Connect with us
Arhitektura

Sanacija postojećih objekata prema standardu pasivne kuće

Razlozi za sanaciju stambenih objekata su mnogobrojni i veoma značajni u pogledu zaÅ”tite životne sredine. Objekti predstavljaju najveće potroÅ”aće energije na svetu, a najveći procenat izgrađenih objekata predstavljaju upravo stambeni objekti. Iz ovog razloga je njihov potencijal za uticaj na životnu sredinu najveći. Sa druge strane stambeni objekti predstavljaju one objekte u kojima ljudi provode najveći deo svog vremena, pa poboljÅ”anje kvaliteta i komfora ovih objekata može doprineti na generalnom povećanju kvaliteta života stanovniÅ”tva, na njihovom zadovoljstvu svojom životnom sredinom, boljem fizičkom i mentalnom zdravlju kao i boljem estetskom izgledu stambenih četvrti. Energetska sanacija stambenih objekata ima mnogo veći socijalni i ekonomski značaj nego Å”to se to najčeŔće ima u vidu.

Većina stambenih objekata u Srbiji građena je u vreme socijalističke obnove zemlje u posleratnom periodu. U ovim periodima posle velikih kriza bilo je potrebno izgraditi Å”to veći broj stanova i po Å”to nižim cenama. Moto tadaÅ”nje izgradnje bio je da niko ne sme da ostane bez stana. Optimizacije konstrukcija za brzu montažnu gradnju rezultirale su time da su one bile veoma slabo izolovane i sa mnogo termičkih mostova. Ovo je bio slučaj u Srbiji tokom 60-ih do 80-ih godina 20. veka., ali takođe i u drugim zemljama istočnog bloka, kao Å”to su Nemačka, ČeÅ”ka, Poljska i druge. U to doba izgrađena su velika stambena naselja u Srbiji kao Å”to su Novi Beograd i Liman u Novom Sadu.

Na skoro svim mestima na termičkom omotaču je ugrađena nedovoljna debljina izolacije kao i stolarija koja ne obezbeđuje dobar termički komfor po danaÅ”njim standardima, a način ugradnje doprinosi i velikim ventilacionim gubicima. Ovi objekti su stari preko 50 godina, eksplotacioni vek nekih delova termoomotača je već proÅ”ao i trebalo ih je zameniti, Å”to se nije desilo. Procenjeno stanje je da ovakva prosečna stambena jedinica u Srbiji ima potroÅ”nju energije i preko 150 kWh/m2 na godiÅ”njem nivou.

Foto: www.ag-freiraum.de, rezidencijalni kompleks ZƤhringer StraƟe, Freiburg

Foto: www.ag-freiraum.de, rezidencijalni kompleks ZƤhringer StraƟe, Freiburg

Merenja koja su sprovedena na reprezentativnim zgradama u bloku 34 na Novom Beogradu, sagrađenim 60-ih godina proÅ”log veka, dokazuju navedene tvrdnje (Å umarac, Dragoslav M: Energetska efikasnost zgrada u Srbiji – stanje i perspektive, Termotehnika, 2010). Većina objekata u Srbiji podignutih u ovo doba nikada nisu renovirani, sem pojedinačnih intervencija vlasnika stanova na zameni stolarije ili zastakljivanju terasa. Ovakvim objektima je svakako neophodna sanacija, a to predstavlja idealnu priliku za povećanje energetske efikasnosti.

Istraživanja koja je sproveo Institut pasivne kuće navodi rezultate pri kojima povećanje efikasnosti do nivoa pasivne kuće, donosi najveće uÅ”tede ne samo u smislu energije potrebne za funkcije u objektu već isto tako i najveće uÅ”tede u ekonomslom smislu. NajčeŔći razlog za odustajanje od boljih mera u toku sanacije jednog objekta je cena koju je potrebno platiti za primenu određene mere. Uglavnom je cena za pasivne komponente dosta veća u startu nego za standardne, međutim isplativost ovih komponenti treba posmatrati za čitav period eksplatacije objekta.

Ovo je pokazala analiza sanacije 60 objekata, čiji su rezultati prikazani u SHC Task 37. Pokazano je da se obnova sa komponentama pasivne kuće u celini pokazala kao ekonomski isplativa i da je uzimajući u obzir troÅ”kove za čitav vek eksploatacije objekta, gde su uračunati troÅ”kovi investicije i ukupni troÅ”kovi za potrebnu energiju, optimum isplativosti postignut na nivou sanacije sa komponentama pasivne kuće (Herkel, S; Kagerer, F: Advances in Housing Retrofit; Processes, Concepts and Technologies, IEA SHC Task 37, Freiburg, 2011). Takođe, tek postizanjem pasivnog standarda za smanjenje ukupne potrebne energije, dolazi se do toga da koriŔćenje obnovljivih izvora energije postaje isplativo i primenjljivo.

