Građevina i materijali koji se u istoj koriste doživljavale su proteklih decenija, čini se više nego u godinama pre toga, određene promene. Tako danas materijali koji su imali neke manjkavosti zadovoljavaju sva pravila novogradnje i koriste se u svojim najboljim performansama. I ne samo to – energetska efikasnost kao glavni pokazatelj kvaliteta doveo je do toga da materijali za gradnju nikada nisu bili bolji, efikasniji i dizajnerski prijemčiviji.
Predstavljamo vam TOP 8 materijala u građevini bez kojih danas ne bismo mogli da gradimo i bez kojih sve te građevine ne bi imale svoju pravu potvrdu kvaliteta.
1. ALUMINIJUM
Aluminijum kao element ima veliki afinitet prema kiseoniku
Materijal koji predstavlja kičmu savremene gradnje, čiji su kvalitet i pouzdanost u proteklih petnaestak godina kroz upotrebu nebrojeno puta dokazani i dovedeni do savršenstva je upravo aluminijum. Kao metal on je vrlo pogodan za preradu zbog mehaničkih karakteristika koje ga čine poželjnim u građevinskoj industriji, ali je i odličan provodnik toplote. Zbog ovoga je na konstrukcijama starije generacije tokom zime i jeseni, hladnoća prolazila kroz prozorski ram i stvarala neprijatnu atmosferu u unutrašnjosti objekta ujedno narušavajući njegovu efikasnost. Slično se dešavalo tokom toplih dana.
Danas to više nije slučaj, pa su aluminijumski prozori i vrata nakon pojave profila sa materijalima kojima se prekida termički most postali odličan izbor i za stambene zgrade na mestima na kojima je PVC bio najčešći odabir. Najvažnija razlika je povećanje stepena izolacije koji je automatski doveo do toga da aluminijum odgovara energetskoj efikasnosti.
2. PVC STOLARIJA
PVC-U stolarija
PVC stolarija se kroz svoju istoriju razvijala i prošla brojne faze do oblika koje ima danas. Od jednostavnih otvora kakvi su bili u početku, s vremenom su se razvijali prozorski okviri, a stakla su od jednostrukih, koja su donedavno bila u upotrebi, unapređena u višestruka, niskoemisijska i razna druga naprednih karakteristika.
Iako se svi PVC okviri izrađuju iz plastične mase, različiti prizvođači dodaju im različite aditive, koji služe za pobošljavanje karakteristika materijala. Mogu činiti PVC stolariju otpornu na UV zračenje, poboljšati njenu mehaničku otpornost, elastičnost i brojna druga svojstva. Upravo zbog konstantnih poboljšanja karakteristika ove stolarije, dolazi do dodatnih pitanja o tome šta je najbolje za nas kada biramo i o čemu bi smo trebali da vodimo računa.
3. DRVO
Razvoj nauke i tehnologije otkrio je nove načine za unapređenje drveta u korist izrade podova
Za potrebe građevinarstva drvo se može prerađivati na različite načine i jeste materijal koji nikada ne gubi na važnosti. Prema stepenu prerade razlikujemo običnu drvenu građu, materijale od drveta koji se dobijaju primenom naročitih industrijskih postupaka i sintetičke materijale na bazi drveta. Obična drvena građa dobija se mehaničkom obradom prirodnog drveta i dobijeni materijal zadržava manje više sva svojstva drveta, onakva kakva jesu.
Industrijskim postupcima dobijaju se furniri, šper ploče, panel ploče, lamelirana drvena građa i dr, dok se dubokom preradom drveta dobijaju sintetički materijali. Pri takvom postupku koriste se svi elementi prirodnog drveta jer se uz različita veziva, koja mogu biti mineralna ili sintetička dobijaju razni oblici celuloze. Razvoj nauke i tehnologije otkrio je nove načine za unapređenje ovog materijala u korist izrade podova.
4. STAKLO
Staklo je materijal koji je promenio svet
Staklo je materijal koji je kroz istoriju svog postojanja prešao put od sirovine za izradu dekorativnih predmeta, preko sredstva za ostakljivanje palata, crkava i nešto kasnije privatnih kuća da bi danas bio jedna od glavnih komponenti savremenih fasada koja diktira energetsku efikasnost objekta. Na tom putu osim uloge menjao se njegov oblik, debljina, način obrade, procenat površine koju zauzima, kao i broj staklenih panela koji ulaze u sastav jednog prozorskog elementa. Promenila se, takođe, vrsta materijala od kog se ti elementi prave, pa tako pored drvenih sada imamo PVC i aluminijumske prozore i vrata koji krase naše domove i poslovni prostor. O staklu kao takvom moglo bi se mnogo toga reći, ali u oblasti građevinarstva priča o materijalu koji je promenio svet neodvojiva je od priče o fasadnim profilima i profilima za stolariju, sa kojima čini skladnu vizuelnu i estetsku celinu.
