uživaju u zelenom okruženju koje apsorbuje CO2, ublažava efekat toplotnih ostrva i postalo je dom za nove biljne i životinjske vrste. Drveće na terasama je listopadno tako da leti obezbeđuje zaštitu od sunca i toplote, dok zimi kroz ogoljene grane sunce nesmetano greje stanove.
Iako nisu prve zgrade na svetu „obučene“ u zelenilo, kule u Milanu su postale globalni primer za novu vrstu arhitekture koja donosi prirodu u grad i na pravi način su skrenule pažnju na zelenu gradnju koja je ne samo trend, već i neophodnost. Slične građevine podignute su i na drugim mestima u svetu: One Central Park u Sidneju, Agora Garden toranj u Tajpeju, Zarjadaj park u Moskvi. Neprikosnoveni lider je Singapur, koji je uveo propise i podsticaje da praktično sve nove zgrade moraju uključiti biljni svet, poput zelenih krovova, zidova i terasa.
Možda vam sve ovo deluje suviše složeno da bi se primenilo kod nas, ali znajte da svi možemo postati #urbanibaštovani uz malo truda. Za početak, zasadite cveće ili začinsko bilje na simsu od prozora, a ako živite u zgradi možete da se organizujete s komšijama u kraju i da pronađete zajednički kutak za uzgajanje povrća.
Za dodatne informacije kontaktirajte:
Dragana Bešić, menadžerka korporativnih poslova
Nestlé Adriatic d.o.o, Bulevar Milutina Milankovića 11A, Beograd
dragana.besic@rs.nestle.com
+381 64 866 5350