Planetarni prelazak na čistu energiju je počeo i on je nepovratan. Evropska unija ne želi samo da se prilagodi, već da vodi. EU želi da ostvari ambiciozne ciljeve u pogledu klime i energije, zadržavajući u Evropi konkurentnu ekonomiju koja treba da osigura poslove i razvoj za svoje građane. Da bi bila sigurna da su evropski potrošači i poslovi potpuno opremljeni za taj prelazak, Komisija EU je uvela nove inovativne mere za energetsku efikasnost. Te mere su usmerene na:
- generalno određivanje okvira za unapređenje energetske efikasnosti
- povećanje energetske efikasnosti u zgradama
- poboljšanje energetskih karakteristika proizvoda (ekodizajn) i informisanje potrošača (obeležavanje energije)
- finansiranje energetske efikasnosti razumnim sredstvima za pametne građevinske predloge
Kao jedan obuhvatni elemenat, Komisija predlaže obavezujući cilj za celu EU od 30% (povećanja) za energetsku efikasnost do 2030., ističući obavezu EU da energetsku efikasnost stavlja u prvi plan. Zašto Komisija kreće sa ovim aktivnostima? Prelazak na čistu energiju je bitan za sadašnju evropsku strategiju za poslove i razvoj i prioritet broj jedan za Komisiju. Prelazak na čistu energiju je tamo gde je i pametan novac. 2016. godine je čista energija privukla rekordne globalne investicije od preko 300 milijardi evra, šest puta veći iznos od onog u 2004. Sa novim merama, Evropa će biti predvodnica u ostvarenju ciljeva UN u održivom razvoju o pristupačnoj, održivoj i savremenoj energiji za sve. Pregled zakonskih propisa o energetskoj efikasnosti obelodanjuje uštede energije koje mogu da podstaknu ekonomski rast EU, investicije i nove poslove. Predlog Komiteta je povećanje energetske efikasnosti u EU do 2030. za 30%. Na taj način bi se smanjio uvoz fosilnih goriva u EU. To će se preliti na poslove i veći bruto domaći proizvod (BDP).
Koje su koristi od energetske efikasnosti?
Kada ih primenjuju države članice, neke od predloženih mera imaju trenutne i opipljive efekte. Ambiciozni ciljevi energetske efikasnosti za 2030. mogu smanjiti zavisnost država članica od uvoza energije, podstaći lokalne ekonomije, povećati konkurentnost i doneti dodatne zelene poslove. U slučaju obnove zgrada, ona bi mogla stvoriti povoljne tržišne uslove za povećanje stope i nivoa na kojima se zgrade renoviraju. Ona će takođe osigurati stabilan okvir sa dugoročnom perspektivom i vizijom o oslobađanju zgrada od ugljenika, što će dovesti do transformacije građevinskog fonda EU, uz istovremeno podsticanje razvoja i zaposlenosti. Mere ekodizajna obezbeđuju da se na tržištu EU mogu prodavati samo energetski efikasni uređaji i aparati. Sistem obeležavanja energije obezbeđuje da potrošači mogu biti obavešteni kada odlučuju o izboru energetskih uređaja.
Uopšte govoreći potrošači koji koriste energetski efikasne proizvode u svojim domovima mogu uštedeti značajne količine sredstava. Osim toga, obavezujuće šeme energetske efikasnosti omogućavaju smanjenje računa za energiju potrošača, kao rezultat manjih energetskih potreba zahvaljujući akcijama preduzetim radi zamene neefikasnih prozora ili izolacije zidova. Studije pokazuju da šeme korisnosti mogu smanjiti račune za energiju do 30%, što spada u značajne koristi kao što su viši nivo ugodnosti i veći raspoloživi potencijal.
Šta će zameniti politiku energetske efikasnosti?
Jedan od predloga Komisije je ažuriranje postojeće Direktive o energetskoj efikasnosti i to:
- spajanjem ciljeva energetske efikasnosti sa klimatskom i energetskom okosnicom EU 2030.
- produženjem i posle 2020. obavezne štednje energije, zahtevajući od snabdevača energijom i distributera da uštede 1,5% energije svake godine od 2021. do 2030. U cilju priključenja privatnih investitora i podržavajući pojavu novih aktera na tržištu, omogućiti prilagođene politike koje uzimaju u obzir nacionalne specifičnosti, države članice mogu takođe da ispune zahteve putem alternativnih mera koje imaju isti efekat kao što su potporne šeme energetske efikasnosti: poboljšavanjem merenja i obračunavanja potrošnje energije za grejanje i hlađenje kod potrošača.
