Kada su kuće, drugi manji stambeni objekti i enterijer u pitanju vrlo je jasna vrednost drveta. Međutim, kada je gradnja drvenih nebodera u pitanju, postoji bezbroj pitanja, nedoumica i osećaja nesigurnosti. Ako realno sagledamo sve je to razumljivo. Drvo deluje kao prilično „mek“ materijal za objekte koji streme u visinu.
Strah od rušenja i koliko dugo će to sve da izdrži, jedno je od prvih pitanja. Ali znate, kako to već biva najslabiji izgled najduže izdrži. A još češće isti taj izgled često vara. E pa, tako je i sa drvetom.
- Prva bitna stvar kada je gradnja drvenih nebodera u pitanju jeste da obično srž, jezgro čine betonski stubovi odakle kreće čitav kostur objekta i drvena gradnja.
- Druga bitna stvar jeste da se gradnja obavlja laminiranim drvetom, odnosno drvetom nastalim lepljenjem drvenih letvica jednake širine, jedne na drugu, čime se postiže izuzetna tvrdoća drveta.
- Treća činjenica koja ide u prilog postojanosti ovih građevina jeste novina, koja kaže da se na drvenu konstrukciju izliva armirani beton, koji povećava otpornost ovih građevina i pruža sigurnost i postojanost.
- Četvrta stavka ističe da je drvo znatno lakše od betona i kao takvo vrši manji pritisak na samu konstrukciju čineći je zavidno stabilnijom.
Mnogi ovakvi objekti, među kojima je i očekivani japanski gigant, imaju metalne završetke odnosno spojeve, koji pružaju fleksibilnost i zaštitu od potencijalnih zemljotresa. Ovo se posebno odnosi na trusna područja, među kojima je za sigurno i Japan.
Tokio gradi drveni neboder
U masi inovativnih projekata, kao i sa slučajem drvenih nebodera, najdalje je otišao Japan. U Tokiju se gradi grandiozni drveni neboder, koji će visinom od 350 m biti daleko ispred drugih drvenih objekata. Planom je predviđeno da objekat ima 70 spratova, kao simbolika postojanja firme koja ga gradi.
Strah od požara je ogroman i opravdan. Budući da smo svedoci velikih klimatskih promena, visokih temperatura i ogromnih požara u kojima su stradali nebrojeni hektari šume, situacija sa drvenim neboderima je posve drugačija. Kako? Odgovor je opet u lameliranom drvetu. Ovo drvo je pored velike otpornosti i praktično nesagorivo. O čemu se zapravo radi?
Ukoliko dođe do požara, zapaliće se samo površinski sloj koji će ubrzo prerasti u gar i koji će sprečiti dalje prodiranje vatre u unutrašnjost drveta. Dublje prodiranje i gorenje može se desiti ukoliko je drvo izloženo dugotrajnoj i kontinuiranoj vatri, što u praksi i nije slučaj. Sa druge strane, drvo u sebi sadrži 15 % vlage koja sprečava njegovo brzo sagorevanje. A, ako dodamo i stavku da je prilikom gradnje ovakvih objekata obavezna ugradnja i prskalica protiv požara, sve nam govori da se radi o jednom objektu veoma otpornom na požare.
Mjøstårnet je drveni neboder u Norveškoj
Strah od insekata i truljenja je ništa manje opravdana sumnja, kada je drvo u pitanju. Međutim, adekvatnim održavanjem, svi problemi su rešeni. Dokaz su poznati arhitektonski objekti u svetu, kao što je Zabranjeni grad u Pekingu ili slavoluci Vestminsterske palate u Londonu. Strah ove vrste je neosnovan.
Strah od uništenja šuma svakako je jedna od prvih pomisli kada je masovna upotreba drveta kao građevinskog materijala u pitanju. Međutim, ukoliko stvari pogledamo sa druge strane situacija je potpuno suprotna. Naime, ukoliko se sve planski sprovede i ukoliko se bude vršilo plansko pošumljavanje, imaćemo sve veću potrošnju, ali i obnovu i sve veću površinu pod šumama. Sve veće šumske površine smanjiće globalno zagrevanje i planeta će biti na pragu svoje obnove. Planiranje i razvijena svest je jedino spasenje jedine zemlje koju imamo.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac, novinar