Razlozi za sanaciju stambenih objekata su mnogobrojni i veoma znaÄajni u pogledu zaÅ”tite životne sredine. Objekti predstavljaju najveÄe potroÅ”aÄe energije na svetu, a najveÄi procenat izgraÄenih objekata predstavljaju upravo stambeni objekti. Iz ovog razloga je njihov potencijal za uticaj na životnu sredinu najveÄi. Sa druge strane stambeni objekti predstavljaju one objekte u kojima ljudi provode najveÄi deo svog vremena, pa poboljÅ”anje kvaliteta i komfora ovih objekata može doprineti na generalnom poveÄanju kvaliteta života stanovniÅ”tva, na njihovom zadovoljstvu svojom životnom sredinom, boljem fiziÄkom i mentalnom zdravlju kao i boljem estetskom izgledu stambenih Äetvrti. Energetska sanacija stambenih objekata ima mnogo veÄi socijalni i ekonomski znaÄaj nego Å”to se to najÄeÅ”Äe ima u vidu.
VeÄina stambenih objekata u Srbiji graÄena je u vreme socijalistiÄke obnove zemlje u posleratnom periodu. U ovim periodima posle velikih kriza bilo je potrebno izgraditi Å”to veÄi broj stanova i po Å”to nižim cenama. Moto tadaÅ”nje izgradnje bio je da niko ne sme da ostane bez stana. Optimizacije konstrukcija za brzu montažnu gradnju rezultirale su time da su one bile veoma slabo izolovane i sa mnogo termiÄkih mostova. Ovo je bio sluÄaj u Srbiji tokom 60-ih do 80-ih godina 20. veka., ali takoÄe i u drugim zemljama istoÄnog bloka, kao Å”to su NemaÄka, ÄeÅ”ka, Poljska i druge. U to doba izgraÄena su velika stambena naselja u Srbiji kao Å”to su Novi Beograd i Liman u Novom Sadu.
Na skoro svim mestima na termiÄkom omotaÄu je ugraÄena nedovoljna debljina izolacije kao i stolarija koja ne obezbeÄuje dobar termiÄki komfor po danaÅ”njim standardima, a naÄin ugradnje doprinosi i velikim ventilacionim gubicima. Ovi objekti su stari preko 50 godina, eksplotacioni vek nekih delova termoomotaÄa je veÄ proÅ”ao i trebalo ih je zameniti, Å”to se nije desilo. Procenjeno stanje je da ovakva proseÄna stambena jedinica u Srbiji ima potroÅ”nju energije i preko 150 kWh/m2 na godiÅ”njem nivou.
Merenja koja su sprovedena na reprezentativnim zgradama u bloku 34 na Novom Beogradu, sagraÄenim 60-ih godina proÅ”log veka, dokazuju navedene tvrdnje (Å umarac, Dragoslav M: Energetska efikasnost zgrada u Srbiji – stanje i perspektive, Termotehnika, 2010). VeÄina objekata u Srbiji podignutih u ovo doba nikada nisu renovirani, sem pojedinaÄnih intervencija vlasnika stanova na zameni stolarije ili zastakljivanju terasa. Ovakvim objektima je svakako neophodna sanacija, a to predstavlja idealnu priliku za poveÄanje energetske efikasnosti.
Istraživanja koja je sproveo Institut pasivne kuÄe navodi rezultate pri kojima poveÄanje efikasnosti do nivoa pasivne kuÄe, donosi najveÄe uÅ”tede ne samo u smislu energije potrebne za funkcije u objektu veÄ isto tako i najveÄe uÅ”tede u ekonomslom smislu. NajÄeÅ”Äi razlog za odustajanje od boljih mera u toku sanacije jednog objekta je cena koju je potrebno platiti za primenu odreÄene mere. Uglavnom je cena za pasivne komponente dosta veÄa u startu nego za standardne, meÄutim isplativost ovih komponenti treba posmatrati za Äitav period eksplatacije objekta.