Osim toga, Komisija predlaže promene Direktive o energetskim karakteristikama zgrada i infrastrukturna punjenja električnih vozila da bi se osigurao efikasan pogon zgrade, čineći delotvornijim obaveze, ili njihovim ukidanjem ako ne dovode do očekivanog rezultata. EK daje podršku obnavljanju zgrada, pojačavanjem veza između dostizanja većeg stepena obnove, finansiranjem i sertifikovanjem energetskih karakteristika, kao i pojačavanjem mera i dugoročne nacionalne strategije obnavljanja zgrada, imajući u vidu oslobađanje građevinskog fonda od ugljenika do sredine veka. Osim toga, Komisija je uvela „pametno” finansiranje pametnih građevinskih inicijativa, da bi učinila pristupačnim privatno finansiranje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore u zgradama u većem obimu.
Šta sve utiče na klimu?
Zadržavanje pažnje na energetskoj efikasnosti doneće višestruke koristi klimi. Sa novom Direktivom o energetskoj efikasnosti, Komisija određuje obavezan cilj EU od 30% za energetsku efikasnost koji će značajno doprineti globalnom smanjenju emisija gasova staklene bašte. Sve države članice će morati doprineti ispunjenju obavezujućeg cilja EU kao dela integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova koje donose vlade.
Šta građevinski sektor dobija energetskom efikasnošću?
Zgrade u Evropi potroše 40% energije. Dve trećine zgrada u EU sazidano je pre postojanja standarda o energetskim karakteristikama i njihova stopa obnavljanja iznosi samo oko 1% godišnje. Promene koje Komisija predlaže u Direktivi o energetskoj efikasnosti i Direktivi o energetskim karakteristikama zgrada, imaju cilj da povećaju stopu obnavljanja postojećih zgrada, imajući u vidu razugljeničavanje građevinskog fonda do sredine veka. To će imati direktan uticaj na potrošače, kao i na domaćinstva, preko manjih računa za energiju. Trenutnost evropske industrije kreiranjem tržišta renoviranja zgrada sa vrednošću od 80 do 120 milijardi evra u 2030. godini.
Šta građevinski sektor dobija od sledećih akcija?
Evropska građevinska industrija sama obezbeđuje 18 miliona direktnih poslova u Evropi i učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa 9%. Ona ima potencijal da odgovori na brojne ekonomske i društvene izazove, kao što su poslovi, razvoj i potreba za povećanjem upotrebe čistih energija. Na vrh zakonskih predloga Komisija je stavila i niz mera koje omogućavaju i pre nego što zakoni stupe na snagu ostvarenje ciljeva Energetske unije i modernizaciju građevinskog sektora i njegove radne snage. Mere su fokusirane na digitalizaciju karakteristika zgrada, obraćanjem pažnje na nedostatke stručnosti u građevinskom sektoru, uključujući energetsku efikasnost i digitalne veštine, osiguravajući bolju koherentnost u funkcionisanju unutrašnjeg tržišta i podržavajući nove inicijative za poboljšanje životnih uslova u zgradama na liniji cirkularne ekonomije.
foto: freepik.com
Da li će energetska efikasnost uticati na proizvode koje kupujemo?
Ekodizajn i energetsko obeležavanje povećavaju efikasnost energije i resurse proizvoda i smanjuju emisije, otpad i energetsku zavisnost. Tada su očekivanja bila se da će do 2020. politika ekodizajna pružiti godišnje uštede energije jednake godišnjoj potrošnji energije u Italiji. A kao rezultat, evropska domaćinstva mogu uštedeti na svojim računima do 500 evra godišnje. Osim toga, procenjuje se da ta politika pruža približno 55 milijardi evra godišnjeg prihoda u industriji i sektorima veleprodaje i maloprodaje, koji stoje iza poslova i većeg razvoja ekonomije EU. Tome treba dodati da mere najavljene u poslovnom planu ekodizajna za 2016–2019 imaju potencijal omogućavanja novih ušteda u potrošnji energije do 2030. koje su jednake godišnjoj potrošnji energije u Švedskoj i pružanja primerenih koristi potrošačima, poslovima i životnoj sredini. Na kraju, ali ne i najmanje važno, novi ekodizajnov poslovni plan doprinosi više cirkularnoj ekonomiji uvođenjem sistematičnijeg fokusa na elemente kao što su trajnost, popravljivost i recikliranost u razvoj novih mera ekodizajna i dubinsku procenu ICT proizvoda, kao što su mobilni i pametni telefoni, lansiranih da bi bio istražen njihov potencijal cirkularne ekonomije.
