Kapci su vekovima bili glavni sistem zaštite od sunčeve svetlosti, ali se koriste i radi zaštite od atmosferalija, vetra, hladnoće, provale itd. Predstavljaju drvena, PVC ili metalna krila za zatvaranje otvora, u ovom slučaju prozora. Nekada su se koristili umesto izloga i njima je zatvaran prednji deo zanatske radionice ili trgovačke radnje. Kapak se podizao odozdo nagore i pričvršćivao za strehu, a noću se osiguravao mandalama i katancima. I danas se vrlo često koriste, naročito u primorskim krajevima.
Žaluzine, grilje ili rebrenice sastoje se od okvira u koji su udenute 12 mm debele horizonatalne koso nagnute daščice na međusobnim razmacima od 20-25 mm. Daščice mogu biti i pomične, povezane na vertikalnu vodilicu, pa se mogu okretati i sasvim zatvoriti, a mogu biti i na posebnom krilu. Drvene žaluzine i puni kapci mogu se otvarati i kao smičuća vrata (uporedo sa zidom). Krila su tada obešena u zatvorenim vođicama, a na donjoj strani imaju žljeb koji klizi po šini. Najčešće se izrađuju od drveta, PVC-a i aluminijuma.
Spoljašnja zaštita od sunca, roletne
Roletne se izrađuju od drvenih, plastičnih ili aluminijumskih profilisanih letvica koje kližu po bočnim vođicima s profilom u obliku slova U, podižu se i namotavaju na drveni ili na metalni valjak, koji je smešten u zatvorenoj kutiji iznad prozora. Kutija je obično izvedena zajedno s doprozornikom, toplotno je izolovana i zatvorena poklopcem sa unutrašnje, bočne ili donje strane. Valjak na jednoj strani okruglu ploču na koju se namotava vrpca. Roletne se podižu potezanjem vrpce, ređe vitlom ili motorom, koja se sama namotava na navijač ugrađen u zidu ili u doprozorniku. Drvene roletne rade se od borovine, a donja završna daska od hrastovine. Daščice su profilisane tako da sedaju jedna u drugu, a povezane su gibljivim pocinkovanim limićima ili žičanim kopčama. Danas se mnogo češće proizvode PVC ili aluminijumski profili koji su međusobno su obešeni. Ovakve roletne pored zaštite od sunca, nude i zvučnu i toplotnu izolaciju.
Spoljašnja zaštita od sunca, ALU roletne
Tende i pergole su takođe zanimljivo rešenje za zaštitu od sunca. Tende u osnovi mogu biti pokretne i nepokretne. Konzolne tende su najčešći oblik i imaju veoma veliki spektar primene – u domaćinstvima i ugostiteljskim objektima, te na plovnim objektima. Sklopive su, a mehanizmi zatvaranja i otvaranja mogu biti različiti. Izrađuju su od čvrste aluminijske plastificirane konstrukcije i platna, koje je vodootporno, visokoimpregnirano i otporno na UV zračenje. Slične su im i balkonske tende koje su zbog jednostavne konstrukcije cenovno najpovoljnije. Tende za zimske bašte su odlično rešenje za sve krovne i staklene otvore, te za prekrivanje solarnih ćelija.
Pergola tenda napravljena je od konstrukcije koja je oslonjena na vertikalne stubove i presvučena vodootpornim platnom. Idealna je za velike prostore i najzahtevnije vremenske uslove. Zimi u potpunosti zatvara prostor stvarajući zaštićeni ambijent, dok leti pruža hlad i prozračnost, štiteći od sunčevih zraka. Visokootporni materijali od kojih su pergole izrađene odolevaju svim vremenskim uslovima, pa su zato idealne za zaštitu od sunca, udara vetra, kiše ili snega.
Spoljašnja zaštita od sunca, brisoleji
Brisoleji (brise soleil, fr.) predstavljaju štit od sunca koji je danas često prisutan kao arhitektonski element. To je sistem horizontalnih ili vertikalnih uzanih lamela ili ploča koje se mahom upotrebljavaju u toplijim podnebljima da zasenče prozorske otvore ili balkone, odnosno terase. Danas se najčešće prave od aluminijuma ili njegovih legura, a ređe i od drveta. Plastifikacijom i bojenjem po RAL-u se uz dugotrajnu zaštitu od atmosferalija i sunca prilagođavaju svakom projektu. Postavljaju se na posebnu podkonstrukciju, kao i posebno projektovane nosače, pa dužina lamela može doseći i 6 metara. Brisoleji mogu biti fiksni ili elektro pokretni.
Fasadne membrane predstavljaju najmoderniji i možda najkompleksniji sistem za zaštitu od sunca. Poseban fibrglas zastor zateže se preko fasade u najneverovatnijim formama i oblicima, nudeći zaštitu od sunca i novi izgled objekata i gradova, uz energetsku efikasnost u najvišem dometu.
Izvor: www.prozorivrata.com