Samoposluge u stambenim zgradama – Pandorina kutija za projektante

Intenzivna izgradnja stambenih zgrada u Srbiji, osim povećanja stambenog fonda, ima i jednu uzgrednu posledicu sa akustičkom dimenzijom. Naime, u novoizgrađenim stambenim blokovima intenzivno nastaju samoposluge za snabdevanje stanara neophodnim namirnicama i ostalim potrepštinama.

Postoji podatak da je samo jedan od lanaca samoposluga koji deluju u Srbiji prošle godine otvorio tridesetak novih samoposluga širom države, i to uglavnom u novim stambenim zgradama.

U njima se one, po pravilu, smeštaju u prostore projektovane i izgrađene po sistemu shell-and-core. To znači da su projektanti zgrade prepustili nekom drugom da lokale prilagođavaju odabranim namenama. Zbog toga, uređivanje takvih prostora za smeštaj samoposluge podrazumeva izradu posebne projektne dokumentacije koja uključuje projekat arhitekture, mašinskih sistema, elektroenergetike, „slabe struje“.

U procesu naknadnog projektovanja samoposluge nakon što je zgrada završena, često i useljena, postoji nekoliko projektantskih tema koje su od velikog značaja za zvučni komfor stanara koji su ipak, može se reći, primarni korisnici zgrade. Oni su kroz cenu kvadrata stana platili i svoje pravo na određeni nivo raznih oblika komfora, pa tako i zvučni komfor. Na činjenicu da postoje neki akustički problemi sa samoposlugama smeštenim u stambenim zgradama ukazale su žalbe stanara, a neretko i zahtevi za sanacijom buke.

Dosadašnje iskustvo iz projektovanja sanacija ukazuje da su razlozi za to:

• neprilagođenost „sirovog“ shell-and-core prostora sadržajima koje u zgradu donosi samoposluga,
• rad bučne mašinske opreme koja postoji u prostoru samoposluge jer je neopodna za njeno funkcionisanje,
• neminovno postojanje spoljašnjih jedinica njihove mašinske opreme koje svojom bukom mogu terorisati stanare u zgradi, ali i njenu neposrednu okolinu,
• razne bučne radne aktivnosti koje se povremeno dešavaju u radno vreme samoposluge.

Projektantski izazovi samoposluge u shell-and-core prostorima

U novoizgrađenim zgradama prostori lokala se, po pravilu, za sve buduće namene projektuju u formi koja se označava kao „shall-and-core“. Sa akustičkog aspekta to znači da se dorada brojnih detalja koji su relevantni za zvučni komfor stanara u zgradi prepušta budućim zakupcima lokala (ali im to najčešće niko ne kaže).

Tu se krije uzrok ugrožavanja zvučnog komfora u stanovima koje može da unese samoposluga. Kao ilustracija situacije sa „shall-and-core“ prostorima u stambenim zgradama na slici 1 prikazana je fotografija unutrašnjosti magacina jedne samoposluge. Vidljivo je da postoje brojni prodori cevnih instalacija kroz betonsku tavanicu direktno u prostor stanova iznad i mreža kanalizacionih cevi pri plafonu samoposluge. Prodori podrazumevaju otvore u betonskoj ploči, uvek veće od prečnika cevi.

Oni su, po pravilu, ispunjeni masom kojom se rešava neophodna protivpožarna zaštita, ali koja ne obezbeđuje adekvatnu zvučnu zaštitu prostora iznad. Problem nastaje zbog toga što se u tom prostoru postavljaju mašinski sistemi koji opslužuju rashladne komore samoposluge i koji stvaraju nezanemarljivu buku. Primer sa slike snimljen je u jednoj novoj zgradi gde su se stanari na spratovima iznad tog mesta žalili na buku, i gde je čak jedan od stanara prodao stan jer je buka u njegovoj spavaćoj sobi bila uznemiravajuća, a problem se sporo rešavao.

Još dva primera iz postojećih samoposluga sa instalacijama koje dolaze iz stanova sa gornjeg sprata prikazana su na slici 2. Vidi se da instalacije iz stanova silaze direktno u njih bez ikakvih zaštitnih intervencija. Jedina projektantska intervencija na njima je bilo farbanje cevi u boju plafona. U tumačenju prizora sa fotografija treba naglasiti da se čak ni idealnim zaptivanjem fuge između zida cevi i betona ne rešava zvučna izolacija prema stanu iznad. Zvuk prolazi kroz relativno tanke zidove kanalizacionih cevi, koje su uvek prazne, i njima putuje do stanova iznad. Tom putanjom svaka buka nastala u samoposluzi može biti čujna u stanovima iznad.

