Reč stručnjaka: Goran Prolić, Knauf Insulation Srbija

#INTERVJU – Za časopis „GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govori Goran Prolić iz kompanije „Knauf Insulation”

Knauf Insulation Srbija postoji od 2005. godine kada je fabrika kamene vune Vunizol u Surdulici ušla u sastav Knauf Grupe. Danas ima 150 zaposlenih i osim domaćeg, snabdeva kamenom mineralnom vunom i tržišta Rumunije, Bugarske, Grčke, Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije.

Knauf Insulation je vodeći regionalni proizvođač izolacionih rešenja od mineralnih vuna, koja izlaze u susret rastućoj potrebi za vrhunskim građevinskim materijalima visokih performansi. Njihovi proizvodi od staklene i kamene mineralne vune prvenstveno obezbeđuju toplotnu izolaciju i povećavaju energetsku efikasnost, zvučnu izolaciju i zaštitu od svake vrste neželjene buke kao i zaštitu od požara (negorivi materijali klase A1).

I kamena i staklena vuna su mineralne vune, jer su sirovine od kojih se dobijaju (kamen vulkanskog porekla, pesak i stakleni krš), zapravo minerali. Veliki deo Knauf Insulation portfolija se proizvodi uz pomoć jedinstvene ECOSE Technology – tehnologije veziva bez dodatog formaldehida, na bazi brzo obnovljivih materija iz prirode.

Zato su Knauf proizvodi jedinstvene, braon boje, koja je nastala prirodnim putem. Zahvaljujući ECOSE Technology, njihovi proizvodi poseduju sertifikat Eurofins Indoor Air Comfort Gold – što znači da zadovoljavaju najviše standarde kvaliteta unutrašnjeg vazduha u prostorijama gde su ugrađeni.

Na email adresu naše redakcije često stižu pitanja vezana za pravilnu izolaciju objekta, odabir materijala, proizvođača, sistema i rešenja… Iz tog razloga u ovom izdanju časopisa „Grenef“ razgovarali smo sa Goranom Prolićem menažerom razvoja aplikacija u kompaniji Knauf Insulation Srbija koji će na najbolji način odgovoriti na neka od najčešćih pitanja naših čitalaca.

KAKO IZABRATI TERMOIZOLACIJU ZA KUĆU, ILI NAĆI NAJBOLJI ODNOS CENE, KVALITETA, TRAJNOSTI I BRZINE GRADNJE?

Odgovor svakako nije jednoznačan – slična situacija je kada npr. kupujemo automobil ili biramo letovanje. Ipak, ključna je odluka da investiramo u termoizolaciju kao način da poboljšamo naše finansijske parametre (ušteda u novcu) i kvalitet života u našoj kući. Većina izolacionih materijala obezbeđuje jednu ili više ključnih performansi (termo, zvučna, protivpožarna, paropropusna…) ali samo jedan materijal daje sve pomenute karakteristike u jednom proizvodu – to je kamena mineralna vuna. Kao i obično, pojavljuje se i jedno „ali“ i to je cena proizvoda, koja je veća od ostalih materijala u ponudi.

Ipak, moje mišljenje je da razlika u kvalitetu svakako opravdava razliku u ceni. Kada pominjem termoizolaciju – pre svega mislim na sistem kontaktne fasade – „ETICS“ koji jeste osnovni izbor za izolaciju individualnih kuća – to je zaista najbrži i finansijski najpovoljniji način da izolujemo naše domove.

ČESTO SE SPOMINJE DA SA DOBROM IZOLACIJOM OBJEKTA ŠTEDIMO NA ENERGIJI UTROŠENOJ ZA GREJANJE, ALI SE MANJE SPOMINJE DA MOŽDA LETI TROŠIMO VIŠE ENERGIJE ZA HLAĐENJE OBJEKTA?

