All important architecture of the last century was strongly influenced by political systems. Look at the Soviet system, with its constructivism and Stalinism, Weimer with its Modern style, Mussolini and, of course, the Nazis and Albert Speer’s colossal structures. Today’s architecture is subservient to the market and its terms. The market has supplanted ideology. Architecture has turned into a spectacle. It has to package itself and no longer has significance as anything but a landmark. Rem Koolhaas
Arhitektura se kroz vekove preplitala sa nizom drugih disciplina, i neodvojiva je od njih, direktno je povezana sa sociologijom, ekonomijom, politikom, istorijom i drugim disciplinama, i taj odnos nam pokazuje da je arhitektura sama po sebi jedna od bitnih, druÅ”tveno i istorijski odgovornih disciplina koje utiÄu na druÅ”tvo u celini. Time je uloga i odgovornost arhitektonske struke i arhitekte veÄa, meÄutim da li su uvek ta uloga i uticaj na druÅ”tveni, kulturni i socijalni aspekt života adekvatni ili moguÄi u meri u kojoj bi trebalo.
āEmilijan JosimoviÄ, profesor Liceja, Artiljerijske i Velike Å”kole u kojoj je bio imenovan i za rektora, plodni pisac i prvi obrazovani urbanista Beograda, prvi je javni radnik koji je progovorio o znaÄaju arhitekture. Smatrao je da obrazovanje iz arhitekture spada u okvir opÅ”teg obrazovanja. U tom svom uverenju bio je veoma ubedljiv tako da je uspeo da se na Liceju arhitektura predaje kao redovni predmet. UÄenici su sluÅ”ali JosimoviÄeva predavanja o graÄanskoj arhitekturi ne da bi postali arhitekti nego da bi kao buduÄi javni radnici dobili obrazovanje iz arhitekture, kao Å”to su ga dobijali iz drugih predmeta opÅ”teg obrazovanja. Nezadovoljan dotadaÅ”njom izgradnjom u Srbiji, JosimoviÄ je smatrao da bi trebalo da se obraÄa veÄa pažnja nastavi iz arhitekture: āKamo sreÄe da je od postanka liceja… na tu nauku veÄa važnost polagana, te bi sada mesto oni arhitektonski nakarada, koje se joÅ” jednako pod imenom kuÄa podižu, mlogo viÅ”e temeljni, celishodni i lepÅ”i zdanija naÅ”e varoÅ”i krasilo.ā (iz teksta Evropa u Å”ancu, Svetlana DimitrijeviÄ-MarkoviÄ)
Nažalost, danas se zgrada, objekat, doživljava kao autonomna znamenitost, a ne kao element koji ima svoju ulogu i mesto u urbanom tkivu grada. Kada posmatramo komercijalnu arhitekturu danas, ne samo u Srbiji veÄ i u svetu, ona je u veÄini sluÄajeva posveÄena samo ideji gradnje u cilju finansijske dobiti. Äesto se bavi samo objektom i njegovom ālikovnoÅ”Äuā, bez sagledavanja odnosa tog objekta u okviru arhitektonsko urbanistiÄkog konteksta u kom se nalazi, bilo da je u pitanju arhitektonsko-oblikovni, kulturoloÅ”ki ili socijalni smisao.
Ovakav pristup, pogotovo u naÅ”im uslovima dovodi do toga da je rezultat objekat, zgrada bez ikakve arhitektonske ili umetniÄke vrednosti, koja naruÅ”ava urbano tkivo grada, naružuje ambijent… Filozifija projektantskog pristupa trebalo bi da se zasniva, ne samo na arhitektonsko oblikovnom ili funkcionalnom aspektu, veÄ i na vrednovanju urbanistiÄko-morfoloÅ”kog aspekta, uz oÄuvanje kontinuiteta urbanog tkiva i jedinstvene atmosfere ambijenta – osetiti Genius loci, definisati ulogu koju zgrada igra u konfigurisanju mesta uz poÅ”tovanje okruženja, i pri tome pravilno sagledati karakter lokacije kako bi se izbegla suviÅ”e agresivna i proizvoljna intervencija.