Zašto novi pristup ekodizajna?
Obzirom na već dostignut uspeh u smanjenju potrošnje energije u EU, Komisija sada želi da pređe u novu fazu i da izabere dodatne proizvode da bi povećala uticaj u pogledu uštede energije. Prvo, Komisija je vrlo pažljivo analizirala proizvode koji donose najbolje rezultate u uštedi energije. U planu rada ekodizajna proizvodi sa najvećim potencijalom uštede energije su u središtu pažnje. Novi plan za 2016–2019. obuhvatao je spisak novih grupa proizvoda i način na koji će ekodizajn doprineti ciljevima cirkularne ekonomije. Drugo, Komisija je takođe obratila pažnju na prethodne planove rada i potvrdila značaj preispitivanja postojećih standarda ekodizajna da bi održala tehnološki napredak. Osim plana ekodizajna da lansira nove aktivnosti, Komisija je usvojila izvestan broj konkretnih mera koje osiguravaju kontinuitet ove uspešne politike, a naročito:
- smernice za dobrovoljnu saglasnost za olakšavanje industriji u nekim slučajevima i poštovanje sopstvene regulative, kao alternative zakonskoj,
- mere za verifikaciju tolerancije radi poboljšanja ispitivanja proizvoda i provere usaglašenosti od strane država članica i radi smanjenja prostora za varanje,
- novi zahtev ekodizajna za proizvode za grejanje i hlađenje vazduha radi znatnih ušteda energije.
Kako mobilišemo investicije?
Kao deo investicionog plana za Evropu, Evropski fond za strateške investicije (EFSI) predstavlja glavne mogućnosti mobilisanja finansiranja projekata energetske efikasnosti. Odobren je veoma veliki broj energetskih projekata za finansiranje energetske efikasnosti i sektora obnovljive energije. Očekivano je da u periodu 2014–2020. Evropski fond za regionalni razvoj i Kohezioni fondovi takođe investira oko 17 milijardi evra u energetsku efikasnosti u javnim i stambenim zgradama i preduzećima, što je tri puta veći iznos nego u periodu 2007–2013. Pošto je potreba za mobilizaciju i uključivanje privatnih investicija ključna za uspešnu politiku energetske efikasnosti, Komisija je objavila inicijativu „Pametno finansiranje za pametne zgrade”. Cilj je bio da inicijativa do 2020. pruži dodatnih 10 milijardi evra iz javnih i privatnih fondova:
- ohrabrujući efikasniju upotrebu javnih fondova uključujući ih preko razvoja fleksibilnih platformi za finansiranje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora, da bi podstakli kombinovanje Evropskog fonda za strateške investicije i druge javne fondove, zajedno sa Evropskim strukturalnim investicionim fondovima,
- pomažući građevinskim preduzimačima u razvoju dobrih projektnih ideja i sa većom pomoći u njihovom razvoju i mehanizmima spajanja u celine,
- čineći investicije i energetsku efikasnost pouzdanijim i privlačnijim za promotere projekata i finansijere i investitore.
Koje su koristi za potrošače?
Energetska efikasnost ima direktan uticaj na sniženje troškova za energiju. Promene u merenju i naplaćivanju grejanja i hlađenja i snabdevanja toplom vodom iz kolektivnih sistema, daće potrošaču jasnije i češće informacije o potrošenoj energiji. U zgradama sa više stanova to može dovesti do uštede energije od nekih 8 Mtoe u 2030., što je jednako potrošnji primarne energije u Hrvatskoj u 2013. godini. Energetska efikasnost ima pozitivan uticaj i na zdravlje i na s njim povezane troškove: savremene i efikasne grejne instalacije, sagorevanje fosilnog goriva, emituju manje zagađivače vazduha i na taj način poboljšavaju kvalitet vazduha i smanjuju emisije gasova staklene bašte. Odgovarajuće grejanje i ventilisani stanovi smanjuju negativne uticaje izazvane vlagom, naročito u ranjivim grupama kao što su deca i stariji, ali i oni naklonjeni bolesti.
