CIGLA – čvrst, postojan i lep materijal vredan ulaganja
Za ciglu možemo reći, bez bojazni da ćemo pogrešiti, da je materijal koji, od kako se pojavio, još u Mesopotamiji, nije izgubio na popularnosti i primeni. Oni najvažniji razlozi za to su njene osobine, od postojanosti do dekorativne komponente. Ono što se takođe ne menja ni kroz vreme ni kroz epohe je činjenica da mi volimo materijale kojima odgovara epitet “prirodan” i njima se, čak iako na kratko pronađemo povoljniju alternativu, nanovo vraćamo i rado ulažemo svoj novac u ovakve, od prirode pozajmljene, tvorevine. I cigla spada u ovu grupu. Štaviše, ona je napravljena od 100% prirodnih materijala.
U savremenoj gradnji, odnosno danas, koristi se pečena fasadna opeka koju odlikuje čvrstoća, veoma dug vek trajanja i postojanost boje. Glinena fasadna opeka zahvaljujući poreklu i sastavu isto tako spada u održive i ekološke materijale. Ono što je još jedna prednost materijala koji egzistira u vreme našeg “brzog života” je zaista lako održavanje, odnosno gotovo nikakvo.
Radomir Vučković, Arterracotta doo
Bez obzira što smo svi mi na nekom objektu, da li onom nasleđenom od predaka ili nekom savremenijeg datuma, videli izgled fasadne opeke, i dalje postoje pitanja koja nam šaljete na društvene mreže ili portale, a upravo se tiču nedoumica u vezi sa opekom, razlike u materijalu ranije i sada, same postavke… Na neka od njih, u ovom broju GRENEF-a odgovoriće stručnjak iz ove oblasti, Radomir Vučković, vlasnik kompanije Arterracotta i na taj način pokušati da nađe rešenja za neke od vas.
IMAM STARU NASLEĐENU KUĆU, FASADA JE OD OPEKE, ALI JE JAKO OŠTEĆENA. DA LI TREBA DA MENJAM CIGLU ILI POSTOJI NAČIN DA UČINIM DA OVA STARA IZGLEDA PONOVO LEPO?
Vrlo je teško naći primer gde je kao završna fasadna obloga korišćena cigla, a da je oštećena. Ukoliko takav primer postoji, onda se sigurno radi o tipu cigle koja nije predviđena za oblaganje fasade, tj. lošeg kvaliteta, sa velikim procentom upijanja vode i porozna. U tom slučaju „najpovoljnije“ rešenje bi bilo oblaganje te fasade sa „listelama“ kojih u ponudi ima u zavidnom broju dezena, koje mogu da izgledaju isto ili slično originalnoj cigli. Sa debljinom sloja od maksimalno 2 cm, možete povratiti stari sjaj fasade, vrlo brzo i relativno jeftino, i taj proces se koristi u mnogim zemljama koje imaju sličnu problematiku.
Arterracotta doo, Fasadna cigla stambeni objekat – ugao Železničke ulice i ulice Laze Kostića
SAVETOVALI SU NAM DA RADIMO FASADU OD DEKORATIVNE OPEKE NA NAŠOJ NOVOJ PORODIČNOJ KUĆI, PA ME INTERESUJE KOJA JE RAZLIKA U OVOJ SADA CIGLI U ODNOSU NA ONE KOJE SU KORISTILE NAŠE DEDE ZA SVOJE KUĆE?
U vremenu u kome živimo mnogi faktori utiču na odluku o materijalizaciji i to je, nažalost, najčešće cena. Međutim, retko se razmišlja o ulaganju u postojanost, koja je, po mom mišljenju, najispravnija. To je dugoročno ulaganje i isplati se, jer nema troškova održavanja i naknadnih radova, za razliku od „jeftinih“ rešenja, a estetika ostaje nenarušena. Jedina razlika u odnosu na stariju ciglu je izbor boja i tekstura. Nekada je taj izbor bio limitiran na osnovne boje (najčešće su to bile crvena i žuta), a sad je u ponudi mnogo veći izbor.
KOJE SU OSNOVNE PREDNOSTI FASADNE CIGLE U ODNOSU NA NEKE DRUGE MATERIJALE I DA LI JE ISTINA DA ONA MOŽE 100 GODINA DA OSTANE TAKVA KAKVA JE BILA NA POČETKU?
Postoje mnogi primeri u arhitekturi na kojima se može videti da je cigla zadržala svoj prvobitni izgled sa neznatnim promenama u istom. U mnogim gradovima Srbije i bivše Jugoslavije, naročito 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, stambena izgradnja je sadržala fasadnu klinker ciglu kao jedna od osnovnih materijala za oblaganje fasada i, ukoliko obratite pažnju, te fasade i dalje izgledaju kao da su juče završene (osim onih kojima je estetika narušena u prizemljima autolakom). Dakle, cigla je čvrst, postojan, dugotrajan i lep materijal u koji vredi ulagati. Veliki broj stambenih kuća i građevina drugih namena u Holandiji, Belgiji, Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama Evrope su stare više stotina godina i izgledaju jako dobro i takve će i ostati, a verovatno najpoznatija građevina na svetu od cigle je Kineski zid, što dovoljno govori o trajnosti ovog materijala.
