Savremeni svet u kome danas živimo je znatno drugačiji nego pre samo nekoliko decenija, okarakterisan brzim tempom života, stresom i modernom tehnologijom. Prihvatili smo svet u kome mediji poprilično diktiraju stil života – kako bi trebalo da izgledamo, kako bi trebalo da se ponašamo, gde bi trebalo da putujemo, kako bi naši prostori trebalo da izgledaju… Na taj način živimo život kroz pogled drugih ljudi, umesto da budemo ono što jesmo, živeći naše vrednosti i potrebe.
Olako pristajemo da naši prostori budu odraz trenutnih trendova ili ukusa dizajnera, smatrajući da je to naša karta za društvenu prihvaćenost i uspeh. Ono što se zapravo dešava na taj način jeste da se još više udaljavamo od samih sebe i tada dolazi do osećaja nepovezanosti, usamljenosti, nepripadanja. U poslednjih nekoliko godina, svedoci smo globalnog „buđenja“. Ljudi konačno počinju da razumeju važnost uravnoteženog načina života koji neguje telo i um. Poput potrebe da osete bekstvo između fizičkog i digitalnog sveta. Prostori u kojima boravimo bi trebalo da izražavaju fizičke, emotivne, psihološke potrebe, vrednosti, kulturu i ciljeve onih koji tu borave, bez obzira da li se radi o stambenim ili poslovnim objektima.
projekat enterijera: Tamara Gavrić / foto: Stefan Simonović
Smatram da kao arhitekte i dizajneri imamo veliku odgovornost kada se radi o projektovanju prostora. Nije dovoljno da razmišljamo o estetskom i funkcionalnom aspektu. Ljudima je potrebno više. Krajnji cilj je da osetimo prostor u kome smo i da on pozitivno utiče na nas, u svim životnim oblastima. Da bismo to postigli potrebno je da sa vrlo promišljeno pristupimo kombinovanju različitih elemenata holističkog pristupa projektovanja enterijera, kao što su forme, materijali, svetlost, boje, ali i suptilniji elementi kao što su zvuci, mirisi. Jedan od najmoćnijih alata za podsticanje psiholoških i emotivnih reakcija jesu boje. Boje nisu samo estetski element. Njihovom terapeutskom primenom možemo itekako uticati na raspoloženje, produktivnost i opšte blagostanje. Iz ovog razloga je vrlo bitno koje se boje primenjuju u prostoru, ne prateći trenutne trendove, već istinski razumevajući koji efekat želimo da postignemo i osetimo u prostoru.
Kako boje utiču na nas?
Pre svega, moramo razumeti šta boja zapravo znači za nas.
Većina ljudi razmišlja o bojama u svojim prostorima kao isključivo estetskom aspektu, ne shvatajući dubok uticaj koji te boje imaju na njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Od vizuelnih elemenata, boja ima najjači uticaj i najdugotrajniji efekat na nas. Boje u našem okruženju, bilo da su u eksterijeru ili enterijeru, imaju trenutni efekat na naš osećaj u vezi sa tim mestom i našim iskustvom tamo. Tamne, beživotne boje često nas čine umornim i manje motivisanim, dok svetle i jarke boje daju energiju i čine nas življima. One utiču na naše osnovne funkcije, naš žlezdani sistem, puls, krvni pritisak i disanje. Ovo se dešava jer utiču na elektromagnetna polja oko nas. Otkriveno je da neke boje stimulišu, dok su druge boje smirujuće i opuštajuće. Boje su pokazale da poboljšavaju određene aktivnosti i utiču na naše ponašanje – ponekad nas opuštaju, dok nas u drugim trenucima podižu, čine srećnima i društvenima.
projekat enterijera: Tamara Gavrić / foto: Stefan Simonović
Boja utiče na sve naše telesne sisteme i mentalne procese stimulišući proizvodnju različitih hemikalija u ćelijama i mozgu. Različite boje utiču na san i energetske obrasce, rast, seksualno ponašanje, nervni i imuni sistem.
