Interakcija objekta sa okruženjem pozitivno utiče na ljudski komfor
Funkcija, forma, prirodno i urbano okruženje, uticajni su faktori u razvoju projekta. Kada je to okruženje industrijska zona, a projektnim zadatkom investitora je uslovljena složena funkcija kao što je objedinjavanje garaže, skladišta i poslovno-administrativne namene prostora, arhitektonska forma najčešće bude sekundarna i gubi ravnopravnost u odnosu na gore navedene faktore.
Međutim, ono što je u začetku projekta predstavljeno kao ograničenje u daljoj razradi se može postaviti kao izazov. Upravo takav pristup je imao METFER PROJEKT iz Novog Sada na projektu upravne zgrade kompanije „Bobar“ Beška.
Imajući na umu principe održivosti u ranom razvoju projekta, bez obzira na sva ograničenja projektnog zadatka ili izostanak zahteva investitora da se ti principi poštuju, arhitekta je u mogućnosti da „pomiri“ arhitektonski izražaj i energetsku efikasnost konačno izvedenog objekta.
Objekat: Poslovno – industrijska zgrada
Lokacija: Novi Sad
Godina projektovanja: 2020.
Godina izgradnje: 2020.- 2022.(u toku)
Površina: 2000 m2
Autor: Radmila Marković Vavrin, mast.inž.arh., METFER Projekt
Vizuelizacija: Svetlana Berar
Fotografija: Nataša Grk
Ovakav pristup nalaže svestan odabir rešenja koja proizilaze iz analize šire i bliže lokacije, klimatskih uslova, izloženosti suncu i vetru, analizu postojeće infrastrukture i potencijala iz okruženja i slično.
Vodeći princip održive arhitekture, uz smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, je dobrobit korisnika prostora. Svesnim integrisanjem potrebe čoveka za komforom (bilo termičkim, vazdušnim, svetlosnim ili vizuelnim) u sam arhitektonski dizajn, bez obzira na tipologiju ili druga ograničenja, arhitekta daje svoj doprinos održivosti na samom početku građevinskog lanca.
Ono što je konačan proizvod ovakvog pristupa projektovanju je zgrada koja poštuje principe održivosti bez dodatnih finansijskih ulaganja investitora, a sa značajnim ulogom arhitekte u održiviju budućnost.
Upravna zgrada „Bobar“ se nalazi u industrijskoj zoni u Novom Sadu. Urbano okruženje predmetne lokacije čine tipične industrijske zgrade i kompleksi, sa dosta visokog rastinja duž glavnih saobraćajnica. Mikrolokaciju čini parcela od 3000 m2, a predodređeni gabarit slobodnostojećeg objekta ima okvirno 500 m2. Sama zgrada je spratnost Po+P+2 i ukupne bruto površine oko 2000 m2.
Funkcionalne celine su razdvojene po vertikali: garaža je smeštena u podrum, magacin u prizemlje sa ulazom iz dvorišta, a spratovi su predviđeni za kancelarijski prostor. Na uličnoj fasadi objekta postavljen je glavni administrativni ulaz.
„Gruba“ forma predmetnog objekta ima kubični volumen, koji je u velikoj meri modifikovan primenom arhitektonskih mera energetske efikasnosti. Odabirom kompaktne umesto razuđene forme smanjuje se površina toplotnog omotača zgrade što rezultira sa manje solarnih dobitaka i manje toplotnih gubitaka kroz omotač zgrade.
Formiranjem transparentnih zidnih ravni stvara se interakcija objekta sa okruženjem ali se i pozitivno utiče na ljudski komfor.
Međutim, staklo ima lošiju sposobnost termičke izolacije u odnosu na zid, pa je racionalizovana staklena površina tako što je u prostorijama gde nije predviđen boravak ljudi ili je on samo privremen, formiran zidni sklop od termo blokova i kamene vune (detalj 1).
Primenjen je i sistem ventilisane fasade (detalj 2), tj. završna fasadna ravan (fiber-cementne ploče) je odmaknuta od osnovnog zidnog sklopa i formiran je vazdušni provetreni sloj. Uloga takvog sistema je smanjenje spoljašnjeg uticaja na termički omotač zgrade.
Tamo gde je fasada zastakljena postavljen je višeslojni niskoemisioni staklo-paket (detalj 5).
Spratni delovi objekta su namenjeni za organizaciju kancelarijskog prostora, tj za višesatni boravak ljudi. Direktan uticaj sunca je najveći na južnoj i zapadnoj fasadi objekta, pa je omogućeno je zasenjivanje istih formiranjem prepusta na nivou krovnog venca (detalj 3) i postavljanjem spoljašnjih perforiranih brisoleja (detalji 4 i 6).
U poslovnom okruženju, prostor za odmor je podjednako bitan kao i radni prostor, a na ovom objektu je u vidu balkona postavljen na severnoj fasadi, tako da iskoristi postojeći drvored uz susednu saobraćajnicu zarad vizuelnog komfora zaposlenih (detalj 7).
Kako projektovanje energetski efikasnog objekta uslovljava integrativan proces svih struka, u objektu su primenjene i druge mere kao što je centralni ventilacioni sistem na toplotne pumpe i grejanje na prirodni gas, a postavljena je i LED rasveta.
PROJEKAT: Radmila Marković Vavrin, mast.inž.arh. METFER Projekt