Ovo je pokazala analiza sanacije 60 objekata, Äiji su rezultati prikazani u SHC Task 37. Pokazano je da se obnova sa komponentama pasivne kuÄe u celini pokazala kao ekonomski isplativa i da je uzimajuÄi u obzir troÅ”kove za Äitav vek eksploatacije objekta, gde su uraÄunati troÅ”kovi investicije i ukupni troÅ”kovi za potrebnu energiju, optimum isplativosti postignut na nivou sanacije sa komponentama pasivne kuÄe (Herkel, S; Kagerer, F: Advances in Housing Retrofit; Processes, Concepts and Technologies, IEA SHC Task 37, Freiburg, 2011). TakoÄe, tek postizanjem pasivnog standarda za smanjenje ukupne potrebne energije, dolazi se do toga da koriÅ”Äenje obnovljivih izvora energije postaje isplativo i primenjljivo.
Posmatrano u odnosu na standardnu vrednost potrebne koliÄine toplote za grejanje nakon rekonstrukcije koja po proceni Instituta pasivne kuÄe iznosi malo viÅ”e od 80 kWh/(m2a), rekonstrukcija sa komponentama Pasivne kuÄe donosi Äak 75% uÅ”tede, raÄunajuÄi da postiguta vrednost nakon rekonstrukcije nije veÄa od 20 kWh/(m2a) .
GodiŔnja potrebna energija za grejanje po m2 grejane povrŔine:
- za nesaniranu zgradu,
- za zgradu saniranu sa standardnim zahtevima i
- za sanaciju sa komponentama paivne kuÄe
TakoÄe, uÅ”tede od sanacije neÄe biti iste u sluÄaju razliÄitih tipova objekata. Ako sanaciju radimo za jednopordiÄni objekat Äiji je faktor oblika generalno gledano nepogodan, a to podrazumeva veoma veliku povrÅ”inu termiÄkog omotaÄa u odnosu na korisnu grejanu povrÅ”inu, možda neÄemo ostvariti toliko velike uÅ”tede. MeÄutim kada se sanacija radi za velike stambene objekte sa veoma dobrim faktorom oblika, onda rezultati mogu da budu drastiÄno bolji.
// MeÄutim, gledano sa ekoloÅ”ke strane, globalni potencijal za uÅ”tede u ekoloÅ”kom smislu je ovde manji, s obzirom na odnos broja viÅ”eporodiÄnih i jednoporodiÄnih objekata. Na prostoru Srbije, na primer, veÄinu stambenih objekata zapravo Äine jednoporodiÄni stambeni objekti. Kod njih je investicija na nivou jedne porodice za sanaciju mnogo veÄa nego Å”to je to investicija po porodici u viÅ”eporodiÄnom objektu.
Sem ekonomskih i ekoloÅ”kih pogodnosti, sanacija objekata ima veoma znaÄajne socijalne prednosti i ostvaruje veoma veliko poveÄanje komfora. Ove veliÄine se teÅ”ko mogu brojÄano opisati za potrebe ekonomske raÄunice. Sanacija stambenih objekata uvek podrazumeva poboljÅ”anja na nekoliko paralelnih nivoa: ekoloÅ”ke, ekonomske, kulturne, socijalne, estetske. UopÅ”teno sanacija ima za cilj nekoliko poboljÅ”anja:
- Smanjenje potroŔnje energije
- PoveÄanje tržiÅ”ne vrednosti nekretnine
- PoboljŔanje stanja konstrukcije i produžetak trajanja objekta (otprilike za 30-40 godina)
- Podizanje nivoa komfora u stanovima
- Izbegavanje troÅ”kova održavanja koje bi inaÄe bilo neophodno u buduÄnosti
- PoboljŔanje arhitektonskog izgleda fasade i uklapanje u okruženje
- PoveÄanje atraktivnosti stambenog naselja
Primer uspeÅ”ne sanacije viÅ”eporodiÄnih stambenih Äetvrti može se prikazati na realizovanim sanacijama. U Frajburgu je uraÄen prvi projekat sanacije postojeÄih stambenih viÅ”espratnica do nivoa pasivne kuÄe, a zatim je ovo postalo praksa i u drugim mestima u NemaÄkoj i Evropi. Grad Frajburg je u NemaÄkoj poznat kao jedan od prvih „zelenih“ gradova. Frajburg se nalazi u jugozapadnoj NemaÄkoj i ima populaciju od 230.000 stanovnika.
Sanaciju i modernizaciju gradske Äetvrti u Frajburgu Weingarten West izveo je Zavod za urbanizam Frajburga. Ova gradska Äetvrt je izgraÄena u periodu od 1965-1968. godine i ima ukupno 1214 stambenih jedinica koje su u vlasniÅ”tvu grada. Äetvrt se sastoji od linearnih blokova zgrada od 4 sprata, linernih blokova zgrada od 8 spratova i viÅ”espratnica od 16 spratova. Struktura blokova i objekata je sliÄna onoj koju možemo videti i u naÅ”im stambenim Äetvrtima iz ovog perioda kao Å”to je Liman u Novom Sadu ili Novi Beograd.
