Da li ste nekada razmišljali o tome kako je nastala stolica? Gde su one bile najlepše i konačno, ko je pustio stolice, po pristupačnoj ceni, u masovnu prodaju? Ovaj tekst upravo će govoriti o tome kako je ova naizgled obična i svakodnevna stvar ustvari od korisnog predmeta postala umetničko delo i odraz dizajnerskog umeća.
Dugo se nije brinulo o tome da stolica bude udobna
Dakle, stolica je komad nameštaja koji služi za sedenje. Sastoji se od dela na kome se sedi, naslona i ponekad naslona za ruke. Uglavnom je stolica namenjena za jednu osobu. Stolice imaju noge (najčešće četiri) na kojima stoji deo na kome se sedi, tako da je on podignut od poda.
Kroz istoriju se funkcija stolice nije promenila, ali jeste njen dizajn koji se razvijao paralelno sa razvojem tehnologije i arhitekture. Do XVII veka u domaćinstvima običnih ljudi stolica nije imala neku veću ulogu, niti se vodilo računa o njenoj udobnosti. Isticale su se samo katedre crkvenih velikodostojnika ili aristokratije.
Do 19. veka jedino je aristokratija imala udobne stolice
Ljudi u srednjem veku su uglavnom radili van kuće i eventualno bi koristili za tadašnje uslove praktičnije stolice na sklapanje. Doba renesanse je između ostalog, uticalo i na uređenje doma i donelo nove dizajne stolica, uglavnom po ugledu na antiku. Razvijen je novi tip stolice na sklapanje, tzv. faldisterijuma ili savonarola stolice, posebno popularne u Firenci i Veneciji. Pravljena je od orahovog drveta, imala je ukrštene nogare i bila ukrašena rezbarijom i pozlatom. Radi udobnosti, sedište je bilo presvučeno plišem ili kožom, a koristili su se i jastučići. Međutim i tada i sve do XIX veka, više pažnje se posvećivalo dizajnu nego udobnosti. Stolice su izrađivane isključivo od drveta.
U dizajnerskom smislu stolica je i danas najveća inspiracija
U XX veku se javila potreba modernog čoveka za udobnošću, kako u kancelariji, tako i u neformalnim situacijama, što je dovelo do razvoja industrijskog dizajna. To je donelo pojednostavljivanje njihove forme i strukture i započela je masovna proizvodnja. U XIX veku izdvajaju se stolice proizvedene u fabrici Tonet (Thonet), a u XX veku stolica od šperploče Čarlsa i Rej Imsa (Charles & Ray Eames), Alvar Altova (Alvar Aalto) stolica broj 41, Ero Sarinenova (Eero Saarinen) stolice od plastike i aluminijuma i Ero Arnianov (Eero Arnio) dizajn stolica u obliku šupljih sfera od fiberglasa i poliestera.
Thoret stolice kao rezultat nove tehnologije
Skromna pojava i suptilne krivine Thonet stolice „Side Chair No. 14“ malo odaju o njenoj revolucionarnoj ulozi. Sve do kraja 19. veka stolice su se proizvodile ručno. Ipak, razvoj tržišta iziskivao je da se proizvodnja omasovi uz pomoć novih tehnologija. Austrijanac Thonet 1859. godine plasirao je stolicu sastavljenu od samo šest savijenih drvenih delova, deset šrafova i dve podloške. Jeftina i brza za proizvodnju, lagana i trajna, jednostavna za sklapanje i transport, „Side Chair No. 14“ (poznata i po nemačkom nadimku Konsumstuhl) postala je nauspešniji produkt industrijskog dizajna 19. Veka. I sinonim za ležernu café kulturu. Njena forma, u drvetu ili drugim materijalima, masovno se i dan-danas imitira.
Thonet stolica
Retki su veliki arhitekti koji nisu ostavili traga stolicom za pamćenje. Iako su u primarnom fokusu arhitekte prostor, funkcija i forma, ništa drugo do tog svakodnevnog upotrebnog komada nameštaja nije oličenje kreativnog genija i stvaralačke veličine. Stolice su ikone stila i tehnoloških promena. Mnogi su zahtevi – funkcionalni, ergonomski i estetski, koje moraju da zadovolje. Većina onih koje svakodnevno srećemo zapravo su omasovljene replike remek-dela koja su obeležila razvoj sveta.
Stakleni nameštaj je bezvremen i nikada ne izlazi iz stila
Ako hoćete da date taj lični pečat svoj prostoru, a nemate puno novca za potrošiti, kupite barem jednu stolicu koju će vam izraditi po vašoj želji i zamisli. Baš onakvu kakvu nema niko osim vas.
Mirjana Makarin-Plavšić