foto: freepik.com
Koristi za industriju
Energetska efikasnost je veoma velika i rastuća poslovna mogućnost koju su evropski poslovi naročito dobro postavili radi iskorišćavanja. To je sektor sa ogromnim neiskorišćenim potencijalom i oblast u kojoj poslovanje u EU ima glavno uporište i ponude inovativnih rešenja. U tom periodu prema studijama Komisije postojeći okvir ekodizajna mogao bi dodati ekstra 55 milijardi evra godišnjeg prihoda od evropskih poslova do 2020. Revidirana Direktiva o energetskoj efikasnosti i Evropska direktiva o karakteristikama zgrada značajno će doprineti konkurentnosti evropske industrije (uglavnom izolacija i ravno staklo), povećavanjem njihovog tržišta za 23,8 milijardi evra u EU do 2030. i stvaranjem tržišta renoviranja zgrada sa vrednošću između 80 i 120 milijardi evra. Dodatni radovi na energetskoj efikasnosti (izolacija krova, zamena prozora, usavršavanje sistema građenja itd.) u građevinskom sektoru procenjeni su na približno 47,6 milijardi evra. Veća energetska efikasnost će pomoći evropskim kompanijama da povećaju svoju konkurentnost zadržavanjem niskih troškova.
Koristi za poslove
Čitav klimatski i energetski paket 2030. mogao bi da poveća BDP Evropske unije za 1% do 2030., ulaganjem dodatnih 190 milijardi u ekonomiju EU i omogućavajući do 900.000 novih poslova. Samo cilj od 39% energetske efikasnosti može doneti koristi u realnoj ekonomiji čak do dodatnih 70 milijardi evra i 400.000 poslova, u poređenju sa ciljem od 27%. Ulaganja u energetsku efikasnost mogu se po prednosti upoređivati sa investiranjem u druge energetske sektore u pogledu započinjanja lokalnih poslova. Stvaranje uslova za zapošljavanje ulaganjem u energetsku efikasnost može biti između 2,5 i 4 puta veće od ulaganja u naftu i prirodni gas. Za svakih milion evra potrošen na energetsku efikasnost direktno je podržano 20 poslova u industriji efikasnosti.
Koristi za energetsku efikasnost
Energetska efikasnost je takođe jedan od najefikasnijih načina obezbeđenja energetske sigurnosti. Ona ima veliki i povoljan uticaj na sigurnost snabdevanja, a naročito na nivo uvoza gasa. U poređenju sa ciljem od 27%, ambiciozni cilj od 30% energetske efikasnosti povećava energetsku sigurnost smanjenjem uvoza fosilnih goriva za 12% u 2030., što odgovara uštedi u uvozu od 70 milijardi evra. Sam građevinski sektor doprineće ukupnoj uštedi do 2030. od 29,1 Mtoe, što je jednako ukupnoj potrošnji primarne energije u Rumuniji u 2014. godini.
Kako energetska efikasnost odgovara čitavoj energetskoj tranziciji?
Energetska efikasnost doprinosi smanjenju gasova staklene bašte i zajedno sa obnovljivim izvorima omogućava energetsku tranziciju. Ona je takođe integralni deo upravljanja Unije energijom koja povezuje doprinose država članica u ispunjenju ciljeva na nivou EU, u pogledu efikasnosti kao dela njihovih nacionalnih integrisanih planova u pogledu energije i klime. Propisi o upravljanju odredili su pouzdan mehanizam kojim države članice izveštavaju o postignutom napretku u kolektivnom progresu u ostvarivanju cilja Komisije o energetskoj efikasnosti u 2030. U slučaju da ambicije nacionalnih planova ili njihova ostvarenja nisu dovoljni, Komisija može preduzeti mere na nivou EU da bi osigurala njihovo ostvarivanje. Takve mere mogu biti usmerene posebno na poboljšanje energetske efikasnosti proizvoda, zgrada ili transporta. Bliska koordinacija sa propisima o upravljanju takođe obezbeđuje da obaveze postojećeg planiranja, izveštavanja i monitoringa energetske efikasnosti nakon 2020. budu modernizovane i integrisane.
