Stvaranje prostora koji odražava potrebe i želje zajednice

Za časopis „grenef – građevinarstvo & energetska efikasnost” govori Milan Radovanović, d.i.a. Arhigarda Sudio.

U okviru rubrike „Arhitekta jednog grada“, gde arhitekte dele svoje duboko ukorenjene veze sa gradovima kojima daju oblik i dušu, imamo privilegiju da istražimo bogatu arhitektonsku priču grada Prokuplja kroz oči jednog od njegovih istaknutih arhitekata.

Danas razgovaramo sa Milanom Radovanovićem d.i.a., kreativnim umom iza Arhigarda arhitektonskog studija iz Prokuplja. U ovom razgovoru, duboko ćemo zaroniti u arhitektonsku istoriju ovog grada, istražiti evoluciju njegove arhitekture i urbanizma, kao i istražiti kako se tradicija i inovacija prepliću u kreiranju jedinstvenog identiteta Prokuplja. Kroz projekte koji su nosili pečat Arhigarda, Milan nam pruža uvid u načine na koje se ova kreativna ekipa bavi izazovima održive arhitekture i dizajna enterijera. Osim toga, saznajemo kako studio razvija intimnu vezu sa zajednicom i kako se trudi da stvori prostor koji odražava potrebe i želje građana. Milan Radovanović nas vodi kroz puteve Prokuplja, otkrivajući nam njegove skrivene priče i viziju za blistavu arhitektonsku budućnost grada.

Gospodine Radovanoviću, Arhigarda arhitektonski studio ima bogato prisustvo u arhitektonskom svetu. Možete li nam reći nešto više o počecima studija i njegovoj viziji?

Projektni biro Arhigarda je osnovan 2017. godine kao pokušaj unapređenja arhitektonske scene u Topličkom okrugu. Vrlo brzo sam shvatio da pored dobre volje postoje i zakoni tržišta pa je delatnost proširena na teritoriju cele Srbije. U početku je svaki projekat rađen da zadovolji klijenta ali i kao prezentacija- promocija firme sa 3D modelima, BIM modelima ponekad i VR da bi kasnije to postao standard. Danas Arhigarda ima nekoliko zaposlenih i vise spoljnih saradnika i na dobrom smo putu formiranja kvalitetnog tima probranih inženjera za probrane projekte.

Kako je Vaše iskustvo u Narodnom Muzeju Toplice obogatilo Vašu kreativnu viziju i pristup arhitekturi? Kako su muzejski koncepti i estetika uticali na Vašu perspektivu u projektovanju?

Moj izbor za diplomski rad je bila zgrada muzeja, konkretno Muzej neolita u Pločniku, prvi posao projektovanja i izgradnje Neolitskog naselja u Pločniku, a kao posledica, nekoliko godina kasnije, usledilo je zaposlenje u muzeju. Godine rada na grafičkom dizajnu, pripremama izložbi, opremanju enterijera, web dizajnu, dizajnu plakata, knjiga su svakako ostavili značajan trag. Sam rad na više različitih polja vezanih za umetnost je pomogao kompletiranju svakog projektnog zadatka. Muzeji stalno traže bolje i savremenije načine predstavljanja kulturnog blaga ali se uvek kao nezaobilazni parametar javlja čovek – posetilac kome treba prilagoditi sadržaj, (spustiti loptu, tekst može biti efektan, simboličan u izrazu ali mora biti i čitljiv, ne treba daviti podacima ali mora ih biti dovoljno da zainteresuju, simbolika i efekti ne smeju prevazići suštinu) upravo ovaj momenat primenjujem i u arhitekturi, a može se izraziti u jednoj rečenici koja glasi projektovanje po meri čoveka.

Bilo je zadovoljstvo raditi na projektima kao što su Toplički ustanak (grafički dizajn izložbe, brošura, plakata, kovanica, knjiga i kompletne manifestacije), Gvozdeni puk (projekat i realizacija spomen parka kao i dizajn manifestacije, grba, promo spota i sl.), i naravno Neolitsko naselje Pločnik. Spomenuo bih i dizajn Stalne postavke muzeja Petrovac na Mlavi od enterijera preko grafičkog dizajna postavke i pratećih sadržaja.

Gradovi nose dušu svoje prošlosti. Kako biste opisali karakteristične arhitektonske elemente i stilove koji su oblikovali Prokuplje tokom vremena?

Prokuplje je grad sa bogatom istorijom i jedan od retkih čija je prošlost sačuvana i nalazi se gotovo u samoj varoši. Prvi tragovi života na padinama brda Hisar potiču još iz vremena praistorije dok se kao naseljeno mesto pominje Hammeum rimsko naselje nastalo uz vojički logor. Brdo Hisar simbol grada i dominantna tačka vidljiva sa svih prilaza gradu. Okruženo je sa tri strane rekom Toplicom koja u ovom delu formira epigeniju, nekada idealno mesto za podizanje utvrđenja, a danas je spomenička celina koju čine Latinska crkva u podnožju brda, Crkva sv. Prokopija iz X veka na istočnoj padini i Srednjevekovno utvrđenje – Jug Bogdanov grad na vrhu brda (proglašena je za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja 1983. godine).