Kontakt veÄ izgraÄenog, arhaiÄnog/istorijskog i savremenog/novog, može se ostvariti u dijalogu bez teoretske i realne kontradikcije, a kroz sintezu analitiÄkog pristupa u projektovanju i intuicije. Novo projektovanim objektom, kvalitet ambijenta gradske, urbane celine trebalo bi da bude unapreÄen, nadograÄen, a ne u negativnom smislu transformisan.
Treba imati u vidu da urbano tkivo grada, ne samo da predstavlja morfoloÅ”ki sklop razliÄite volumetrije i povezanih masa zgrada, ono Äini sklop punog i praznog, javnih prostora, ulica, trgova, parkova… koji se prepliÄu, meÄusobno nadovezuju. Ovaj odnos ne bi trebalo da bude naruÅ”en novom gradnjom, veÄ unapreÄen, treba težiti da se uklapanjem u ambijent i sa susednim objektima, njihovim fasadama, stvori homogena struktura uliÄnog fronta ili trga koja Äe da gradi urbanu scenografiju. Fasade ne bi trebalo da jednoznaÄno pripadaju samo zgradama, veÄ i ulici, gradu.
Treba težiti da fasada, bilo da je odraz namene objekta ili da jednostavno postavlja okvir u koji se funkcija uklapa, oblikuje/formira prostor ispred i oko objekta, da Äini jednu integralnu celinu sa tim prostorom kreirajuÄi kvalitetan urbani ambijent.
Težnja ka ovakvom projektantskom pristupu i filozofiji dogradnje u urbanom gradskom tkivu, ilustrovana je kroz dva primera autorske arhitekture koji su proÅ”li selekciju struÄnog žirija Salona arhitekture.
āThere are essentially two possibilities. One is to be, shall we say, an average architect and do the same thing everywhere. The other is to let yourself be inspired and even changed by the unique qualities of the place where you’re building. We always try to take the second approach. Rem Koolhaas
Projekti su razliÄite namene, ali oba uklopljena u veoma specifiÄne gradske ambijente. Objekti su geometriÄni, jasne i Äitljive strukture. Fasada na oba objekta je segmentirana po vertikali i horizontali, ali i u samoj strukturi mase objekta.
Bitan element u arhitekturi ovih objekata pored ritma, proporcije, forme i volumetrije objekta, je svetlo. NaÅ” oseÄaj prostora i mesta, utemeljen je u svetlosti i senci, odnosno njihovom ritmu. Oblikovanjem objekta i upotrebom graÄevinskih materijala na jedan ili drugi naÄin, mi usmeravamo i kontroliÅ”emo svetlost, mi joj dopuÅ”tamo da uÄe u objekat ili ne, da se prelama, oblikuje ga…
Arhitektonski elementi predstavljaju medijatora izmeÄu svetlosti i senke, stvaraju uslove gde svetlo i senka funkcioniÅ”u u harmoniji. Arhitektura objekta proizilazi iz sinteze svetlosti, prostora i strukture objekta.
JAVNA GARAŽA āOBILIÄEV VENACā
ObiliÄev venac, Beograd, Srbija
autor: Miroslav D. StefanoviÄ (MaÅ”inoprojekt KOPRING)
Projekat javne garaže āObiliÄev venacā pokazuje da je moguÄe graditi atraktivne javne objekte, a istovremeno oÄuvati ambijent, naglasiti arhitekturu razliÄitih epoha, i sve to uz energetski efikasnu gradnju. Dokaz u prilog ove konstatacije je prva nagrada koju je garaža āObiliÄev venacā dobila u kategoriji najbolje rekonstruisane garaže na konkursu Evropske parking asocijacije (EPA) za 2019. godinu, Äiji su pobednici proglaÅ”eni na Generalnoj skupÅ”tini EPA u Malagi.