Još jedan aspekt „shell-and-core“ prostora u koje se useljavaju samoposluge jeste u tome da u njima neminovno postoje, između ostalog, i betonski zidovi koji su elementi konstrukcije zgrade. U shell-and-core prostoru oni su kao takvi izloženi svakoj eventualnoj buci koja nastane u lokalu, pri čemu ta izloženost zavisi samo od enterijerske obrade na njima koja može, ali i ne mora, da postoji u dizajnu enterijera.

Suština problema zvučne izolacije koji nastaje kada se konstruktivni zidovi u samoposlugama izlože buci objašnjen je na slici 3.

Zvuk koji nastane u nekoj prostoriji ulazi u građevinski materijal unutrašnjih površina – zidova, poda, plafona, i zatim se širi prostirući se kroz njih. Taj proces je simbolički naznačen na slici 3.

Na putu zvučne energije kroz građevinski materijal njeno slabljenje se dešava samo na prelazima između različitih građevinskih materijala, jer se na diskontinuitetima njihove gustine deo te energije reflektuje i vraća nazad. Takva pojava se dešava na svakoj granici gde zvuk prelazi između različitih vrsta materijala – iz opeke u malter i obrnuto, iz opeke u beton tavanice i obrnuto, itd. Rezultat tih procesa je slabljenje zvuka na putu od izvora ka potencijalnim slušaocima u okruženju.

Skoro svako ima iskustvo da se u klasično zidanim zgradama, a to su stare zgrade građene nekim opekarskim proizvodima, teško može dogoditi da izvor buke bude čujan na rastojanjima od dva ili više spratova. Pri prostiranju zvuka kroz građevinske materijale u njima postoje slabljenja zvučne energije na brojnim diskontinuitetima na koje nailazi (tačnije refleksije koja delimično zvuk vraćaju nazad). To čini da se u takvim zgradama, po pravilu, može čuti samo buka iz prostorija u neposrednom okruženju. Zvučni događaji udaljeni dva ili više spratova uglavnom su nečujni.

Istovremeno, svako ima iskustvo sa zgradama koje imaju betonsku konstrukciju u kojima se mogu čuti zvučni događaji koji se dešavaju na udaljenosti od nekoliko spratova. Objašnjenje takvog zvučnog fenomena je u činjenici da u zgradama od betona zvuk koji je ušao u neki deo njihove konstrukcije pri prostiranju ne nailazi na diskontinuitete materijala na kojima bi se javljalo slabljenje, to jest refleksija.

Tako zvuk krećući se kroz neprekinut beton lako dospeva u više spratova udaljene prostorije. Ovakav proces je simbolično predstavljen na slici 3.

Pojava prostiranja zvuka kroz konstrukciju zgrade čini da je u izradi projekta uređenja lokala za neku buduću samoposlugu neophodno razmotriti raspored betonskih zidova i stubova i njihovu poziciju u odnosu na očekivano bučne zone. U tom smislu postoje prepoznate kritične zone u samoposlugama kao što su prostori sa mašinskom opremom u magacinu, mesto gde se satarom seče meso, zone u kojima kolica za prevoz robe mogu proizvoditi udare u zidove i pod, tačke gde je konstrukcija unutrašnjeg lifta prišvršćena za konstrukciju zgrade (postoje u samoposlugama koje su u zgradi raspoređene na dva nivoa) i slično.

Za svako takvo mesto u projektu samoposluge moraju se predvideti adekvatne mere za smanjenje zvučne pobude u konstrukciji zgrade.

Uticaj samoposluga na spoljašnju sredinu

Projektovanje prostora samoposluge zahteva da se, osim zvučnog komfora u zgradi gde se ona nalazi, razmatra i širi aspekt zagađenja spoljašnje sredine bukom. Samoposluge neminovno sadrže mašinske sisteme koji treba da zadovolje dve funkcije. To su:

• klimatizacija unutrašnjeg prostora samoposluge,
• rad velikih rashladnih komora u kojima se čuva osetljiva hrana kada nije izložena kupcima, a koje se nalaze u magacinu samoposluge.