Svaka boja ima svoje osobine i deluje na nas na svoj način, iako možemo na boje reagovati i na individualan način. Na fiziološkom nivou, svaka boja ima univerzalne osobine, što znači da one imaju isti uticaj na svakoga, bez obzira da li nam se boja dopada ili ne. Na emocionalnom nivou, imamo individualniji odnos sa različitim bojama, iako su neke boje pokazale slične efekte na većinu ljudi. Na primer, većina ljudi bi se složila da su crvena, narandžasta i žuta boja prijatne i privlačne, dok su plava i zelena umirujuće i opuštajuće. U drugim kulturama, kvaliteti boja mogu biti viđeni na drugačiji način, ali suštinski, svi ljudi dele slične reakcije. Individualni, lični odnos prema određenim bojama uglavnom zavisi od ličnih iskustava, religije i kulture. Dakle, većina ljudi uglavnom slično reaguje na određene boje, iako će individualne reakcije takođe zavisiti od situacije.
projekat enterijera: Tamara Gavrić / foto: Stefan Simonović
Evo nekoliko smernica za korišćenje univerzalnih principa boja:
Boja – značenje
- BELA – Čistoća, mir, vera, stvara fizički prostor;
- CRVENA – Stimulativna, orijentisana ka akciji, topla, udobna, vibrantna, antidepresivna;
- ROZE – Emotivno umirujuća i opuštajuća, nežno zagreva i podiže raspoloženje;
- NARANDŽASTA – Pomaže varenju, topla, sigurna, sjajna, kreativna, stimulativna;
- ŽUTA – Podiže raspoloženje, srećna, svetla, mentalno stimulativna;
- ZELENA – Harmonizujuća, opuštajuća, hladi, umiruje, umiruje um;
- PLAVA – Hladna, opuštajuća i umirujuća za um;
- TIRKIZNA – Osvežavajuća, hladi, umiruje um, mladalačka;
- LJUBIČASTA – Dramatična, formalna, duhovna, kreativna;
- BRAON – Negujuća, zemljana, podržavajuća, praktična.
Naš izbor boja
Kako da znamo koje su nam boje potrebne?
Nas prirodno privlače ili odbijaju različite boje koje nam trebaju u različitim fazama života, kada imamo različite emocionalne i mentalne potrebe. Nažalost, nismo uvek privučeni bojama koje nam trebaju, jer možemo voleti ili ne voleti određene boje zbog prošlih naučenih asocijacija. Zadatak psihologa, terapeuta bojama ili holističkog dizajnera je da nam pomogne da otkrijemo naše asocijacije na boje, jer su često boje koje nam se ne dopadaju upravo one koje nam najviše trebaju. Pre nego što odredimo paletu boja za određeni prostor, bitno da je korisnik definiše svoju „boju identiteta“, tj. boju koja ga najbolje opisuje. Naravno, ona se može menjati u različitim fazama života, kako se i mi menjamo. Ukoliko se radi o stambenom objektu i porodici, bitno je da se ustanove boje svih ukućana, ne samo jednog.
Ako je dominantna boja samo jednog ukućana, vrlo je verovatno da će ostatak porodice to negativno osetiti u nekoj od životnih oblasti, jer neće biti izraženi u prostoru. Ono što je posao nas projektanata i colour terapeuta jeste da pažljivo primenimo boje, tako da vrednosti svih budu obuhvaćene. Ovo upravo i jeste najčešća greška, obzirom da neretko arhitekte imaju komunikaciju samo sa jednim članom porodice.
Najbolje šeme boja podrazumevaju jednu ili dve glavne boje i kontrastnu boju, koja daje balans. Ali, nemojte preterivati sa izborom. Svaka boja ima svoje pozitivne, ali i negativne efekte. To znači da ukoliko smo previše izloženi nekoj boji, ona počinje da utiče negativno na nas. Na primer, žuta je svetla, vesela boja, ali ako se okružite previše žutom, možete osećati mučninu ili sklonost osećanjima ljubomore ili zavisti. Možete koristiti krug boja, tzv. Colour Wheel, kako bi vam pomogao da odaberete tonove koji se dobro dopunjuju. Ukoliko nemate fizičku kartu, slobodno koristite online Colour Wheel, za komplementarne boje ili Triadic boje.
foto: pexels.com
Budite slobodni da eksperimentišete sa bojama i zapamtite da povežete tonove sa vašim bojama identiteta. Odlučite da li ćete koristiti tonove ove boje kao dominantnu boju u prostoriji ili kao akcenat. Obe opcije jednako dobro funkcionišu, zavisno o kojoj boji je reč. Što je tamniji ton imaće veću terapeutsku jačinu, dok svetlije nijanse ili pastelne boje imaju nežan, blag efekat. Bitno je da znamo da nam je potrebna energija svih vibracija boja da bismo vodili uravnotežen i zdrav život, pa ako konstantno odbijamo određene boje, uzrokujemo energetsku neravnotežu u našem sistemu. Do skoro su u trendu bili beli, minimalistički enterijeri. Ali ovo nisu prostori u kojima osoba može da se dobro oseća nakon dužeg boravka. Potpuno bela okolina stvara fenomen poznat kao odsjaj. Ovaj odsjaj preterano stimuliše nervni sistem, stavljajući telo u stanje visokog alarma. Monotone šeme čine ukućane da se osećaju letargično, umorno, stres od spolja se samo umnožava unutra.