Posmatrano u odnosu na standardnu vrednost potrebne količine toplote za grejanje nakon rekonstrukcije koja po proceni Instituta pasivne kuće iznosi malo viÅ”e od 80 kWh/(m2a), rekonstrukcija sa komponentama Pasivne kuće donosi čak 75% uÅ”tede, računajući da postiguta vrednost nakon rekonstrukcije nije veća od 20 kWh/(m2a) .

GodiŔnja potrebna energija za grejanje po m2 grejane povrŔine

GodiŔnja potrebna energija za grejanje po m2 grejane povrŔine:

  1. za nesaniranu zgradu,
  2. za zgradu saniranu sa standardnim zahtevima i
  3. za sanaciju sa komponentama paivne kuće

Takođe, uÅ”tede od sanacije neće biti iste u slučaju različitih tipova objekata. Ako sanaciju radimo za jednopordični objekat čiji je faktor oblika generalno gledano nepogodan, a to podrazumeva veoma veliku povrÅ”inu termičkog omotača u odnosu na korisnu grejanu povrÅ”inu, možda nećemo ostvariti toliko velike uÅ”tede. Međutim kada se sanacija radi za velike stambene objekte sa veoma dobrim faktorom oblika, onda rezultati mogu da budu drastično bolji.

// Međutim, gledano sa ekoloÅ”ke strane, globalni potencijal za uÅ”tede u ekoloÅ”kom smislu je ovde manji, s obzirom na odnos broja viÅ”eporodičnih i jednoporodičnih objekata. Na prostoru Srbije, na primer, većinu stambenih objekata zapravo čine jednoporodični stambeni objekti. Kod njih je investicija na nivou jedne porodice za sanaciju mnogo veća nego Å”to je to investicija po porodici u viÅ”eporodičnom objektu.

Sem ekonomskih i ekoloÅ”kih pogodnosti, sanacija objekata ima veoma značajne socijalne prednosti i ostvaruje veoma veliko povećanje komfora. Ove veličine se teÅ”ko mogu brojčano opisati za potrebe ekonomske računice. Sanacija stambenih objekata uvek podrazumeva poboljÅ”anja na nekoliko paralelnih nivoa: ekoloÅ”ke, ekonomske, kulturne, socijalne, estetske. UopÅ”teno sanacija ima za cilj nekoliko poboljÅ”anja:

  • Smanjenje potroÅ”nje energije
  • Povećanje tržiÅ”ne vrednosti nekretnine
  • PoboljÅ”anje stanja konstrukcije i produžetak trajanja objekta (otprilike za 30-40 godina)
  • Podizanje nivoa komfora u stanovima
  • Izbegavanje troÅ”kova održavanja koje bi inače bilo neophodno u budućnosti
  • PoboljÅ”anje arhitektonskog izgleda fasade i uklapanje u okruženje
  • Povećanje atraktivnosti stambenog naselja

Primer uspeÅ”ne sanacije viÅ”eporodičnih stambenih četvrti može se prikazati na realizovanim sanacijama. U Frajburgu je urađen prvi projekat sanacije postojećih stambenih viÅ”espratnica do nivoa pasivne kuće, a zatim je ovo postalo praksa i u drugim mestima u Nemačkoj i Evropi. Grad Frajburg je u Nemačkoj poznat kao jedan od prvih „zelenih“ gradova. Frajburg se nalazi u jugozapadnoj Nemačkoj i ima populaciju od 230.000 stanovnika.

Foto: www.sto.de ViÅ”espratnica Bugginger StraƟe 50, posle sanacije

Foto: www.sto.de ViÅ”espratnica Bugginger StraƟe 50, posle sanacije

Sanaciju i modernizaciju gradske četvrti u Frajburgu Weingarten West izveo je Zavod za urbanizam Frajburga. Ova gradska četvrt je izgrađena u periodu od 1965-1968. godine i ima ukupno 1214 stambenih jedinica koje su u vlasniÅ”tvu grada. Četvrt se sastoji od linearnih blokova zgrada od 4 sprata, linernih blokova zgrada od 8 spratova i viÅ”espratnica od 16 spratova. Struktura blokova i objekata je slična onoj koju možemo videti i u naÅ”im stambenim četvrtima iz ovog perioda kao Å”to je Liman u Novom Sadu ili Novi Beograd.