U XX vek Prokuplje ulazi kao turska kasaba. Bilo je potrebno 20 godina do izgradnje prvog značajnijeg objekta stare Zgrade gimnazije (danas osnovna škola, 1898. godine) projektovane po akademskim postulatima sa simetričnom osnovom i fasadama. Druga značajnija zgrada podignuta 1911. je Sresko načelstvo (danas zgrada opštine) izgrađena u akademsko-elektičkom maniru sa elementima secesije. Za samu fasadu se može reći da je u neobaroknom stilu sa secesiskim elementima. Projektovanje je povereno tada mladom Dragutinu Maslaću ali se pretpostavlja da je udeo imao i Branko Tanazević koji kasnije projektuje treći značajniji objekat zgradu Pošte, današnji muzej (između 1912-1925).

U koncipiranju zgrade Tanazević se oslanja na akademske kompozicione šeme. Osnova je razvijena i simetrična po dijagonali. Dva krila, podeljena u dva trakta – hodnici i prostorije, sučeljavaju se oktogonalnom masom, sa ulaznom partijom natkrivenom kubetom i na krajevima proširuju prema dvorištu. Fasadu karakteriše jaka rustika visokog podnožja od kamenih blokova i smena glatkih i grubih površina srednje zone. Primetna je geometrijska dekoracija (trougaoni zabat, zaglavni kamen).

Upotreba ispupčenih kvadara karakteristična za Tanazevića, koncentrisana je u okvirima prozora, na kuli i atikama. Po želji dr Alekse Savića na brdu Hisar 1929. godine niče istoimena zadužbina. Projektovanje je povereno Dragutinu Maslaću dok je enterijer uređivao Nikoloa Krasnov i 1933. po projektu Momira Korunovića Prokuplje dobija i Sokolski dom. Prvi upliv moderne je stigao 1937. gdine sa zgradom današnje Gimnazije. Dolasci poznatijih arhitekata su ostavili traga i u izgradnji privatnih kuća. Glavno šetalište je do 70-ih godina imalo niz objekata, (sada prekinut) koji su mogli da formiraju ambijentalnu celinu. Ovo su ujedno i najznačajniji objekti u Prokuplju sve do pedesetih godina kada kreće ubrzani razvoj. Tada niče niz savremenih zgrada koje pojedinačno nose arhitektonske kvalitete, kao primer se može navesti hotel Hameum smešten uz sami gradski trg koji je i danas posle skorašnjeg renoviranja jedna od reprezentativnijih zgrada u Prokuplju.

Dugo tavorenje i ubrzani razvoj za posledicu imaju donošenje brzih odluka tako da cela desna obala Toplice, inače najpogodniji teren za razvoj grada, postaje industrijska zona dok u podnožju brda Hisar niče soliter koji svojom masom remeti vizuru najznačajnije tačke grada. Još jedan udarac Hisar je pretrpeo izgradnjom Zanatskog doma (sada Dom kulture) tik uz arheološko nalazište.

Sa sve većim razvojem i urbanizacijom, kako se Arhigarda studio angažuje na očuvanju autentičnosti Prokuplja, dok istovremeno prati potrebe modernog društva?

Prokuplje je autentično svojim položajem između brda i reke, svojom bogatom istorijom, prirodnim lepotama tako da bez velikih intervencija, samo praćenjem prirodnog toka, poštovanjem potreba i navika moguće je zadržati duh grada kome su se divili retki putnici i za koji su putopisci govorili da je idealno mesto za odmor.
Trenutno se priprema industrijska zona van samog grada što će svakako rasteretiti pomenutu desnu obalu i možda ubrzati proces za sada stihijskog, a možda uskoro i urbanog „naseljavanja” ovog dela.

Javni prostori su srce svakog grada. Kako Arhigarda studio promoviše participativni pristup u oblikovanju javnih prostora, uzimajući u obzir potrebe lokalne zajednice?

Veoma sam se zalagao za rešavanje značajnijih urbanističkih intervencija putem javnih konkursa tako da kada je objavljen konkurs za uređenje centralnog gradskog trga osećao sam obavezu da učestvujem i dam svoj doprinos. Sva iskustva, komentare, kritike iz projektovanja spomen parka Gvozdenom puku preneo sam na konkursni rad što su građani i prepoznali i uzvratili pozitivnim glasanjem.

Enterijer igra ključnu ulogu u doživljaju prostora. Kako se studio bavi dizajnom enterijera u Prokuplju i kako povezuje lokalni duh sa savremenim komforom?