Ušteda energije za hlađenje postaje sve značajniji parametar kada pričamo o energetskoj efikasnosti objekata; očigledne klimatske promene i sve toplija leta će ovu temu sve više isticati u prvi plan. Moram pomenuti da se važećim propisima u oblasti energetske efikasnosti, za proračun energetske slike naše kuće računa samo energija za grejanje i po tom kriterijumu i sertifikuju kuće u energetske razrede, te o temi „letnjeg režima“ razmišljamo pre svega kao o pragmatičnom pristupu, osluškujući kako se naši prijatelji, komšije, kumovi bore sa toplotom u kućama leti. Pokazalo se da ni po ovom kriterijumu nisu svi materijali isti. Prema informacijama koje imam, uskoro će se pomenuta regulativa promeniti, tako da će klimatizacija, ventilacija i ostali tipovi energije biti i zvanično deo proračuna, čime će se dodatno naglasiti značaj doprinosa termoizolacije u cilju smanjenja potrošnje energije u letnjem periodu.

ČESTO NAS ZOVU ČITAOCI I PITAJU KONKRETNE INFORMACIJE, A NAJVIŠE IH ZANIMA KOLIKO SE DOBROM TERMOIZOLACIJOM MOŽE UŠTEDETI NA KUĆI OD NPR. 150 KVADRATA? DA LI IMATE TAKVE PODATKE?

Svakako su najmerodavnije informacije „iz prve ruke“ – kolike su uštede u novcu za grejanje posle postavljanja fasadnog sistema u odnosu na sezonu bez izolacije (čuvene crvene kuće bez ikakve fasade koje možemo videti širom Srbije); prema mojim informacijama, za ovakve slučajeve ušteda je min. 50 % u novcu za energente. Drugi pristup je proračun energetske efikasnosti kuće kakve pravimo kada treba da izradimo Elaborat energetske efikasnosti za novi ili postojeći objekat; u jednom od prethodnih brojeva časopisa je prof. dr. Aleksandar Rajčić u sjajnom intervjuu govorio o ovoj temi, pa ću ja samo iz svog ugla dodati da radeći gotovo svaki dan proračune u KnaufTerm2 PRO softveru mogu potvrditi da se uštede koje su bazirane samo na termoizolaciji fasade min. 30-50 % u potrebnoj energiji za grejanje.

Najbolje da pokažemo kroz primer:
Na sl. 1 je jedna prosečna kuća sa 141 m² grejne površine. Proračun u KT2 PRO kaže da je potrošnja energije za grejanje za slučaj bez izolacije fasadnog zida gotovo 200 kWh/m² godišnje; posle intervencije – postavljanje 10 cm kamene mineralne vune – rezultat je 63 Kwh/m² godišnje, što je 3 puta manje potrebne energije. Lako je izračunati koliko je to u novcu, pogotovo u skladu sa prognozama o povećanju cena energenata u narednom periodu:

KOLIKO JE PO VAMA KVALITET STANOGRADNJE NAPREDOVAO U POSLEDNJIH 10-AK GODINA I DA LI INVESTITORI STAMBENIH ZGRADA DANAS VIŠE VODE RAČUNA O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI OBJEKTA NEGO RANIJE?

Propisi iz oblasti EnEf su zaista dobar primer primene regulative – od 2012. godine kada je poela primena propisa nije bilo moguće dobiti građevinsku dozvolu za objekat bez elaborata, tako da mogu reći da su nove zgrade u poslednjih 10 godina u ogromnoj meri podigle ukupan kvalitet gradnje, posebno po pitanju EnEf i to je zaista odličan primer kako treba provoditi pozitivnu zakonsku regulativu.

KAKAV JE VAŠ ODNOS SA ARHITEKTAMA, A KAKAV SA INVESTITORIMA I KOLIKO JE JEDNIMA ILI DRUGIMA VAŽNO DA NA OBJEKTU BUDE ZAISTA KVALITETNA IZOLACIJA?

Moram reći da je ovo omiljeno pitanje za mene, pogotovo njegov prvi deo – rad sa arhitektama je moja svakodnevica i mislim da mogu reći da smo mi u Knauf Insulation-u pronašli dobar recept za saradnju sa našim cenjenim kolegama – arhitektima; mislim da je ključ rešenja u brzoj, konkretnoj tehničkoj podršci i stečeno poverenje u naša znanja iz ove oblasti; vreme je resurs koji svima nedostaje pa su brze, tačne i korisne informacije ono što je procesu projektovanja najpotrebnije.