Bučni delovi tih mašinskih sistema nalaze se u magacinu samoposluge, što je tema u projektovanju njenog enterijera, ali postoje i delovi tih sistema koji se zbog odvođenja toplotne energije moraju nalaziti van zgrade, u spoljašnjoj sredini. Zato se u okruženju samoposluga neminivno pojavljuju neke spoljašnje jedinice koje kao takve predstavljaju potencijalni uzrok problema za okolinu jer u radu generišu nezanemarljivu buku.

Pri tome je još važno što ti uređaji rade 24 sata da bi održavali konstantnu temperaturu u rashladnim komorama. Ta činjenica u stambenim zonama naselja pogoršava problem jer oni stvaraju buku i noću. U novim zgradama unapred se, po pravilu, definiše prostor namenjen samoposluzi, iako ostavljen u „shell-and-core“ formatu, i to bude naznačeno u njihovom projektu. Ipak, još nije viđena nova stambena zgrada sa prostorom unapred rezervisanim za samoposlugu u kojoj je projektom predviđen neki osmišljen, adekvatan prostor za spoljašnje jedinice njenih rashladnih sistema sa koga će ugrožavanje stanara bukom biti minimizirano.

To projektante uređenja samoposluge „ostavlja na cedilu“ jer moraju da se snalaze. Štaviše, često se ostavlja instalaterima da se snalaze i postavljaju mašinsku opremu linijom manjeg otpora. Ceo taj aspekt projektovanja i problem buke koji iz toga nastane postaje saglediv tek kasnije, kada počnu žalbe stanara na buku.

Na narednim slikama su prikazani neki karakteristični slučajevi „snalaženja“ i smeštaja spoljašnjih jedinica klimatizacije samoposluga na način koji će pouzdano ugrožavati stanare bukom.

Na slici 4 prikazan je jedan slučaj postavljanja spoljašnjih jedinica „na zgodno mesto“, ali je to neposredno ispod prozora stanova. Na slici 5 prikazana su dva primera spoljašnjih jedinica samoposluga koje su postavljene tako da ih stanari neposredno vide sa pozora stanova, a to znači i čuju.

Pri tome ni u jednom od prikazanih primera nije primenjena bilo kakva mera zaštite okoline od buke i očuvana je odlična vidljivost mašina sa prozora stanova.

Zanimljivo je da u naknadnim pokušajima da se ipak primene neke mere zvučne zaštite od buke neočekivano iskrsava pitanje narušavanja arhitekture zgrade. Tako njena estetika postaje kočnica u rešavanju problema zvučnog komfora stanara. I tako se projektantski krug zatvara.

Kako pristupiti projektovanju samoposluge u stambenoj zgradi

U izradi projekta samoposluge koja se smešta u stambenoj zgradi najvažnije je razumeti da uređenje tog prostora zahteva, između ostalog, i rešavanje nekih važnih akustičkih problema.

Ako se oni zanemari mogu postati noćna mora stanarima, ali i operateru koji vodi samoposlugu jer im se svi projektantski propusti i zanemarivanja vraćaju kao bumerang.

Primeri koji su pokazani ilustruju samo najvažnije zadatke koje u projektovanju treba rešiti na adekvatan način, ali se time ne iscrpljuje spisak pitanja na koje projektanti moraju da nađu odgovore.

Neka od njih su:

• da li prostor samoposluge treba akustički obraditi kako bi se on malo prigušio, i da li će se time nešto dobiti u zvučnom komforu stanara,
• da li u samoposlugama tavanica prema stanovima, kakva se uobičajno projektuje u stambenim zgradama, treba biti akustički ojačana da bi se povećala njihova izolaciona moć,
• šta se u zoni dostave robe može uraditi kako bi se umanjilo uznemiravanje stanara bukom koja pri tome nastaje (po pravilu u ranim jutarnjim časovima),
• kolika treba da bude izolaciona moć zida prema stanu koji se eventualno nalazi pored samoposluge.

Spisak se ovde ne završava, jer se u nekim stambenim zgradama pojavljuju i specifični problemi koji se ne mogu generalizovati.

Iz svega ovoga proizilazi zaključak da su projekti samoposluga u prostoru lokala stambene zgrade jedna projektantska „minijatura“ koja podrazumeva i neke važne zadatke iz domena zvučnog komfora. Njih treba rešavati na pravi način, a ne zanemarivati, jer se sve to posle nezgodno vrati i operateru i projektantima.

Autori teksta: Prof. dr Miomir Mijić i Filip Batić, master ing.