PostojeÄa analiza potroÅ”nje energije pre sanacije je bila sledeÄa (BrƤu, Renate: Sanierung und Modernisierung des Stadtteils Weingarten West in Freiburg durch Freiburger Stadtbau GmbH (FSB), 2010):
- Blokovi sa 4 sprata: 118 kWh/mĀ²a
- Blokovi sa 8 spratova: 88 kWh/mĀ²a
- ViÅ”espratnice od 16 spratova: 68 kWh/mĀ²a
Prvi projekti sanacije izvedeni su 2009. godine. Dve identiÄne stambene viÅ”espratnice sanirane su do nivoa pasivne kuÄe sa istim komponentama, ali razliÄitim arhitektonskim reÅ”enjem osnova i fasade: Bugginger StraĆe 50 (slika 2) i Hochhaus BinzengrĆ¼n 9 (slika 3). Program je sproveden uz pomoÄ države i povoljnih kredita, a planirano je da Äe biti otplaÄen poveÄanom cenom izdavanja stambenog kvadrata u ovoj Äetvrti.
Na projektu sanacije viÅ”espratnica uraÄene su sledeÄe izmene:
- Postavljena termoizolacija spoljaÅ”njih zidova od 20cm: U = 0,15 W/mĀ²K
- Zamenjeni prozori: sa trostrukim zastakljenjem: U = 0,7 W/mĀ²K
- Izolacija krova sa 20 cm termoizolacije: U = 0,19 W/mĀ²K
- Termoizolacija tavanice podruma sa 20 cm: U = 0,15 W/mĀ²K
- PoboljÅ”ana zaptivenost omotaÄa objekta
- Rekonstruisane osnove i promenjene strukture stanova
- Zatvoreni balkoni u termiÄki omotaÄ i postavljena nova balkonska konstrukcija kako bi se sanirali termiÄki mostovi
- Postavljena je mehaniÄka ventilacija
- Zamenjen je sistem grejanja, niskotemperaturnim grejanjem od 50ĀŗC
Druge mere za modernizaciju:
- Renoviranje kupatila i kuhinja, nova vrata, obloga podova, elektriÄna instalacija i sliÄno
Mere za socijalna poboljŔanja:
- UÄestvovanje javnosti i stanara u procesu planiranja
- Socijalni servisi u prizemlju, sale za sastanke stanara
- Portir na ulazu u zgradu
Nakon rekonstrukcije postignuta je sledeÄa uÅ”teda u energiji za grejanje:
- pre sanacije 68 kWh/mĀ²a
- posle sanacije 15 kWh/mĀ²a
- uÅ”teda energije – 53 kWh/mĀ²a (- 78%)
Zbog veoma strogih zahteva koji se postavljaju za pasivne kuÄe potrebno je pre poÄetka sanacije izvrÅ”iti detaljne analize i procene kako bi upotrebljeni naÄini modernizacije bili isplativi. To podrazumeva kreativnost i domiÅ”ljatost struÄnjaka naroÄito u reÅ”avanju složenih detalja kao Å”to je saniranje termiÄkih mostova i spojeva konstruktivnih elemenata, kao i spoj postojeÄih sa novim elementima.
// PoboljÅ”anja koja se postižu pasivnim komponentama dovode do veÄeg unutraÅ”njeg kvaliteta u stanovima, ali ovakva sanacija takoÄe predstavlja idealnu priliku i za moguÄe poboljÅ”anje estetike eksterijera zgrade.
To bi mogao da bude naÄin reÅ”avanja problema zapuÅ”teno- sti velikih stambenih naselja graÄenih u socijalistiÄkom periodu, Å”to je naroÄito sluÄaj u Srbiji. UlažuÄi u ekonomski isplative mere za poboljÅ”anje energetske efikasnosti pruža se moguÄnost estetskog unapreÄivanja naselja i poveÄanje tržiÅ”ne vrednosti nekretnina, kao dodatne pogodnosti ovih energetskih mera.
Autor: Sonja KrastavÄeviÄ, dipl.inž.arh. āEnEf Studioā