Kada su investitori u pitanju, nešto je drugačiji pristup i tu je ključna argumentacija da naša rešenja daju dodatni kvalitet zgradama koje oni zidaju i treba da prodaju krajnjim korisnicima.

ČESTO ČUJEMO POLEMIKU O TOME KOJA JE DEBLJINA TERMOIZOLACIJE NEOPHODNA, NAJBOLJA ILI OPTIMALNA ZA JEDAN OBJEKAT. SVA TRI IZRAZA SE RAZLIKUJU I PRETPOSTAVLJAM DAJU RAZLIČITE ODGOVORE?

Pitanje je odlično postavljeno i da, u pravu ste, i odgovori su donekle različiti. Šta je neophodno kažu propisi – konkretno, za zidove od opeke ili bloka, za nove objekte to je 10 cm kamene vune; ako je zid od betona to je 12 cm kamene vune itd. Kada je pitanje šta je optimalna debljina – rekao bih da su debljine do 15 cm direktno proporcionalne uštedi koju daju. Ako objekti imaju intenciju da budu izgrađeni po principima pasivne gradnje, te debljine idu i preko 20 cm, neretko i 30 cm.

U KOJOJ MERI SE KOD NAS PRIMENJUJE PODNA IZOLACIJA I ZAŠTO JE ONA TOLIKO VAŽNA?

Odgovor na ovo pitanje je nastavak odgovora o radu sa investitorima; posebno ću pomenuti podnu izolaciju pre svega sa aspekta zvučne zaštite u sistemu plivajućih podova između 2 stambene jedinice. Iako (još uvek) nemamo važeću regulativu u oblasti zvučne zaštite u zgradama, investitorima je ovo značajna tema jer kupci ne mare za regulativu, ali su zainteresovani da kupe stan u kome neće čuti baš svaki korak suseda sa sprata iznad. Ipak, u saradnji sa arhitektama, uz odgovarajuću argumentaciju, naša rešenja sa kamenom vunom u sistemu plivajućeg poda su već prihvaćena kako u fazi projektovanja tako i u fazi izvođenja.

U POSLEDNJE VREME SE SVE VIŠE PRIČA O PASIVNIM KUĆAMA, PA NAS ZANIMA KOJI OD VAŠIH PROIZVODA SE KORISTE ZA GRADNJU OVIH KUĆA?

Već sam pomenuo da su u slučaju pasivnih kuća zahtevi za debljinama izolacija daleko iznad standardnih, tako imamo realizacije upotrebe kamenih vuna na fasadama i preko 30 cm, u krovovima preko 40 cm i to je nešto što možemo da realizujemo sa proizvodima u standardnom portfoliju.

KAKO IZABRATI KVALITETNU KAMENU VUNU DOK NA TRŽIŠTU IMAMO NEKOLIKO OZBILJNIH BRENDOVA?

Istinski verujem da na našem tržištu postoji dovoljno prostora za sve ozbiljne proizvođače mineralnih vuna a svi proizvođači se bore da ponude neku ključnu prednost da bi bili ispred konkurencije.

KOJA JE OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU STIROPORA I KAMENE VUNE I DA LI POSTOJE NEKI RELEVANTNI PODACI KOJI MATERIJAL DONOSI VLASNIKU OBJEKTA VEĆE UŠTEDE?

Odgovor na ovo pitanje bi mogao biti ceo jedan tekst. Ako biramo jednu ključnu razliku, to je gorivost odnosno negorivost materijala; ako vam treba negoriv fasadni sistem, to možete dobiti samo u sistemu sa kamenom vunom.

KOJE SU KARAKTERISTIKE PROIZVODA OD MINERALNE VUNE I DA LI POSTOJI NEKA PODELA ISTIH?

Osnovna podela je na proizvode od staklene i kamene mineralne vune; dosta je sličnosti (negorivost klase A1, odlična zvučna i termička zaštita…) i razlika (pre svega kamena vuna se koristi u pozicijama gde iammo mehaničko opterećenje kao što su fasade, ravni krovovi, podovi).