Danas u svetu imamo oko 1,2 milijarde motorizovanih vozila, a oÄekivanja su da Äe se taj broj duplirati do 2030. godine. Objekti visokogradnje i niskogradnje, uz transport, predstavljaju najveÄe generatore emisije CO2. Iz tog razloga investitori, operateri i projek- tanti garaža su u potrazi za novim, održivim i āzelenimā reÅ”enjima.
Pitanje koje su investitor i projektant postavili pred sebe je, na koji naÄin projektovati i izgraditi nadzemnu garažu, kao atraktivan, održiv āzeleniā objekat koji Äe biti prihvatljiv javnosti, odnosno druÅ”tvu u celini? Pomisao na održivu garažu sigurno zvuÄi kao oksimoron. MeÄutim za objekat kakav je garaža, održivost treba i mora da bude kritiÄan faktor u procesu planiranja, u projektovanju i upravljanju garažama.
Osim potpune rekonstrukcije i nadogradnje Äetiri polunivoa na ObiliÄevom vencu, projekat je obuhvatao i uvoÄenje pametnih tehnologija i transformaciju objekta u ekoloÅ”ku, održivu i garažu koja ima visoke performanse, i to u skladu sa najnovijim trendovima u projektovanju garaža. Garaža āObiliÄev venacā dobila je Parksmart sertifikat i tako postala prva āzelena garažaā u Evropi.
Kriterijume za dobijanje ovog sertifikata, pored garaže ObiliÄev venac, ispunjava joÅ” samo 17 garaža na svetu, 16 ih je u Americi, i jedna u Kini. Parksmart je jedini svetski rejting sistem, koji definiÅ”e, procenjuje i daje priznanje održivim garažama i garažama koje imaju visoke performanse. Ovaj sveobuhvatni sistem sertifikovane garaže razvrstava u nekoliko grupa ā zlatnu, srebrnu, bronzanu i grupu takozvanih pionira. Garaža āObiliÄev venacā je jedna od Äetiri garaže na svetu, koje ispunjavaju kriterijume za bronzani nivo, Å”to je trenutno najviÅ”i dostignuti nivo.
Kako se ObiliÄev venac nalazi u zakonom zaÅ”tiÄenoj ambijentalnoj celini, u Knez Mihailovoj ulici, prilikom projektovanja ove rekonstrukcije pored funkcije koja je kritiÄna i veoma bitna za poslovanje i upravljanje garažom, posebna pažnja posveÄena je uticaju fasade garaže na ambijent i okruženje u kome se objekat nalazi. Intervencija na objektu javne garaže ObiliÄev venac, odnosno intervencija u ovom centralnom gradskom prostoru, takva je da ne prekida to urbano tkivo, naprotiv, ona ga povezuje i daje novu dimenziju i proporciju urbanom prostoru, dok parterno reÅ”enje koje je nezavisno projektovano prati celu intervenciju i uklapa se sa novoprojektovanom dogradnjom.
Definisanjem nekoliko idejnih opredeljenja koja su trebalo da doprinesu podizanju atraktivnosti lokacije, uz težnju za uklapanju u okruženje, izdiferencirali su osnovni stavovi arhitektonskog koncepta: formiranje Ävrste i Äitke fiziÄke strukture; kompaktni gabarit kuÄe; projektovanje uz spoj modernih arhitektonskih elemenata i slojevitost forme, koja doprinosi prepoznatljivosti objekata.
Materijalizacija fasadnog omotaÄa objekta predviÄena je u kombinaciji punih i perforiranih fiber cementnih ploÄa velikog formata i inoks mreže. Kako je u delu protivpožarne zaÅ”tite objekta jedan od imperativa prirodno odimljavanje, fiber cementnim ploÄama obložen je samo deo postamenta objekta, uz formiranje nadstreÅ”nica i vertikala koje uokviruju transparentne, otvorene delove fasade sa platnima od inoks mreže u kombinaciji funkcionalnosti i estetike.
