projekat: Transformacija > Odgovornost. Održivost. Otpornost.

• IME PROJEKTA / InGrid – Schneider Electric HUB, transformacija industrijske hale fabrike Novkabel AUTOR / ZABRISKIE
• Autorski tim arhitektura: Milena Katić, Milka Gnjato, Martina Milošević, Ana Ugrinić, Ivan Zuliani
• Autorski tim enterijer: Ksenija Bajagić, Mila Đorđević, Mirjana Lazić, Staša Simenović
• SARADNICI / Ivan Šuić, Jovana Petrović, Ana Mićić, Stefan Nešić
• STUDIO / ZABRISKIE doo
• NAMENA / Poslovni objekat – razvojni i data centar
• KLIJENT / Novkabel AD / Schneider Electric
• LOKACIJA / Industrijska zona Novkabel, Novi Sad, Srbija
• PROJEKAT / 2020 – 2022
• REALIZACIJA / 2021 – 2023

Ovo je bio pokazni projekat za moje razumevanje teme održivosti u širem smislu od energetskog – u ekonomskom i društvenom. Pre sada već četiri godine, na poziv kompanije Novaston, otišli smo da prvi put vidimo jednu halu fabričkog kompleksa Novkabel koju je trebalo transformisati u poslovni objekat za kompaniju Schneider Electric. Zvučalo je jednostavno.

I – Hala

Ušli smo u halu, unutrašnji prostor je bio impresivan monovolumen. Četvorobrodni prostor dimenzija 140×80 m, visine 7.5 m sa prednapregnutim prefabrikovanim gredama koje premošćavaju raspon od 20 m. Ostavljao je utisak takve snage i veličine, da su nam u prva tri minuta bili jasni projektantski koraci intervencije:

• sačuvati silinu osećaja očuvanjem celovitosti volumena ovog prostora i vidljivosti njegovih konstruktivnih elemenata,
• uvesti svetlost otvaranjem atrijuma u centralnom delu i
• realizovati dodatne sadržaje na plivajućoj galeriji samo u delu površine.

Sada kada obrazlažem projektantske korake, ti isti su i realizovani. Naravno, ne bez dugotrajnog rada u nalaženju prave mere pri njihovom uklapanju.

Rešenje do koga smo došli u mesecima koji su usledili podrazumevalo je funkcionalnu organizaciju koja proizilazi iz zamisli i cilja da se zelenilo, prozračnost i svetlost inkorporiraju u radni prostor u najvećoj mogućoj meri. Središnji prostor hale ostao je slobodan celom visinom i bez bilo kakve specifične funkcije, da bi prostorno i funkcionalno služio kao unutrašnji trg – prostor za interakciju.

Po obodu unutrašnjeg perimetra proizvodne hale, tik uz fasadu, napravili smo zeleni prsten sa raznim vrstama vegetacije. Čitav prostor hale dodatno je oplemenjen sa četiri unutrašnja atrijuma, otvorene zelene bašte u kojima zaposleni mogu da se odmaraju ili rade. Rešenje ne bi bilo ovakvo bez Schneider Electric Design Guidelines – gde se kompanijska kultura oslikava podjednako kroz odnos prema pojedincu i radu kao i prema naprednom merenju i odgovornoj potrošnji energije. Kroz transformaciju implementirani su i principi održivosti i težnje ka nultoj emisiji CO₂, pa je rezultat savremeni LEED Platinum poslovni objekat, koji se delimično snabdeva zelenom energijom iz sopstvene proizvodnje, solarne energije na krovu objekata.

II – Zaostavština ideja i kontinuitet vrednosti

Po izlasku iz hale ušli smo u uređen parkovski prostor koji je predstavljao urbanističku celinu fabričkog kompleksa. Drveće je raslo dok je fabrika propadala i postalo podjednako veliki kapital ovog kompleksa kao i prednapregnute grede. Sačekali su nas i ostaci drugog društvenog uređenja. Zaostavština ideja koje su se u tom okviru pokazale kao neodržive, ali potencijalno vredne u drugačijim okvirima koji se danas grade.