Šta Komisija čini u vezi sa problemom energetskog siromaštva?
Energetsko siromaštvo je najveći izazov u čitavoj EU. Koreni su mu u malim prihodima i u domaćinstvima sa neefikasnom energijom. U 2014. domaćinstva sa najmanjim prihodima u EU potrošila su blizu 9% ukupnih troškova energije. Ovaj paket ide ka novom pristupu da bi zaštitio ranjive potrošače, zajedno sa podrškom investiranja u energetsku efikasnost. Predlozi Komisije u vezi sa energetskom efikasnošću zahtevaju od država članica da imaju i u vidu energetsko siromaštvo, tražeći da udeo mera za energetsku efikasnost bude smatran prioritetom u domaćinstvima pogođenim siromaštvom ili socijalnim nastambama. Njihove dugoročne strategije obnavljanja zgrada bi trebalo takođe da doprinose ublažavanju energetskog siromaštva. Isto tako, kao deo procesa vladanja u EU, države članice će morati nadgledati i izveštavati o energetskom siromaštvu, dok će Komisija olakšavati razmenu najbolje prakse. Osim toga, u skladu sa svojim naporima da ovlasti i zaštiti potrošače, Komisija predlaže izvesne proceduralne garancije pre nego potrošači budu isključeni. Komisija, takođe ustanovljava „osmatračnice energetskog siromaštva”, da bi došla do boljih podataka o problemu i rešenjima, kao i da bi pomogla državama članicama u njihovoj borbi sa energetskim siromaštvom.
Suprotnosti i konflikti
Ovde se ne radi o evroskepticizmu, već o realnoj sceni stvarnih odnosa i mogućih efekata u eventualnom priključenju Srbije Evropskoj uniji (iako se to ne može očekivati pre deset– petnaest godina). Kakva će Evropska unija biti tada? Da li će opstati u takvom obliku? Kriza evropske unije snažno je umanjila privlačnost evropskih integracija. Evroskepticizam u EU stalno raste, paralelno sa razvojem i produženjem krize. Čak dve trećine građana EU ne veruje u opstanak Unije u sadašnjem obliku, dok većina članica evrozone priželjkuje povratak nacionalnih valuta (prema Evrobarometru, organu Evropske Komisije). Podaci za šest država članica koje čine dve trećine populacije EU, pokazuju erupciju neraspoloženja što je posledica ekonomske krize. Evroskepticizam raste širom kontinenta, bez obzira da li se radi o državama u krizi ili „dobro stojećim” državama. Ljudi su sve kritičniji u odnosu na Evropsku uniju pošto je sve više smatraju kao administrativno telo krupnog bankarskog kapitala. Kriza u evrozoni „razbuktala je požar” evroskepticizma na širokom prostoru. Kao rezultat je izlazak V. Britanije iz EU. Komentar iz V. Britanije koja je izašla iz EU je da je ona postala okupaciona sila koja nameće stvarne propise, određuje kamate, sužava slobodu, diktira poreze, suzbija kulturu i običaje. Iako je V. Britanija svojim izvozom u EU u iznosu od 40–50% vezana za nju, ipak je napustila istu (BREGZIT). „Uvođenjem zajedničke evropske monete ostaće za sva vremena primer kako jedno kolektivno rasuđivanje može da bude tako pogrešno i koliko može da ide u raskorak sa realnošću” (Vilijam Hejg, bivši ministar spoljnih poslova).
| Države | 2007. | 2013. | 2022. |
| Poljska | 18 | 42 | 46 |
| Italija | 28 | 53 | 58 |
| Francuska | 41 | 56 | 59 |
| Nemačka | 36 | 59 | 62 |
| Velika Britanija | 49 | 69 | – |
| Španija | 23 | 72 | 75 |
| Tabela 1. Evroskepticizam u državama EU, glavne države Unije, u % | |||
Sve je bilo pripremljeno za izlazak iz EU. Evroskepticizam u državama članicama i dalje raste, kako se produžava kriza. U tabeli 1 je dat evroskepticizam u glavnim državama EU, u %. Evroskepticizam je u godinama krize naglo povećan. U vodećim državama je vrlo visok procenat evroskeptika, koji sumnjaju u trajni oporavak i konsolidaciju EU. Pri tome se smatra da se interesi njihovih nacionalnih država žrtvuju za dobro projekta čiji je opstanak krajnje neizvestan. Mnogi se pripremaju za transformaciju EU i ekonomsku zajednica sa zajedničkim tržištem. Pre bilo kakve odluke ili samo nekritičkog isticanja potreba i prednosti priključivanja Srbije državama Evropske unije, treba sagledati sve pozitivne i negativne efekte eventualnog priključivanja ovoj interesnoj zajednici. Posebno, kada je ovaj politički projekat ušao u dugoročno duboku krizu i države članice nastoje da je napuste pripremajući referendum za to. Treba kritički razmotriti sve prednosti, ali i izazove (sa svim izvesne opasnosti) od priključivanja Srbije ovoj Uniji. U tabeli 2 su dati makroekonomski agregati u %, nezaposlenost, spoljni dug, kao i siromaštvo.