POSLOVNA ZGRADA REPUBLIÄKOG FONDA ZA PENZIONO I INVALIDSKO OSIGURANJE
Ulica Žitni trg, Novi Sad, Srbija, autor: Miroslav D. StefanoviÄ (MaÅ”inoprojekt KOPRING)
projektant: MaŔinoprojekt KOPRING
investitor: RepubliÄki penziono invalidski fond
autorski tim: Miroslav D. StefanoviÄ i Sanda Kadijev
godina projektovanja: 2012-2013
povrŔina objekta: 3.845,00 m2
Arhitektonsko-urbanistiÄki koncept reÅ”enja dogradnje zgrade RepubliÄkog fonda PIO, je dogradnja jasne i Äitke fiziÄke strukture, koja treba da doprinose podizanju atraktivnosti Žitnog trga. Koncept i volumetrija objekta su u skladu sa principima projektovanja energetski efikasnih zgrada, korpus je kompaktan i minimalno pokrenut, bez složenih oblika u formi. Objekat se nenametljivo kaskadira u nazad, i povlaÄi u odnosu na susedne objekte i sam prostor trga, formirajuÄi urbanu scenografiju trga, pjacete.
Osnovna ideja arhitektonskog izraza u delu oblikovanja i obrade fasade je ukrÅ”tanje dva Ävrsta korpusa, koje definiÅ”e nekoliko razliÄitih prostornih ravni. Fasada je tretirana kao beli monolit. Osnovni korpusi uokviruju prizemne zastakljene trakaste fasadne ravni, koje se vizuelno povlaÄe u drugi plan, kao i zakoÅ”ena povuÄena fasada poslednje etaže. Projektni zadatak za dogradnju zgrade RepubliÄkog fonda PIO, nažalost, tretirao je samo zgradu u granicama parcele, ali ne i sam prostor ispred objekta.
Objekti od druÅ”tvenog znaÄaja kakvi su zgrada RepubliÄkog fonda za zdravstveno osiguranje i zgrada RepubliÄkog fonda PIO, sigurno da u morfologiji bloka zaslužuju daleko kvalitetnije ambijentalno reÅ”enje partera u odnosu na parking prostor na otvorenom, koji se danas nalazi ispred ova dva objekta. UvažavajuÄi potrebe za parkiranjem, moguÄe je razmotriti izgradnju podzemne garaže kao opciju i formiranje atraktivnog parternog reÅ”enja na krovu ove garaže, Äime bi ambijent Žitnog trga dobio jedan novi kvalitet. Trg svetog Jovana nalazio se na danaÅ”njem Žitnom trgu.
Novosadski trgovi su nekada bili mesta trgovine na kojima su se nalazile pijace. Na Svetojovanskom trgu, tamo gde je sada velika palata Socijalnog osiguranja, prodavalo se seno, slama, trska i rogoz, a kasnije izmeÄu dva rata (1. i 2. svetskog rata) preneta je Žitna pijaca koja je do tada bila na danaÅ”njem Trgu Marije Trandafil (Militar, Triva (2000) āNovi Sad na raskrsnici minulog i sadanjeg vekaā).
Äini mi se da u istorijatu Žitnog trga, ali i Novog sada, možemo pronaÄi uporiÅ”te i ideje za postavku jednog atraktivnijeg arhitektonsko urbanistiÄkog reÅ”enja, koje bi zasigurno doprinelo stvaranju jednog kvalitetnijeg životnog prostora.
āTeži uvek neumorno proÅ”irenju svojih znanja i time ÄeÅ”, pored sopstvenog zadovoljstva i velikog duÅ”evnog uživanja, steÄi joÅ” i uzviÅ”eno oseÄanje ā da si postao koristan. Emilijan JosimoviÄ
Autor teksta: Miroslav D. StefanoviÄ, MaÅ”inoprojekt KOPRING