Trudimo se da radimo funkcionalan i vanvremenski dizajn sa obazrivim uplivom modernih trendova, da sagledamo potrebe i navike investitora i da kreiramo udoban i prijatan prostor.

Na koji način se bavite konceptima energetske efikasnosti i ekološke odgovornosti u projektima za Prokuplje?

U svakom projektu se trudimo da primenimo prvo principe pasivne arhitekture, a zatim i savremene termotehničke mere. Pravilno orijentisani objekti su udobniji za život i samom organizacijom prostora pasivno doprinose energetskoj efikasnosti. Možda je dobar primer objekat u okolini Obrenovca. IIako deluje potpuno ukopan ipak je odvojen kotlarnicom i unutrašnjom terasom koja istovremeno služi za zahvat sunčeve energije. Objekat je projektovan kao open space u dnevnoj zoni i izdvojenim noćnim zonama sa pogledom koji se pruža ka istoku.

Kako Arhigarda studio koristi BIM (Building Information Modeling) tehnologiju u svojim projektima? Kako ovaj pristup oblikuje vašu sposobnost da precizno planirate, projektujete i upravljate građevinskim procesima?

BIM smatram veoma korisnom tehnologijom koja u početku traži malo više zalaganja ali kasnije višestruko vraća. Pripravnike motivišem da koriste BIM čak i za manje projekte kako bi uočili prednosti i znali kako da ih iskoriste za one veće gde ova tehnologija dolazi do punog izražaja. Najveći problem primene BIM-a je kompatibilnost različitih softvera i faza projekta.

VR modelovanje za bolje razumevanje. Kako ova tehnologija doprinosi boljem razumevanju i vizualizaciji projekata? Kako se tehnologija koristi kao podrška kreativnim idejama?

Za kvalitetan VR je potrebna oprema kako za izradu tako i za prezentaciju. Za sada VR je rađen iz entuzijazma više kao proba mogućnosti predstavljanja projekta (glavnu prezentaciju sam održao sopstvenoj deci, predivno veče, magija iz kancelarije je donešena kući).

Možete li nam predstaviti neki od projekata koje ste realizovali u Prokuplju i koji najbolje ilustruju filozofiju i pristup Arhigarda studija?

Svakako je najznačajniji projekat Spomen parka Gvozdenom puku. Ovaj projekat je rađen u 3D tehnologiji, i delom u BIM, kao total dizajn obuhvaćeno je sve od arhitekture, hortikulture i svih faza do grafičkog i video dizajna. Trebalo je zadovoljiti dva cilja, primarni – odavanje pošte svim pripadnicima legendarnog Gvozdenog puka i sekundarni – stvaranje prijatnog ambijenta za odmor, igru i rekreaciju. Takođe insistiralo se na čvrstim i trajnim materijalima. Park karakteriše naglašavanje ekološke, kao zelene oaze, edukativne i memorijalne funkcije.

Izbor zelenila je pao na reliktne, endemične, retke i ugrožene vrste šumskog drveća sa našeg područja, one koje su i junaci gvozdenog puka sretali u svojim vojevanjima. Ovakav izbor zelenila ima i ekološki i edukativni aspekt. Vizija projektanta je da će se kroz prezentaciju projekta kao i kroz buduće radionice, časove u prirodi i sl. skrenuti pažnja i upoznati veći broj ljudi sa vrstama koje se mogu sresti u prirodi ali o čijem statusu se malo zna. Kao vizuelna i fizička barijera između popločanih i zelenih površina pojavljuju se monolitne betonske kocke sa ispisanim imenima svih nosilaca Karađorđeve zvezde sa mačevima po kojima je „Gvozdeni puk” poseban. Za ove natpise je razvijena i mobilna aplikacija koja skeniranjem ispisanog imena prikazuje kompletnu biografiju i druge podatke.

Spomenuo bih i skorašnji projekat dve vikendice na lokaciji sa prelepim pogledom. Kuće odišu planinskom arhitekturom, ali sa modernističkim pristupom. Objekti se nalaze na 18 km od Prokuplja na 1000 m nadmorske visine u mestu Beli kamen, osmišljeni su kao opuštajuće mesto za odmor u prirodi.

Kako vidite dalji razvoj arhitekture, urbanizma i dizajna enterijera u Prokuplju? Koji su glavni ciljevi koje biste želeli postići?

Uvek verujem da će razvoj nastaviti u sve boljem pravcu. Danas kada je sve digitalno dostupno moguće je lako pratiti inovacije, trendove, osavremeniti grad, a ipak zadržati duh. Nadam se rešavanju saobraćajne i komunalne infrastrukture. Nadam se blagovremenom sagledavanju prostornih celina kako bi se intervencije odvijale po unapred utvrđenom smislenom planu (bez jurenja projekata kada se pojavi mogućnost finansiranja). I nadam se projektovanju javnih objekata u mom gradu.