„Sinergija Gradnje“ već četvrtu godinu zaredom okuplja arhitekte, glavne izvođače i projektante u građevinskoj industriji sa ciljem zajedničkog učestvovanja na projektima, razmeni iskustva i znanja, te napredovanja u industriji.
Ovogodišnja „Sinergija Gradnje“ je održana na Rtnju u Hotelu Ramonda u periodu od 9. 10. do 11. 10. 2024. godine u organizaciji kompanija Rockwool, Etex Building Performance, Konstrakta BAU d.o.o. i Rofix. Stručni skup su otvorili predstavnici iznad spomenutih kompanija, Jasna Vasić, Nebojša Vasić, Mirjana Starčević i Ana Ralević pozdravivši sve prisutne i poželevši nam toplu dobrodošlicu. Redakcija časopisa „grenef“ je i ove godine imala priliku da prisustvuje ovom događaju i da vam prenese svoje utiske.
U svom, dobro poznatom, maniru organizacija događaja je bila na visokom nivou. Sinergija između privatnog i poslovnog je savršeno izbalansirana, te su prisutni imali priliku da slušaju predavanja stručnjaka i njihova iskustva sa terena ali i da se odmore od svakodnevnih obaveza, uživaju u sadržajnom programu i iskuse delić onoga što planina Rtanj pruža svojim posetiocima. Predavanja su bila dobro organizovana i podeljena u dva dela, te su posetioci mogli da prisustvuju svim, a bez da osećaju umor ili opterećenje.
Prvi deo predavanja otvorio je poznati novosadski arhitekta Lazar Kuzmanov.
Na samom početku odlučio je da par minuta posveti spomenu na svog velikog prijatelja Tihomira Kašanina koji je preminuo ove godine, a koji je godinama vodio kompaniju ETEX u Srbiji i jedan je od inicijatora ovog skupa i koncepta.
Lazar se prisetio načina na koji ga je upoznao i njegove nesebične podrške Društvu arhitekata Novog Sada koje je Tihomir jedno vreme i finansijski dotirao. Nakon kratkog osvrta na život i delo Tihomira Kašanina, otpočeo je svoje predavanje koje se ticalo rekonstrukcije Radničkog univerziteta o čemu smo već izveštavali u našem časopisu. Kao Novosađaninu za njega ovo nije bio običan projekat. Zgrada Radničkog univerziteta je od njegovog detinjstva bila centar zbivanja sve do kobnog događaja kada je 6. 5. 2000. izbio požar u kome je stradala i Kuzmanova prijateljica.
Kada je novi investitor raspisao konkurs za rekonstrukciju objekta, on je u tome video priliku da Radničkom vrati karakter i da ponovo postane prepoznatljivo mesto Novog Sada, a ne ruglo grada koje podseća na ovaj koban događaj. Na konkursu je dobio prvu nagradu i realizacija projekta je mogla da krene. Objekat je dosta stradao tokom vremena nakon požara, pored atmosferskih prilika koje su doprinele lošem stanju objekta, tu su počeli da se okupljaju i mladi čime je šteta bila još veća, beton je bio u prilično lošem stanju i nije zadovoljavao standarde današnje izgradnje. Pošto je ideja bila da zadrže što je moguće više od stare zgrade, angažovali su Fakultet Tehničkih Nauka iz Novog Sada i njihov tim za Analizu i dekonstrukciju.
Nakon detaljne analize doneta je odluka da mora da se odradi ozbiljna reparacija betona kako bi tlo bilo obezbeđeno za dalje radove. Imajući u vidu prošlost objekta morali su dodatno da ga obezbede u skladu sa trenutnim zahtevima zaštite protiv požara. Tim ljudi je temeljno radio na njegovoj rekonstrukciji 2 godine, a u sam projekat je uloženo oko 17 miliona evra.
Prednost ovog projektnog zadatka je bila i ta što je investitor u potpunosti verovao arhitekti i njegovim projektnim rešenjima, te mu je dopustio da realizuje sve ono što je zamislio, a zahvaljujući tome imamo zgradu kojom Novi Sad danas može da se ponosi.
Želeo je da zgrada dobije moderan izgled i da podseća na one moderne zgrade u Njujorku. Shodno tome staklena fasada je bila idealno rešenje i sa njom su uspeli da postignu efekat „gubljenja granica“ između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora.
Ekipa koja je radila enterijer je u potpunosti razumela zahteve arhitekte i uz zajednički rad su uspeli da stvore jednu transparentnu zgradu. Nije zaboravio da pomene ni sve one firme koje su učestvovale na projektu i zahvaljujući kojima je njegova ideja došla do realizacije.
Svoje predavanje je zaključio time da projekat rekonstrukcije Radničkog univerziteta, a današnja zgrada VEGA IT i danas budi izvesne emocije kod njega i da njegove šetnje gradom ne mogu proći bez prolaska pored nje, a rado je pokazuje i onima koji dođu u posetu gradu.