Postojeća analiza potroÅ”nje energije pre sanacije je bila sledeća (BrƤu, Renate: Sanierung und Modernisierung des Stadtteils Weingarten West in Freiburg durch Freiburger Stadtbau GmbH (FSB), 2010):

  • Blokovi sa 4 sprata: 118 kWh/mĀ²a
  • Blokovi sa 8 spratova: 88 kWh/mĀ²a
  • ViÅ”espratnice od 16 spratova: 68 kWh/mĀ²a

Prvi projekti sanacije izvedeni su 2009. godine. Dve identične stambene viÅ”espratnice sanirane su do nivoa pasivne kuće sa istim komponentama, ali različitim arhitektonskim reÅ”enjem osnova i fasade: Bugginger StraƟe 50 (slika 2) i Hochhaus BinzengrĆ¼n 9 (slika 3). Program je sproveden uz pomoć države i povoljnih kredita, a planirano je da će biti otplaćen povećanom cenom izdavanja stambenog kvadrata u ovoj četvrti.

Foto: ViÅ”espratnica Hochhaus BinzengrĆ¼n 9, za vreme sanacije

Foto: ViÅ”espratnica Hochhaus BinzengrĆ¼n 9, za vreme sanacije

Foto: ViÅ”espratnica Hochhaus BinzengrĆ¼n 9, posle sanacije

Foto: ViÅ”espratnica Hochhaus BinzengrĆ¼n 9, posle sanacije

Na projektu sanacije viÅ”espratnica urađene su sledeće izmene:

  • Postavljena termoizolacija spoljaÅ”njih zidova od 20cm: U = 0,15 W/mĀ²K
  • Zamenjeni prozori: sa trostrukim zastakljenjem: U = 0,7 W/mĀ²K
  • Izolacija krova sa 20 cm termoizolacije: U = 0,19 W/mĀ²K
  • Termoizolacija tavanice podruma sa 20 cm: U = 0,15 W/mĀ²K
  • PoboljÅ”ana zaptivenost omotača objekta
  • Rekonstruisane osnove i promenjene strukture stanova
  • Zatvoreni balkoni u termički omotač i postavljena nova balkonska konstrukcija kako bi se sanirali termički mostovi
  • Postavljena je mehanička ventilacija
  • Zamenjen je sistem grejanja, niskotemperaturnim grejanjem od 50ĀŗC

Druge mere za modernizaciju:

  • Renoviranje kupatila i kuhinja, nova vrata, obloga podova, električna instalacija i slično

Mere za socijalna poboljŔanja:

  • Učestvovanje javnosti i stanara u procesu planiranja
  • Socijalni servisi u prizemlju, sale za sastanke stanara
  • Portir na ulazu u zgradu

Nakon rekonstrukcije postignuta je sledeća uÅ”teda u energiji za grejanje:

  • pre sanacije 68 kWh/mĀ²a
  • posle sanacije 15 kWh/mĀ²a
  • uÅ”teda energije – 53 kWh/mĀ²a (- 78%)
Foto: www.pressebox.de / REHAU AG + Co

Foto: www.pressebox.de / REHAU AG + Co

Zbog veoma strogih zahteva koji se postavljaju za pasivne kuće potrebno je pre početka sanacije izvrÅ”iti detaljne analize i procene kako bi upotrebljeni načini modernizacije bili isplativi. To podrazumeva kreativnost i domiÅ”ljatost stručnjaka naročito u reÅ”avanju složenih detalja kao Å”to je saniranje termičkih mostova i spojeva konstruktivnih elemenata, kao i spoj postojećih sa novim elementima.

// PoboljÅ”anja koja se postižu pasivnim komponentama dovode do većeg unutraÅ”njeg kvaliteta u stanovima, ali ovakva sanacija takođe predstavlja idealnu priliku i za moguće poboljÅ”anje estetike eksterijera zgrade.

To bi mogao da bude način reÅ”avanja problema zapuÅ”teno- sti velikih stambenih naselja građenih u socijalističkom periodu, Å”to je naročito slučaj u Srbiji. Ulažući u ekonomski isplative mere za poboljÅ”anje energetske efikasnosti pruža se mogućnost estetskog unapređivanja naselja i povećanje tržiÅ”ne vrednosti nekretnina, kao dodatne pogodnosti ovih energetskih mera.

Autor: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh. ā€œEnEf Studioā€