5. BETON
Beton je materijal čija popularnost ne jenjava
Vreme kada je u svetu podova beton isključivo važio za pomoćni materijal, podlogu koja se izliva kao osnova za odabranu završnu podnu oblogu, odavno je stvar prošlosti. Nakon preduge i, slobodno možemo reći, mukotrpne borbe, beton je našao svoje mesto na spisku dekorativnih podova i tako postao „glavni glumac“ na mnogim scenama, a „betoniranje“ je prestao da bude izraz koji se odnosi na neku nužnu prateću, tehničku radnju. Zapravo, aktuelni trend poimanja betona kao izložene podne površine i njegove primene u enterijeru podjednako kao i u eksterijeru, ispravnije je nazvati njegovom renesansom. I ne samo to. Glavni problem u proizvodnji betona je velika emisija ugljen dioksida koji šteti okolini, što je u suprotnosti sa tendencijom svetskog pokušaja da se stavi akcenat na očuvanje planete i radi „u zelenom“ u najvećoj mogućoj meri. Zbog svega pomenutog tehnologija je napredovala upravo u tom smislu i pronađene su metode koje imaju za cilj, najpre da smanje, a onda i potpuno anuliraju emitovanje CO2 u atmosferu. Imajući ovo u vidu, beton će nastaviti da napreduje i njegova popularnost sasvim sigurno neće jenjavati ni u godinama koje dolaze.
6. OPEKA
Poslovni objekat u Beogradu Ziegel House – Fasadna cigla Roeben listele – model Adelaide, izvođač kompanija ARTERRACOTTA
Jedna od njih svakako je opeka odnosno cigla, najmasovniji proizvod keramičke industrije koji se izrađuje formiranjem, sušenjem i pečenjem plastične smese gline, peska i vode. Opeka je ujedno i najstariji proizvedeni građevinski materijal koji se još u dalekoj prošlosti koristio najpre za zidanje i popločavanje, a potom i za spoljno oblaganje objekata kao završna dekoracija. Po tom kriterijumu, osnovnoj nameni, upravo se i vrši gruba podela na zidnu i fasadnu opeku, a prema izgledu habajuće površine i konkretnoj vrsti radova za koje služi, dodatna podela na punu i šuplju opeku, zidne blokove, radijalnu opeku (za ozidavanje dimnjaka i slično) i specijalnu opeku. O vanvremenskom karakteru fasadne opeke najbolje govori činjenica da cigle različitog izgleda i boja uočavamo kako na istorijskim građevinama, tako i u savremenoj arhitekturi gde se koristi za postizanje impresivnih estetskih efekata.
7. KERAMIKA
Prve dekorativne glinene pločice napravljene su u Egiptu u doba faraona, oko 4000. pne
Kada govorimo o istorijatu i evoluciji keramičkih pločica kao građevinskog i dekorativnog materijala, potragu treba da započnemo u kolevci sveta – na Starom istoku. Prve dekorativne glinene pločice napravljene su u Egiptu u doba faraona, oko 4000. pne, a nakon toga ih nalazimo u arhitekturi Asirije, Vavilona i Mesopotamije. Služile su za popločavanje prilaza hramovima, predvorja carskih palata i faraonskih grobnica. Danas, keramičke pločice su napravila „iskorak“ iz kuhinja i kupatila gde su bazično bile predviđene, u bukvalno sve prostorije u objektu. Sve to zahvaljujući proizvodnji, ali i dezenima koji se danas, i kod domaćih proizvođača, ne razlikuju od italijanskih pločica koje su uvek i bile mera kvaliteta i trenda u svetu ovog materijala.
8. STIROPOR
Stiroporu voda i vlaga iz okruženja ne smetaju
U većini sistema toplotne izolacije, zbog svojih izuzetnih svojstava stiropor je nezamenjiv. Koristimo ga svuda gde je potrebno uraditi toplotnu i zvučnu izolaciju zidova, krovova, podova i u drugim delovima građevinskih konstrukcija. Investicija u toplotnu izolaciju od stiropora (EPS-a) sa energetskog stanovišta u relativno kratkom roku se vraća. Stiroporu voda i vlaga iz okruženja ne smetaju, jer su ćelije „zavarene“ pod pritiskom vrele pare i iz tog razloga nisu potrebna dodatna (štetna) veziva. Naziv „stiropor“ postao je sinonim za izolacione ploče od ekspandiranog polistirena, sa kratkom oznakom EPS. Svojstva EPS sirovine su takva, da granule kod visokih temperatura povećaju volumen do 60 puta.
U procesu proizvodnje, pri ekspandiranju u kalupu se stvaraju visoki pritisci. Iz tog razloga kao i zbog prisutnosti visoke temperature i vodene pare materijal se međusobno zavari (spoji) bez štetnih veziva za zdravlje ljudi. Međuprostor između „zavarenih” ćelija omogućuje pločama izuzetnu paropropusnost i nisku toplotnu provodljivost zbog vazduha koji miruje, koji je kao takav odličan izolator. Osim toga, prijatan je za okolinu i jedini je toplotno izolacioni materijal koji se može 100% reciklirati, jer sadrži samo jedan polimer i nema dodatnih veziva i impregnacija.