Zatim je usledilo predavanje beskrajno harizmatičnog bračnog para Jelene i Vanje Cerović ispred biroa Gedeon d.o.o. koji su se posvetili temi „Švedska i domaća iskustva u suvomontažnoj gradnji i BIM problematika“.
Prvi se obratio Vanja Cerović i govorio o projektu stambenih zgrada u Stokholmu i na koji način su pristupili realizaciji tog projekta. Naime, kompleks se nalazi na par kilometara od centra grada. Kako navodi, vizuelni izgled zgrada nije ništa posebno, to su skromne zgrade, ali što se tiče tehničkih rešenja gradnje nalaze se na veoma visokom nivou u odnosu na gradnju kod nas.
Kompleks se sastoji od 3 zgrade koje su montažne, a konstrukcije su napravljene od armiranog betona i čeličnih stubova koji se nalaze na obodu zgrada. Geometar je bio prisutan tokom celog procesa gradnje i pozicionirao svaki otvor. Ono što mu je bilo najzanimljivije kod ovog projekta su vertikalni kanali i vertikalni šahtovi za instalacije koji su na svakoj etaži požarno odvojeni, tako da ukoliko dođe do pucanja neke cevi voda se izliva preko malog ventila od plastike na osnovu koga se može odrediti tačno mesto oštećenja etaže što znatno olakšava svaku sanaciju. Pomenuo je još nekoliko zanimljivosti što se tiče građevinskih rešenja koja su mu delovala vredna pomena, a onda je završio sa svojim delom priče i prepustio reč Jeleni Cerović.
Tema njenog izlaganja je bila BIM tehnologija i njena funkcija u realizaciji određenog projekta. Ona je ukazala na neke prednosti ove tehnologije ali i na njene nedostatke. Naglasila je činjenicu da je neophodna sinergija između tehnologije i prakse. Naime, ova sinergija je neophodna da bi se projekat mogao realizovati na najbolji mogući način.
A zatim je usledilo predavanje Jelene Stupar i Filipa Sušića iz izvođačke firme Fermax d.o.o. koji su govorili o temi „Šta se krije iza fasade?“ Prvi je govorio Filip Sušić i on je napravio osvrt na stambeno-poslovni kompleks Kneza Miloša Residence u Beogradu. Specifičnost ovog projekta između ostalog je bila fasada. Naime, ovi objekti se nalaze pod zaštitom države jer se nalaze u zaštićenoj ambijentalnoj celini grada. Shodno tome, pre rušenja objekata oni su morali da naprave detaljnu analizu postojećih objekata kako bi mogli nakon ponovne izgradnje da rekreiraju prvobitno stanje fasade.
Nakon njegovog izlaganja, prisutnima se obratila Jelena Stupar koja je govorila o specifičnostima fasade na projektu „Centar za rani razvoj dece i inkluziju“. Imajući u vidu namenu objekta bilo je neophodno da fasada objekta bude drugačija i upečatljiva. Shodno tome, arhitekta se poslužio različitim materijalizacijama kao što je korišćenje fasadne cigle, dekorativnog maltera i pastelnih boja. Navela je koliko je bila važna podrška geometra na projektu koju im je obezbedio investitor i koji je omogućio da svaka cigla bude na svom mestu. A onda je pomenula nekoliko problema koji su iskrsli tokom realizacije projekta i način na koji su isti rešeni.
Nakon ovog predavanja je usledila kratka pauza za kafu na kojoj su prisutni mogli da sumiraju utiske sa prethodnih predavanja i da se opuste pre početka novih.
Na kraju Prvog dela predavanja prisutnima se obratila Svetlana Stanimirović iz Best Invest d.o.o. kompanije koja je govorila o „Arena Beograd, sanacija objekta injektiranje gelom“. Objekat poznat i kao Kombank arena je 2016. godine imala izvesne probleme sa podzemnim vodama koje je bilo neophodno što pre sanirati.
Naime u temelju objekta su bile postavljene kasete napunjene peskom kako bi se on zaštitio od podzemnih voda, a pošto su kasno uvedeni u problematiku nisu imali vremena da vade i suše pesak te na taj način izvedu procenu stanja nego su morali da pronađu neko drugo rešenje. Dosetili su se da postave drenažnu cev koja će tu vodu usisavati. A onda su morali da naprave i plan kako će problem dugoročno biti rešen. Svoje predavanje je zaključila sa rečenicom da je svaki problem rešiv uz odabir pravog inženjerskog pristupa.
Pre početka Drugog bloka predavanja napravljena je duža pauza za ručak uz vrhunske domaće specijalitete karakteristične za lokalitet.
