Rušenje nije i ne može biti deo gradnje

Procesi rušenja i dekontaminacije, samim tim i reciklaže građevinskog otpada, dobijaju sve važniju ulogu i kod nas, i tim povodom želimo da iskažemo zadovoljstvo i sreću zbog širenja naše delatnosti, odnosno industrije, na sve veće prostore, jer je i njen značaj tada veliki.

Važnost ovih operacija svakim danom raste, i to iz više razloga, posebno kada govorimo o prostorima gde se vodi računa samo o izgrađenosti, a ne i o sveukupnom načinu dolaska do faze novoizgrađenosti, odnosno pripremnih radova za samu izgradnju.

Naravno, zbog same pojave širenja stambenih zona, industrijske zone se izmeštaju, ali ne samo iz tog razloga već i zbog samih tehnologija proizvodnje. Time značaj izvođenja poslova rušenja, dekonstrukcije objekata, dobija na značaju i iskazuje se potreba da taj rad izvode iskusni profesionalci, obučeni za tu i takvu vrstu poslova.

Urbanizacijom gradovi se menjaju, dobijaju potpuno nove forme, stari objekti se devastiraju, i umesto njih se uzdižu potpuno novi oblici visokogradnje. Izbor prave tehnologije rušenja je važan u ovakvim zonama i iziskuje ne samo brigu o rušenju, već i za okolinu koju treba zaštiti od negativnih uticaja samog procesa rada.

Ovim zaključujemo da rušenje nije, niti može biti deo gradnje, već izdvojen deo sa svim svojim izuzetnostima i potpuno novim sagledavanjima samog procesa rada koji iziskuje potpuno nove poglede na ovu vrstu izvođenja radova.

Gledajući na količine materijala iz ovako dobijenih radova, kao i angažovanu radnu snagu i mehanizaciju, uviđamo zašto ova industrija to i jeste i zbog čega govorimo o njoj kao o urbanom rudarstvu.

Zbog samih uslova rada, kao i ekspanzije radova, zakonske regulative nedovoljno prate nastanak ove industrije, što izaziva probleme kod samog izvođenja i kvalifikacione strukture zaposlenih. Praćenje novih tendencija i stvaranje novih uslova iziskuje potrebu za ujedinjenjem izvršilaca, kako bi i sami učestvovali u procesu pravljenja što kvalitetnijih uslova za rad i time aktivno radili i na svom razvoju, kao i predstavljanju ove industrijske grane.

Stoga je nužno, iz razloga samog predstavljanja procesa rušenja, dekonstrukcije, udružiti se i oformiti Asocijaciju, koja treba da bude nosilac i stub u predstavljanju industrije, i njenog bivstvovanja u svim uslovima rada.

Time se olakšava rad svakog člana pojedinačno u svim segmentima rada, kao i stvaranje kontakata sa proizvođačima mašina i opreme za rad. Ne treba izgubiti iz vida ni same procese edukacije i primene najnovijih saznanja kroz sam rad Asocijacije i organizovanje događaja u okvirima svoga rada – konferencija, okruglih stolova, sastanaka…

Takođe je važna i sama razmena iskustava među članovima radi samog unapređenja posla i podizanja nivoa rada, koja se stiče jedino iskustvom.

Uticaj zakonskih regulativa je veoma važan za naš posao, a da bi i mi imali uticaj na iste veoma je važno stvaranje Asocijacije koja predstavlja celokupnu oblast pred donosiocima odluka.
Time ojačavamo status, rad postaje vidljiviji, uviđa se značaj same operacije i ukazuje potreba za ovom vrstom zanimanja i pravilno upravljanje produktima naše industrije, koja više nije otpad već novi materijal.

Multidisciplinarnost je veoma značajna jer kao i kod izvođenja, uključeno je više operacija i drugih zanimanja da bi se proces do kraja uspešno izveo, kao što je na primer rezanje betona, uklanjanje opasnih materijala, zatim uklanjanje pojedinačnih materijala (drvo,staklo…), pregled objekta, sortiranje otpada, transport, skladištenje, deponovanje…

Primer iz Srbije jasno ukazuje koliko je važno napraviti Asocijaciju i koliko je važno učiti na primerima drugih Asocijacija, kako u edukaciji, tako i o organizaciji, načinima rada, različitim zakonskim formama, i ono osnovno, jer smo mi na početku, izbeći prepreke na putu koje su imale kolege iz drugih razvijenih država, i na osnovu toga olakšati naš razvoj. Naime, uočljivo je veliko kašnjenje u svim aspektima rada na samom procesu rušenja, ali i u radu sa produktima rušenja. Mnogi članovi Srpske asocijacije su bili uvereni da mogu da se nose sa evropskim kolegama, dok nisu uvideli kolika je razlika na svim nivoima rada. Radili su najbolje što mogu i umeju, i živeli u ubeđenju da je to proizvod za izvoz. Međutim, upoznajući se sa radom svojih kolega iz drugih zemalja uvideli su da smo tek na prvom nivou i po redu i po načinu, a da ne spominjemo i zakonske propise kojih kod nas i nema jer se sav otpad, pritom izmešan, transportuje na gradske deponije, dok je prašina normalna pojava.