To lepo izgleda na fotografiji, ali život u takvim prostorima daje negativne efekte. Smatra se da su potpuno beli prostori podjednako zastrašujući za naš organizam koliko i potpuno crni. Potrebna nam je raznovrsnost i stimulacija za naš um, telo i dušu. Živeti u domu bez boja nas može učiniti introspektivnim i introvertnim. Da bi se napravio balans, potrebno je da se koriste i tople i hladne boje. Najbolji način jeste da se kombinuju komplementarne boje ili triadic boje. Uvedite izbor boja koji najbolje izražava različite ličnosti i ukuse vaše porodice.
Terapeutska primena boja u enterijerima
Kada se boje koriste terapeutski, najbolje je birati tople boje u prostorijama gde se odvija aktivnost.
Razlog za to je što tople boje stimulišu naše telesne sisteme i čine naš mozak aktivnijim i budnijim. Dnevni boravak, trpezarija, radna soba, soba za TV ili igru, radionica, studio, prostorija za prijem, hodnici i stepeništa su sve prostorije u kojima su stimulativne osobine toplih boja prikladne. Za prostorije u kojima želite stvoriti opuštajuću i mirnu atmosferu, izbor hladne ili pastelne boje će emitovati opuštajuće i harmonične vibracije. Tačni tonovi će varirati prema ličnom izboru i ne zaboravite da svaka boja ima tople i hladne nijanse. Tako možete imati „toplu“ crvenu ili „hladnu“ crvenu. Za višenamenske prostorije potrebno je uključiti i tople i hladne boje kako bi njihov uticaj mogao da se menja u skladu sa vašim raspoloženjem.
projekat enterijera: Tamara Gavrić / foto: Stefan Simonović
Svetlije boje manje će prisiljavati određenu atmosferu na prostor, što vam omogućava veću slobodu da budete ono što jeste – dopuštajući vašim osećanjima da se prirodno menjaju tokom dana. Mi smo aktivna bića i potrebna nam je raznolikost i vizuelna stimulacija u našem okruženju da bismo u potpunosti funkcionisali i iskoristili naše domove. Mudro je ne bojiti celu kuću ili svaku sobu u istu boju, iako tradicionalne škole za dizajn enterijera naglašavaju da je jedna boja šema održava kontinuitet između prostorija i čini ih većim. Iako je ovo tačno, još uvek je moguće održati dobar protok između prostora korišćenjem iste boje podova, stila i materijala.
Osim stambenih prostora, terapeutska upotreba boja je veoma uspešno primenjena u enterijerima bolnica, mentalnih ustanova, škola, centara za rehabilitaciju, zatvora i drugih objekata. Na primer, boje se mogu koristiti u školama gde mogu pomoći i uticati na dobrobit dece kroz njihov fizički, emocionalni i mentalni razvoj. U nekim srednjim školama u Njujorku, boje su korišćene kako bi se smanjilo nasilno ponašanje – različite nijanse ružičaste su korišćene u hodnicima, dok su topli bež, krem, plave i zelene boje korišćene u različitim učionicama. Mnoga istraživanja su dokazala da pažljivo odabrane boje za zidove i nameštaj imaju blagotvorne efekte. Na primer, sobe u bolnicama sada se menjaju u umirujuće kombinacije nežne zelene, plave, breskve i sunčano žute boje.
projekat enterijera: Tamara Gavrić / foto: Stefan Simonović
Svaki projekat je naravno različit i prema svom cilju, svaki oblik, nameštaj, materijal, svetlo i boje moraju biti pažljivo odabrani. Prilikom određivanja šeme boja, potrebe i preferencije klijenta bi trebalo da imaju prioritet, a ne ukus ili lične preferencije dizajnera. Kombinacije boja u prostoru moraju biti energetski balansirane, kao i estetski prijatne, kako bi doprineli našem opštem zdravlju i blagostanju.
Autor teksta: Tamara Gavrić, MSc Arch, Holistički Dizajner enterijera i Colour Terapeut u enterijerima