Poslovni objekat u Beogradu Ziegel House – Fasadna cigla Roeben listele – model Adelaide, izvođač kompanija ARTERRACOTTA
DA LI POSTOJI NEKA PREPORUKA ZA KOJE OBJEKTE JE NAJADEKVATNIJA RUSTIČNA, A ZA KOJE MODERNA OPEKA ILI JE TO STVAR UKUSA ONOGA KO GRADI OBJEKAT?
Najčešće se rustični modeli cigle koriste za porodične kuće i enterijerske intervencije, dok su „klinker“ cigle/listele, koje su glatke i lakše za čišćenje (ukoliko se uprljaju prilikom ugradnje), češći izbor za višeporodično stanovanje, kao i za poslovne tj. komercijalne objekte. Naravno tu je i pitanje ukusa.
VIDELA SAM NA NEKOJ FOTOGRAFIJI FASADU KOJA KOMBINUJE RUSTIČNU CRVENU I MODERNU CRNU CIGLU, KAKO SE POSTIŽE DA ONE IZGLEDAJU JEDNAKO I DA SE TAKO LEPO UKLAPAJU?
To je pitanje za projektante i ne postoji univerzalna formula. Dobar projektant zna šta od materijala treba da se slaže i na koji način različite boje i teksture može da uklopi.
Fasadna cigla za kazneno-popravnu ustanovu u Pančevu foto: Arterracotta
DA LI POSTOJI NEŠTO DA SE NE VIDE UOPŠTE FUGE KADA STAVLJAM CIGLU ILI ONE UVEK MORAJU BITI JEDNAKO VIDLJIVE NA FASADI?
Proizvođači cigle/listela uglavnom savetuju da se fuga postavlja. Kod cigle je to obavezno jer postoji mogućnost prodora vode kroz šupljine koja se tokom mraza pretvoru led, od koga cigla može da napukne. Isti problem može da se desi i kod listela, mada to u velikoj meri zavisi od kvaliteta izvođenja, jer se listele lepe, za razliku od cigle koja se zida.
HTEO BIH U SVOJE DVORIŠTE DA STAVIM OPEKU I NA TERASU I U VRT, A DA BUDE ISTA KAO FASADNA NA VIKENDICI KOJU SAM SKORO KUPIO. DA LI ISTA OPEKA IDE ZA BILO KOJU OD OVIH NAMENA ILI SE ONA ZA FASADU NE MOŽE KORISTITI KAO STAZA U DVORIŠTU?
Postoje cigle koje se specijalno proizvode za oblaganje podnih površina. Fasadna cigla se ne koristi za oblaganje staza.
Arterracotta doo fasadna opeka, kazneno-popravni zavod u Pančevu, Srbija
DA LI DANAS, S OBZIROM NA NAPREDAK TEHNOLOGIJE, POSTOJE NEKI PREMAZI UZ POMOĆ KOJIH BI SE NA FASADNOJ CIGLI ODRŽAO SJAJ ŠTO JE DUŽE MOGUĆE I KAKO SE ONA UOPŠTE ODRŽAVA?
Cigla je prirodni materijal koji sadrži sve ono što je potrebno da ostane ista i posle dugo vremena i ne treba je premazivati nikakvim dodatnim sredstvima.
Poslovni objekat u Beogradu Ziegel House – Fasadna cigla Roeben listele – model Adelaide, izvođač kompanija ARTERRACOTTA
SA KOJIM GRAĐEVINSKIM MATERIJALIMA SE NAJBOLJE KOMBINUJE FASADNA CIGLA S OBZIROM DA JE ONA 100 POSTO PRIRODNI MATERIJAL? DA LI POSTOJI NEKA ALTERNATIVA DA SE UŠTEDI U MATERIJALU, A NE IZGUBI NA LEPOM IZGLEDU?
Ventilisane fasade koje koriste prirodni materijal kao oblogu, porcelansku keramiku ili kamen su odlično rešenje za kombinovanje i na taj način možete imati najdugotrajniji mogući visoko kvalitetan izgled fasade. Na materijalu za fasadu ne treba štedeti. Kada je u pitanju porodična kuća, renoviranje i održavanje se očekuje, a kada se radi o višeporodičnoj zgradi, fasada je zajednička, tačnije „ničija“ i najčešće se tako i tretira, tj. ne održava se, pa je, imajući to u vidu, najbolje uložiti u kvalitetne materijale. Enterijer uvek možete promeniti tokom korišćenja, a fasadu nažalost retko.
DA LI ODABIR BOJE FASADNE CIGLE UTIČE NA NJENU POSTOJANOST I DA LI IMA RAZLIKE U ODRŽAVANJU?
Na tamnijim, crnim, ciglama postoji mogućnost da se više primeti neka zaprljanost ali ukoliko je u toku izvođenja očišćena, a okapnice kvalitetno izvedene, ne bi trebalo da se vidi ikakva promena.
ARTERRACOTTA
Distribucija opekarskih proizvoda za fasade i podove
SHOWROOM: Vojvode Micka Krstića 1J
Dunavske terase
11000 Beograd
Tel/fax: +381 11 6411 814
info@arterracotta.com
arterracotta@gmail.com
www.arterracotta.com