Želim da naglasim da kod nas egzistira veliki broj divljih deponija, koje su nastale nesavesnim radom izvođača radova, ne samo na rušenju objekata, već izgradnjom i održavanjem, kao i iskopima za razne infrastrukturne radove.

Na našu sreću, Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu (Serbian Demolition Association) je postala zvanični član EDA – Europian Decontamination Institute koja nam je širom otvorila svoja vrata, gledajući nas kao sebi ravne, i dala svu pomoć i podršku u našim prvim koracima, ali i dan danas. Bez te podrške ništa ne bismo uradili. U prvom redu kakvu organizaciju da napravimo, korake koje treba da preduzimamo u predstavljanju industrije, pritom poštujući različitosti političkih sistema, jer struka i njen razvoj nisu vezani za politiku već za standarde života i rada.

Edukacija u sektoru

Do sada smo održali tri konferencije različite tematike. To su bile „Industrija rušenja“, „Industrija i održivo rušenje i (ili) rešenje“ i „Danas za sutra“, i sve uz pomoć EDA i uz učešće naših članova, Univerziteta, kolega iz okruženja – Crne Gore , Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Hrvatske i Mađarske.

Kako bismo dali na značaju našoj oblasti rada, kao i na pozive drugih organizacija kojima je ova oblast interesantna za prezentovanje, organizovali smo i nekoliko okruglih stolova u Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Nišu, Čačku….

Da bi ojačali svoje prisustvo napravili smo „Protokole o saradnji“ sa Akademijom Inženjerskih nauka Srbije i Građevinskom komorom građevinske industrije Srbije, iz razloga zakonskog definisanja naše industrije, kao i edukacije kadrova jer ovih zanimanja u našoj zemlji nema, iako se radnje obavljaju.

Specifičnost prostora u kom živimo i radimo je veliki broj bespravno podignutih objekata, koji će se prema planu u budućem vremenu ukloniti. Treba da pripremimo kompanije za tu vrstu radova i da to bude posao za specijalizovane kompanije za rušenje, a ne kao do sada, da to rade izabrane kompanije za izvođenje građevinskih radova. Da to budu ogledni poslovi uz poštovanje evropskih normi rada, bez mešanja materijala, uz poštovanje standarda izvođenja, i da to budu poligoni za obuku većeg broja radnika i inženjera, kako kroz pregled objekata (pronalaženja opasnih materijala), tako kroz projektovanje koje sadrži i količine dobijenih materijala, kao i odvoz na tačno utvrđena mesta za različite vrste materijala.

Kod nas je veliki problem građevinski otpad i on obuhvata, recimo samo u gradu Beogradu 73% ukupne količine otpada na gradskoj deponiji, a da ne spominjemo veliki broj divljih smetlišta kojih je oko 500.

Slična situacija je u svim naseljenim mestima, gde se otprilike na teritoriji Republike Srbije nalazi oko 4000 divljih smetlišta. Razloga za to je mnogo, a jedan od osnovnih je nepo- stojanje zakonskih rešenja i nekoordinacija donosilaca odluka, odnosno zakonopisaca i zakonodavaca.

Naša Asocijacija je i nastala iz razloga da se zaštite specijalizovane kompanije za rušenje objekata koje su polako počele da nestaju, ne iz razloga konkurencije već neprepoznavanja radova.
Sada, kroz naš rad i delovanje uočljivi su problemi na koje ukazujemo i nastala je velika šteta koja bi se trebalo u hodu ispravljati.

Problem je i sistem koji teško prihvata nove organizacije civilnog društva bez obzira što su strukovne. Ne prihvataju ih iz razloga što postoje stare organizacije koje ukrupnjavaju delatnosti i ne bave se usko stručnim delatnostima bez obzira na njihovu multidisciplinarnost, kao i praćenje novih trendova koji se već dugo vremena rade i koji su potpuno nova industrija. To je i veliki problem za članstvo jer su zakonske obaveze da se takvim organizacijama plaća članstvo, tako da je i po tom pitanju problematika posebna i izuskuje zaista veliki rad i trud u predstavljanju aktivnosti.