Skup sačinjen podjednako od apstraktnih i konkretnih vrednosti – odnosa prema radu, bogate vegetacije, niskog indeksa izgrađenosti i koeficijenta zauzetosti zemljišta, infrastrukture na kojoj počiva i puteva koji vode do njega – postao je novi startni kapital koji oslikava šta sve može da znači „vrednost korišćenja postojećih resursa”.

Ovim simboličkim izlaskom iz hale (i samim tim otklonom od usko projektantskih odluka vezanih za tretman transformacije unutrašnjeg prostora), a ulaskom u širi prostor kompleksa, ušli smo i u široko polje teme adaptivne prenamene – odgovornosti, održivosti i otpornosti kojoj naše bavljenje ovim poslom treba danas da služi.

Društveni aspekt održivih rešenja u ovom slučaju se ogledao i u reagovanju na diskontinuitet vrednosti, tako bolno prisutan u našem društvu, odlukom o zadržavanju spoljašnje pojavnosti objekta kroz pristup sličan spomeničkom. Duh mesta i memorija građana podjednako su važan aspekt kvaliteta građene sredine, kao i njena funkcionalnost i estetika. Rekonstrukcija kompleksa Novkabela je zamišljena da bude ne samo formalno – tehnički čin korišćenja postojeće fizičke strukture u procesu prenamene, već simbolički čin zastupanja integriteta istorijskih društveno-ekonomskih vrednosti koje fabrika Novkabela ima u memoriji građana.

III – Povišen osećaj svrhe i smisla

To je bio dan prvi. Usledile su tri godine rada na projektovanju i izgradnji, a ovih dana je i prva godišnjica useljenja. Ispostavilo se da nije bilo jednostavno. Ni najmanje. Profesionalnih, ali i poslovnih izazova je bilo više nego na bilo kom drugom projektu. Nadilazili su pojedinačne snage svakog od nas i zahtevali udruživanje i nadovezivanje.

Baš zbog toga, ovakvi projekti, osim povišenog stepena odgovornosti i broja izazova, donose satisfakciju u vidu povišenog osećaja svrhe i smisla:

1. na prvom mestu zato što, više nego drugi, stavljaju u prvi plan jednu od suštinskih vrednosti naše profesije – timski rad – odnosno udruživanje ljudi, njihovih kreativnosti, znanja, energija, i dobre volje u radu na zajedničkom cilju – što svaki projekat suštinski jeste. Lanac koji su činili Novaston, Novkabel, Schneider Electric, Zabriskie, Axis i Best izgradnja je samo kičma vizije, izrade i realizacije ovog projekta,
2. na drugom mestu zato što po svojoj tipologiji tema adaptivne prenamene, korišćenje postojećih resursa u najširem smislu, donosi sa sobom stvarnu mogućnost da stvorimo pozitivne promene koje će oblikovati otporniju budućnost.

IV – Kako da izuzetak postane pravilo?

Suštinsko pitanje sada je kako da ovakvi projekti ne budu izuzetak.

Nasleđe industrijske arhitekture XIX i XX veka ostavilo je veliki broj ovakvih i sličnih objekata. Oni mogu postati skoro bilo šta. Pri tom prostori koji se dobijaju njihovom transformacijom nose u sebi kvalitete kakvi na drugim mestima ne bi bili mogući. U slučaju hale Novkabela na 11.000 m² osnove prizemlja sa dodatih 6.000 m² plivajuće galerije, uz ostvarenih skoro 1.000 m² zelenih površina u samom objektu, omogućen je nastanak neuobičajene tipologije poslovnog objekta za naše tržište.

Nastao je mali grad u samo dva nivoa sa velikom raznovrsnošću unutrašnjih ambijenata, lakoćom orijentacije u prostoru, linijama kretanja koje pogoduju velikoj mogućnosti susreta, interakcije i razmene informacija, uz veliku fleksibilnost radnih prostora. Odgovor treba tražiti u postavljanju stabilnog okvira u kom bi ovakvi projekti bili aktivno podržani, odnosno u radu na regulativi i planskoj dokumentaciji. Bez institucija, plana i politike, same pojedinačne inicijative uviđanja poslovnih prilika, ali i kolektivnog benefita, ne mogu napraviti dovoljan proboj koji će ovaj način bavljenja arhitekturom preneti iz domena izuzetaka u postojano pravilo.

Autor teksta: Milena Katić, koautorka i direktorka projekta, Zabriskie