Drugi deo ovog skupa je otvorilo predavanje „Jedinstvena konstruktivna rešenja“ a govornik je bio dr Predrag Blagojević dipl.inž.građ. profesor na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Nišu.
On je napravio osvrt na nekoliko projekata koji su obeležili njegovu karijeru. Pomenuo je projekte za koje je bio zadužen širom sveta ali i one koje je radio na teritoriji naše države. Predavanje je bilo sadržajno i puno korisnih informacija i građevinskih rešenja sa kojima se susretao a koja mogu biti korisna u praksi. Prisutne je zasmejala informacija da dok je radio na projektu stambene zgrade u Moskvi, niko nije hteo da kupi stan na 13. spratu zgrade zbog verovanja u lošu sreću koju donosi ovaj broj, te su stoga morali tom spratu da daju drugu namenu i da na njemu ne prave stanove namenjene za stanovanje.
Nakon njega, prisutnima se obratila Tamara Slavnić inženjer u kompaniji Jadran d.o.o. koja je govorila o projektima „Rekonstrukcija Sava Centra“ i „Palata pravde u Novom Sadu“. Na prvom projektu nije lično bila angažovana ali je napravila kratak osvrt na njega i rekla da je to bio jedan od zahtevnijih projekata na kome je kompanija Jadran radila.
Oko 600 radnika je svakodnevno radilo na realizaciji ovog projekta i bilo je izazovno koordinisati ovoliki broj ljudi. Dalje je govorila o projektu u kom je učestvovala i na koji je veoma ponosna, a radi se o „Palati pravde u Novom Sadu“. Glavni izazov je bio što se radilo o zgradi koja je sagrađena pre 50 godina te su morali da je unaprede i tehnološki i da urade ojačanje konstrukcije. Imajući u vidu tlo na kome se objekat nalazi i strah od urušavanja morali su da urade nove temelje koji su obezbedili prostor za utiskivanje megašipova i prostora za cevi. U projekat je uloženo oko 30 miliona evra. A na objektu imamo tri vrste fasada: ventilisanu, staklenu i kompaktnu. Napomenula je i to da je unutrašnjost objekta montažna, te da se izgled može menjati ukoliko za tim bude bilo potrebe.
Zatim je usledilo predavanje o projektu IKEA Beograd Bojana Bijelića iz izvođačke firme LINING d.o.o. i Bojana Radojčića glavnog izvođača na projektu iz kompanije IT-Tel koji su govorili o temi „Od plana do realizacije – IKEA odnos glavni izvođač podizvođač / investitor nadzor“.
Predavanje je bilo ispunjeno njihovim iskustvima sa terena koja su se ticala međuljudskih odnosa. Ukazali su na činjenicu koliko je sinergija između ljudi koji su angažovani na projektu važna za realizaciju nekog projekta i koliko od te sinergije zavisi ispunjenje dogovorenih rokova. Poslednje predavanje u Drugom bloku ali ujedno i poslednje za ovogodišnju „Sinergiju gradnje“ bilo je „Jedan način oblikovanja i materijalizacije turističkog naselja na obali Jadranskog mora“, a u ulozi govornika se ponovo našao Vanja Cerović.
Ovoga puta govorio je o izazovima sa kojima se susreo prilikom realizacije projekta izgradnje kompleksa za odmor na obali Jadranskog mora. Poseban izazov kod ovog projekta je bio stvaranje osećaja izmeštenosti iz svakodnevice, jer je namena objekta kreirana za odmor. Želeli su da naprave sinergiju između elemenata mediteranske arhitekture i ličnog pečata po kome će kompleks biti prepoznatljiv. Stoga su svakom segmentu objekta pristupali sa više strana, čineći da svaki pojedinačni kutak bude oaza za sebe ali i deo šireg koncepta. Bilo je reči i o materijalima koji su korišćeni za izgradnju ovog kompleksa a koji su morali biti prilagođeni zbog klimatskih uticaja koji vladaju na prostoru u kom je projekat smešten.
Za kraj je još jednom pozdravio sve prisutne i zahvalio im se na pažnji. Nakon predavanja posetioci su imali priliku za druženje i šetnju po prelepoj prirodi planine Rtanj, a u večernjim satima je organizovana žurka na kojoj je druženje nastavljeno do kasno u noć. Kao i svake godine, mi smo sa ovog događaja poneli pregršt utisaka i novih znanja, sklopili nova poznanstva i prijateljstva ali i ostvarili važne saradnje na poslovnom planu. Ostvarena je savršena sinergija između investitora, izvođača, arhitekata i projektanata što je i ključni cilj organizacije ovakvog tipa skupa. Nadamo se da će se sve više ovakvih događaja organizovati jer oni pružaju nove vizure i pristupe za ljude u struci. A mi jedva čekamo sledeću godinu i novu „Sinergiju Gradnje“.