Danas su „zelene“ arhitekte i graditelji postavili novu misiju, da smanje negativan uticaj zdgrada na okolinu i pomognu planeti.
Održivi dizajn prešao je dug put u poslednjih nekoliko decenija. Iako je nekada bila svrha da zgrade budu energetski efikasne ušteda na komunalnim i operativnim troškovima, danas su zeleni arhitekti i graditelji postavili svoju misiju da smanje uticaj zgrada i pomognu planeti. Danas postoje energetski efikasne zgrade koje su vrlo prosečne, a tu su i dizajnerska čuda koja kombinuju lepotu, funkciju i izuzetnu održivost.
Predstavljamo vam osam najefikasnijih zgrada na svetu.
1. „One Angel Square“, Mančester
Foto: By The Co-operative – One Angel Square, CC BY 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=27839486
Poslovna zgrada „One Angel Square“ u Mančesteru u Engleskoj, završena je 2013. godine i predstavlja jednu od energetski najefikasnijih visokih zgrada u Evropi. Zgrada je dobila visoku ocenu po međunarodnom sistemu za sertifikaciju BREEAM (ocena 95,15%). Objekat ima ukupno 30.439 m2 korisne površine, raspoređenih na 15 spratova i u kojem je zaposleno oko 3.000 radnika. Fasada je u potpunosti urađena po konceptu dvostrukih ventilisanih fasada koja svojom konfiguracijom omogućava dovoljan dotok dnevnog osvetljenja uz neophodnu termičku zaštitu, kako u letnjem, tako i zimskom režimu. Sistem za rekuperaciju toplote pomaže u povećanju energetske efikasnosti, kao i sistemi za reciklažu kišnice i sive vode. Svi energetski zahtevi objekta se podmiruju iz sopstvenog CHP postrojenja na biomasu.
2. David & Lucile Packard, Los Altos, Kalifornia
Foto: By Palmer.olivia – Own work, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=74961420
Sedište fondacije David & Lucile Packard je moderno, lepo i super energetski efikasno. To je zapravo najveća zgrada na svetu sa sertifikatom Net-Zero Energy. Kalifornijski kompleks sastoji se od 95 posto recikliranih materijala iz dekonstruisanih zgrada. Na krovu je postavljeno ukupno 915 fotonaponskih panela. Jedna od stvari zbog kojih sedište fondacije radi tako dobro je efikasna upotreba dnevne svetlosti i krovnih oluka koji sakupljaju ogromnih 20.000 litara kišnice, koja se koristi za navodnjavanje i kupatila zgrade.
3. One Embankment Place, London
„One Embankment Place“ je komercijalna poslovna zgrada izgrađena početkom 1990-ih u Londonu, a 2000-ih je potpuno renovirana. Kao rezultat adaptacije, dobila je 2013. najviši BREEAM rejting u svetu. „One Embankment Place“ dokazuje da se zgrade mogu uspešno obnoviti i ponovo koristiti, umesto da se sruše i tone materijala pošalju na deponiju. Energetski efikasna zgrada u Londonu ima jedan od najvećih sistema tri generacije na svetu, što joj je omogućilo da smanji emisiju ugljenika za impresivnih 51 odsto.
4. Powerhouse KJØRBO, Oslo
Prvi objekat realizovan od strane „Powerhouse” udruženja, bila je poslovna zgrada Kjørbo
Energetski efikasan KJØRBO je prvi objekat realizovan od strane „Powerhouse” udruženja. Projekat predstavlja rekonstrukciju dve stare poslovne zgrade iz 1980-ih godina koje su obnovljene od recikliranih materijala sa ciljem održivosti. Projekat je uspešno realizovan i energetske potrebe rekonstruisanog objekta su smanjene za skoro 90%. potrošnja energije nove zgrade smanjena je za ogromnih 90%. Potrebe se nadoknađuju iz obnovljivih izvora energije – geotermalne energije i toplotnih pumpi
5. Manitoba Hydro Place, Manitoba
By 1ajs – Own work, CC BY 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=5637906
U svetu nema mnogo zgrada koje su dobile platinasti sertifikat od LEED-a, ali Manitoba Hydro Place jeste. Ovaj toranj je energetski najefikasnija zgrada na severnoameričkom kontinentu i zahvaljujući svom neverovatnom dizajnu štedi preko 70 odsto više energije od ostalih komercijalnih i poslovnih zgrada. Solarni dimnjak od 115 metara daje zgradi pasivnu ventilaciju, dok dvostruka fasada sa motorizovanim kompjuterski kontrolisanim otvorima čini regulaciju temperature snažnom. Da bi se zadržao višak kišnice, napravljena je optimalna izolacija kroz tzv. zeleni krov. Pored toga, zgrada je izgrađena u kombinaciji pasivne solarne energije i vetra za hlađenje, grejanje, ventilaciju.
6. Bullitt Centre, Sietl
By Joe Mabel, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=30809089
„Bullitt“ centar u Sijetlu otvoren je 2013. godine i od tada je postao jedna od najzelenijih komercijalnih zgrada na svetu. Ova zgrada zaista je oličenje energetski efikasne i 100% svoje snage crpi iz obnovljive energije. Vodeća tehnologija na „Bullitt“ centru jeste krovna solarna mreža postavljena skoro ravna i stvara niz nadstrešnica koje se produžavaju van gabarita zgrade. Jedna od efikasnih mera koje su korišćene jeste maskimizacija dnevne svetlosti i ova zgrada može raditi 90 odsto vremena bez potrebe za bilo kakvim električnim sijalicama. Objekat je takođe opremljen suvim kompostirajućim toaletima i sistemima sa prikupljanje kišnice na krovu, koji usmerava vodu do podzemnog skladišta za prečišćavanje. Osim toga, ova zgrada je prva zgrada srednje visine u Sijetlu od 1920-tih koja je koristila drvo za konstrukciju zajedno sa čeličnim ramom. U poređenju sa ostalim komercijalnim kancelarijama i zgradama u Sijetlu, Bullitt Center je u proseku za 83 odsto energetski efikasniji.
7. Edge, Amsterdam
Zgrada „The Edge“ u Amsterdamu odlikuje se najvišom ocenom koju je ikada zabeležio BREEAM sistem sertifikacije. Zgrada je dobila ocenu od 98,36%, što je čini jednom od najzelenijih poslovnih zgrada na svetu. Poseduje 4.100 metara kvadratnih krovnih solarnih panela i Philps LED osvetljenje sa Eternetom. To znači da radnici u zgradi mogu da regulišu klimu i osvetljenje u svojim radnim prostorima pomoću aplikacije na pametnim telefonima – koliko bi bilo neverovatno da ljudi širom sveta to mogu?
8. Empire State Building, Njujork
Photo by Charles Parker from Pexels
Čuvena zgrada u Njujorku, „Empire State Building“ od 2011. godine poseduje zlatni LEED sertifikat za energetsku efikasnost i zeleni krov koji se prostire na 845 kvadratnih metara. Zeleni krov sastoji se od četiri dela. Postavljen je na dvadeset prvom, dvadeset petom i tridesetom spratu, a instalaciju je izvršila kompanija „Xero Flor“ koja se bavi postavljanjem zelenih krovova u Americi i Kanadi. U obnovu zgrade i njeno zelenilo uloženo je 550 miliona. Obnovom je smanjena potrošnja energije i troškovi zgrade za 4,4 miliona dolara godišnje. Postavljeni su trostruki prozori čiji je koeficijent izolacije gotovo identičan zidovima, a svih 6514 prozora u zgradi zamenjeno je specijalnim oknima koji leti smanjuju toplotu, dok je zimi zadržavaju.