I DALJE NA TERENU VIĐAMO DA SE VEĆINA STAMBENIH OBJEKATA IZOLUJE STIROPOROM, MADA RASTE I BROJ ONIH KOJI SU SE ODLUČILI ZA KAMENU VUNU. KAKVI SU VAŠI PODACI I MIŠLJENJE?

Kao i u drugim zemljama, regulativa propisuje kategorije objekata i mogućnosti upotrebe gorivih i negorivih tipova izolacije i smatram da tako i treba da bude; objekte koji nose povećane zahteve za zaštitom od požara (škole, bolnice, vrtići…) moramo odvojiti i dodatno obezbediti negorivim sistemima a za ostale objekte izbor zavisi od više faktora.

DA LI JE MOGUĆE ZIDOVE IZOLOVATI IZNUTRA I KOJI VAŠ PROIZVOD JE IDEALAN ZA OVAKVU SITUACIJU?

Da, moguće je ali uvek ćemo reci – samo ukoliko to nije moguće uraditi sa spoljne strane! Najbolje se pokazalo rešenje sa zidnom oblogom sa Knauf pločama i mineralnom vunom kao ispunom uz dodatak obavezne parne brane za kontrolu difuzionog toka kroz zid.

NA POSLOVNIM, ALI I NA STAMBENIM OBJEKTIMA SE U ZNATNOJ MERI RADI VENTILISANA FASADA. VI IMATE SJAJNE PROIZVODE ZA OVAKVE FASADE?

Rekao bih da imamo sjajne sisteme za ventilisane fasade; naime, pored obavezne kamene vune bitan deo rešenja su i paropropusne folije i trake za zaptivanje koje omogućavaju da sistem ventilisane fasade funkcioniše na pravi način i verujem da ste svi primetili karakteristične braon i crne (UV) Knauf Insulation folije u fazi izrade ventilisanih fasada.

RAVNI KROVOVI SU NEŠTO ŠTO JE POSTAO TREND, U SMISLU ZELENIH POVRŠINA I PROSTORA ZA BORAVAK STANARA. KOLIKO JE KOMPLEKSNO URADITI IZOLACIJU I ŠTA PREDLAŽETE?

Ravni krovovi (pogotovo postojeći) su veliki neiskorišćen resurs naših zgrada i nadam se da ćemo ići primerom mnogih zemalja koji su sistemom subvencija ili nametanjem regulative o obaveznom postavljanju zelenih krovova (npr. obaveza ozelenjavanja svih novih ravnih krovova u nekim gradovima u Francuskoj) učiniti da život u gradskim jezgrima bude prihvatljiviji i svakako ugodniji – imamo veliko iskustvo u primeni naših Urbanscape sistema ravnih krovova širom sveta, pa i u Srbiji.

KAKO URADITI KVALITETNU IZOLACIJU PODRUMSKIH I GARAŽINIH PROSTORA?

U poslednjih par godina se u Srbiji i regionu nametnuo naš proizvod – lamele od kamene vune CLT C1 Thermal koji uz osnovni zahtev (termička, zvučna i PP zaštita) pruža i estetski momenat, pa je jedan od prvih izbora arhitekata i investitora za garaže i objekte tipa šoping centara (sl.4):

ENERGETSKA EFIKASNOST I ZELENA GRADNJA SU POSTALI IZRAZI KOJI SE SVE VIŠE UPOTREBLJAVAJU ILI ZLOUPOTREBLJAVAJU PRILIKOM GRADNJE I PRODAJA NEKRETNINA?

Zloupotreba je možda prejaka reč ali verujem da se bližimo vremenu kada će se energetska efikasnost podrazumevati a da će upotreba „zelenih“ materijala i sistema biti sve više u primeni u svakodnevnoj gradnji; dobra praksa iz nekih zemalja – da svaki objekat ali i posebna stambena jedinica moraju imati jasno istaknute energetske performanse – je dobar put, da se napravi red u oblasti prodaje i najma nekretnina.