| Države | Nezaposlenost | Spoljni dug* | Siromaštvo | |||
| A | B | A | B | A | B | |
| Mađarska | 5,9 | 10,9 | 18 | 136 | 8,6 | 13,9 |
| Slovenija | 6,4 | 10,8 | 11 | 61 | 5,1 | 9,8 |
| Rumunija | 4,5 | 7,0 | 41 | 146 | 14,1 | 21,3 |
| Bugarska | 7,0 | 14,2 | 12 | 39 | 14,1 | 21,8 |
| Tabela 2. Makroekonomski agregati i slom ekonomij A – pre ulaska u EU, B – posle ulaska (krajem 2014.) * Spoljni dug u milijardama dolara |
||||||
Trenutna situacija u EU po pitanju snabdevanja energijom
Trenutna situacija u EU po pitanju snabdevanja energijom je veoma komplikovana, opterećena mnogim protivurečnostima. Nakon direktnog prekida snabdevanja iz RF gasom i naftom, energenti su značajno poskupeli, čak i više puta. Nije moguće obezbediti kontinuirano snabdevanje iz SAD, Norveške i Katara. Privreda Nemačke kao lokomotiva industrijskog razvoja se našla u veoma delikatnoj i teškoj situaciji. Skok cena energenata automatski znači i porast cena proizvoda i nekonkurentnost na domaćem i inostranom tržištu.
Centri moći traže da se i saradnja s Kinom svede na najmanju moguću meru, a to je pogibeljno za privredu Nemačke. Nemački BDP se sastoji 50% od izvoza pretežno u zemlje EU, dok je BDP SAD zavisan od izvoza 10%. Zbog nekorektnih uslova privređivanja nemački biznis se seli van Nemačke, najčešće u SAD, gde su uslovi privređivanja značajno bolji. Interesantno je naglasiti da se deo biznisa seli i u Mađarsku. EU je na prekretnici, ili će biti slobodna ili vazal SAD. Očito da zelena energija i energetska efikasnost nisu dale rezultate. Skladišta gasa za građanstvo su puna, ali privreda trpi velike gubitke. Situacija se komplikuje, jer vetar, sunce i energetska efikasnost ne mogu da reše nagomilane probleme. Svedoci smo povratka na termoelektrane na ugalj, čak i u Francuskoj. Francuska ima ozbiljne probleme s proizvodnjom električne energije u nuklearnim elektranama, jer za potrebe istih troši 25% urana iz Nigera.
Niger je zabranio izvoz urana u Francusku. Konzistentnu politiku sa aspekta proizvodnje električne energije iz termoelektrana je vodila Poljska. Ona je donela odluku da prekida proizvodnju električne energije iz termoelektrana 2049. godine. Potrebno je detaljno analizirati da li je CO2 glavni uzročnik „povećanja” temperature na zemaljskoj kugli ili je to dogma. Dogma direktno uništava narode i zemlje. Da li to podseća na srednji vek, kada su tumačili da je zemlja ploča. Druga tumačenja nisu bila dozvoljena i žestoko su kažnjavana. Samo nakon šest godina, kada je EU donela koncept o energiji i energetskoj efikasnosti, pokazalo se da on nije upotrebljiv i da je potrebno doneti novi. Ovo je znak za uzbunu, ukoliko EU ne donese novi koncept naći će se na periferiji zbivanja. Zato Srbija treba dobro da razmisli o ulasku u EU. To je projekat koji je potrošen, sličan projektu SFRJ. Primeri su očigledni.
Autor teksta: Prof. dr D. Škobalj