Pitanje energetske sanacije objekata poslednjih godina postaje sve aktuelnije. Neplansko trošenje energetskih resursa je jedan od glavnih problema sa kojima se Srbija suočava u poslednjim decenijama.
Šta se podrazumeva pod pojmom energetska sanacija objekata?
Pre svega izvođenje građevinskih, zanatskih i ostalih radova na postojećem objektu kojima se ne utiče na stabilnost objekta, ne menjaju se konstruktivni elementi, ne utiče se na bezbednost susednih objekata i saobraćaja.
Izvođenje radova na energetskoj sanaciji kojima se menja spoljni izgled objekta može da se obavlja uz potrebne saglasnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti zgrade, odnosno smanjenja potrošnje svih vrsta energije primenom tehničkih mera i standarda na postojećim elementima zgrade, uređajima, postrojenjima i opremi.
Evropska unija je odavno postavila ciljeve vezane za plansko trošenje energije. Ciljevi EU u oblasti energetske efikasnosti fokusirani su na spoljne klimatske promene, lokalne uslove/zahteve i ekonomičnost.
Energetska politika do 2020. godine bila je smanjenje potrošnje energije za 20% (proisteklo iz akcionog plana Evropske komisije od 2006. godine).
Značajni su klimatski i energetski ciljevi Evropske Unije za 2030. godinu usvojeni 2014. godine:
- Smanjenje emisije štetnih gasova i efekta staklene bašte za 40% ispod nivoa 1990. godine – obavezujući je cilj.
- Novi cilj je politika energetske delotvornosti (podsticanje zelenih radnih mesta, sigurnije snabdevanje energijom)
- Dok je cilj Evropske unije do 2050. godine smanjenje emisije štetnih gasova i efekat staklene bašte 80-90% ispod nivoa 1990. godine.
U novije planove Evropske unije u oblasti energetske efikasnosti naglasak je na neophodnosti sistemske i sveobuhvatne obnove postojećeg fonda zgrada sa ciljem poboljšanja njihovih energetskih svojstava, ujedno i poboljšanje energetske efikasnosti opreme i uređaja u tim objektima.
Energetska sanacija starih objekata
O stanju zgradarstva kod nas u Srbiji (naročito se odnosi na stambeni sektor), puno govori podatak da prosečno domaćinstvo troši (200-400 kWh/m2) dok je taj podatak za Evropsku Uniju (~75 kWh/m2). Da bi se ostvarile značajne uštede u postojećem fondu zgrada, dolazimo do zaključka da je energetska obnova naša neophodnost.
Energetskom obnovom starih kuća i zgrada (građenih pre 1980. godine) najveće uštede se mogu postići zamenom prozora i poboljšanjem spoljnog omotača zgade. Potrebno je usresrediti se na smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih izvora, a ne po svaku cenu obezbediti dodatnu energiju iz obnovljivih izvora.
Gubitak toplote/energije se može smanjiti za 40% na jednostavan način:
- zaptivanje pukotina, procepa i drugih otvora na omotaču zgrade
- korišćenje efikasnijih kućnih aparata
- upotreba štedljive rasvete.
To su rešenja koja ne zahtevaju prevelika ulaganja. Sveobuhvatna energetska obnova postojećeg građevinskog fonda zahteva sistemski i planski program. Neophodno je da ova problematika bude prepoznata od strane države, gde bi se određeni projekti subvencionisali kako na državnom tako i na lokalnom nivou.
Republika Srbija je usvojila nekoliko zakona i pravilnika u skladu sa direktivama Evropske unije koje regulišu energetsku efikasnost u sektoru zgradarstva:
- Zakon o efikasnom korišćenju energije
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_efikasnom_koriscenju_energije.html - Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada
https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_uslovima_sadrzini_i_nacinu_izdavanja_sertifikata_o_energetskim_svojstvima_zgrada.html - Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada
https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_energetskoj_efikasnosti_zgrada.html
Takođe, uspostavljen je centralni registar energetskih pasoša za zgrade, kao deo nacionalnog Sistema za upravljanjem podacima (DMS-Data Management System).
Razvoj nacionalne tipologije za stambene zgrade i modeli za njihovu sanaciju, što omogućava procenu potencijala uštede energije u Srbiji.
Srbija pravi prve korake na putu energetske efikasnosti. Kako bi do promene došlo brže i efikasnije potrebno je da i građani budu upoznati sa koristima od energetske efikasnosti i da ova tema postane jedna od ključnih komunalnih i finasijskih pitanja.
Više o ovoj temi:
Energetska sanacija objekata – suština održivog razvoja
Energetski pasoš i njegova uloga u sertifikaciji postojećih objekata
Autor teksta: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
Agencija za projektovanje i inženjering “ArhinGreen”
ul. Pasterova br. 6, 21000 Novi Sad
T. +381 63 580 46
info@arhingreen.rs
Pokretač bloga na sajtu www.arhingreen.rs/blog