Stručni saradnici u zajedničkoj misiji

Uspeli smo da povežemo univerzitetsku zajednicu, strukovne škole, organizacije i pojedince i time napravili prvi korak. Tema je vrlo interesantna mladim doktorantima, a može se reći da postoji veliko interesovanje i za treninge i obuke radi što boljeg upoznavanja sa procesom rada, jer su to obično lica bez stručnih kvalifikacija u građevinskom sektoru. Kod nas kažu hobisti, iz razloga što su to obično srednje stručne spreme društvenog smera. To je jedan od načina da podignemo kvalitet naših članova, i stvaramo mogućnosti za uspešnije obavljanje poslova.

Posebnu pažnju poklanjamo da elaborati rušenja budu što jasniji i precizniji, tako da obuhvataju i postojanje opasnih materijala, kao i moguće tehnologije izvođenja, vodeći računa o bezbednosti i zdravlju na radu kao i o okolini, sa posebnim osvrtom na mesto odlaganja materijala dobijenog iz rušenja. Naglašavam da bez saradnje sa drugim nacionalnim asocijacijama i njihovom pomoći naš put bi bio verovatno sporiji, neučinkovit, i bez ikakvih izgleda za napredak. Ovako, on je širok i ima jasan i osvetljen prostor.

Razmena iskustva iz prakse

Njihovo iskustvo i znanje za nas ima neprocenjivu vrednost koju oni poklanjaju nama, u cilju podizanja kvaliteta industrije i same saradnje. Naravno, EDA nas okuplja, upućuje jedne na druge, i sublimira naš rad koji prenosi na druge institucije koje su značajne za dalji razvoj industrije. Moram preneti izjavu jednog našeg člana, posle prošlogodišnje konferencije, na kojoj je bio izlagač svog projekta rušenja, i koji je bio značajan u okvirima naše države: „Ovo su vanzemaljci, zahvali im se još jednom što nam sve ovo prikazaše“.

Uspeli smo takvom vrstom edukacije da podignemo svest kod naših članova, koji su u kratkom roku počeli da sarađuju, tako da smo ove godine već imali projekat sa sečenjem betona kao deo rušenja u urbanoj sredini i sa odvozom materijala na reciklažno mesto, što priznajem ovde pred svima Vama velikim uspehom našeg rada, zajedničkog rada svih nas.

Imali smo posetu kolega iz Finske koji se bave uklanjanjem i zbrinjavanjem azbesta, i zajednički sastanak sa domaćim kompanijama, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i ministarstvima, što je bilo i medijski propraćeno. Na ovom veoma posećenom skupu za naše prilike mnogo toga se čulo, na iznenađenje domaćih kompanija i ministarstava, o načinima rada i uslovima u Finskoj. Zaključak je važan, a on glasi – JAKA ASOCIJACIJA JAKI ČLANOVI.

Nakon te posete, Srpska asocijacija je postala član radne grupe pri Ministarstvu zaštite životne sredine na temu upravljanja azbestnim otpadom i time počela da zauzima mesto koje joj i pripada na osnovu poslova koje obavlja, a u cilju podizanja značaja svojih članova na društvenoj lestvici zanimanja.

EDA je zaslužna za formiranje tehničke komisije pri Institutu za standardizaciju Srbije za oblast cirkularne ekonomije u građevinarstvu, gde je napravljen ne samo po pitanju Srpske asocijacije napredak u radu, već i same države. Ta inicijativa je učinila da se i naš posao još više primeti kao i njen značaj za celokupnu građevinsku industriju naše zemlje.

Sve u svemu, imamo ogromno kašnjenje na svim nivoima rada i zakonodavstva i nadamo se da ćemo uz pomoć, pre svega prijatelja, a i kolega uspeti u narednim godinama da smanjimo ovaj ogromni zaostatak i podignemo nivo naše industrije, pre svega kroz edukaciju i promene načina rada.

Veliko je zadovoljstvo biti deo jednog aktivnog tima i boraca za struku, koji su pre svega ljudi i vrhunski profesionalci u svom poslu.

EDA je naša organizacija koja nas predstavlja u najboljem svetlu i pravi je reprezent svih nas gde kroz svoje aktivnosti i štampu, rad svih nacionalnih asocijacija je vidljiv i primetljiv, i šire od nacionalnih okvira.

Nismo sami, imamo vodiča koji nas kroz svoja iskustva vuče napred kroz sve sfere rada.

I naravno, ZAJEDNO SMO JAČI, SAMO ZAJEDNO IDEMO NAPRED.

Autor teksta: Dejan Bojović dipl.ing. 

SRPSKA ASOCIJACIJA ZA RUŠENJE, DEKONTAMINACIJU I RECIKLAŽU
zvaničan član EDA – Europian Demolition Association

www.serbiandemolition.org