#projekat Rekonstrukcija silosa za žito Automatskih mlinova

Studio: Prokš Prikril arhitekte
Autor: Martin Prokš, Marek Prikril
Lokacija projekta: Pardubice, Češka Republika
Godine izvođenja projekta: 2018 – 2020
Godina završetka projekta: 2023
Površina industrijskog kompleksa: 357 m²
Bruto površina: 1848 m²
Iskoristiva podna površina: 1131 m²
Površina parcele: 4030 m²
Troškovi: 3,4 mil. €
Klijent: Fondacija Automatski mlinovi
Fotograf: Petr Polak

Silosi Automatskih mlinova, nacionalni kulturni spomenik, jedan su od prvih objekata koje je dizajnirao arhitekta Josef Gočar. Nalazeći se na obalama reke Hrudimke u centru Pardubica, monumentalna zgrada mlina nastala je 1909. godine za braću Winternitz. Kompleks je proširen 1924. godine dodavanjem silosa za žito, čiju smo konverziju dizajnirali. Automatski mlinovi neprekidno su radili više od 100 godina sve do 2013. godine. Od 2016. godine, mlinovski kompleks se transformiše u kulturni i socijalni urbani distrikt, zahvaljujući inicijativi Fondacije Automatski mlinovi.

Ovaj kompleks se sastoji od nekoliko zgrada i institucija (Regionalna galerija Gočar, Gradske galerije „Gampa“, centralne radionice „Sfera“ za škole, Infocentra i Silosa), povezanih ciglenim tepihom i ujednačeni specifičnom napetošću koja postoji među njima. Svaki od arhitekata je svoj objekat video na različit način. Svi objekti međusobno se podržavaju i tako čine urani deo grada. Izuzetni arhitekti Zdenek Balik, Jan Šepka, Petr Všetečka i investitor Lukaš Smetana doprineli su, svako na svoj način, različitim delovima, kreirajući jednu celinu.

Glavni cilj rekonstrukcije silosa je njegova društvena upotreba, koja je zamenila prethodnu industrijsku funkciju vek nakon njegove izgradnje. Višenamenska gornja sala domaćin je pozorišta, predavanja, koncerata i društvenih događaja. Krovna terasa sa barom nudi novi pogled na grad. Izložbe će se održavati u novootvorenim žitnim silosima, a prizemlje silosa sada čini pokriveni javni prostor. Podrum sa javnim toaletima obezbeđuje sadržaje za celokupni novi trg. Kao i mašina u građevinarstvu, kompleks je originalno sadržao tri osnovna dela: mlinarsku tehnologiju (Prokop i sinovi), skeletni okvir (delo graditelja Polerta) i spoljašnju ljušturu (arhitekta Josef Gočar). Zahvaljujući Josefu Gočaru, koji će postati nesumnjivo najveći češki arhitekta 20. veka, mlinovi nisu nikada posmatrani samo kao industrijski objekat. Umesto toga, predstavljaju misteriju mašine koja je skrivena u tvrđavi. Čak ni silos za žito, dodat mlinu 1924. godine, sam po sebi nije jasno shvatljiv.

Razmišljanja o glavnom ulazu dovela su do odluke da se otkrije misterija: aktiviranjem prizemlja sa obe strane i stvaranje otvorenog pristupačnog javnog prostora ispod silosa. Ideja otvaranja zgrade ka trgu išla je ruku pod ruku sa ukupnim otvaranjem lokacije prema gradu nakon više od jednog veka, otvaranje kapija, otvaranje prizemlja. Takođe smo uveli novu otvorenost prema ciglenom postolju reintrodukcijom velikog otvora koji je misteriozno bio zatvoren. Izloženi žitni silosi daju unutrašnjem prostoru njegovu atmosferu. Veza na nivou prizemlja uspostavljena je sa strane između mlinova i silosa, na mestu originalnih vrata. S druge strane, suprotno tome, baza je probijena značajno širokim novim otvorom.

Danas, kao i u prošlosti, jedno komunikaciono jezgro povezuje celu zgradu. Glavna promena je sala smeštena u nekadašnju mašinsku salu na petom spratu, dajući prostoru privilegovanu poziciju iznad celog područja. Uz salu, krov zgrade je prilagođen za pristup osobama u invalidskim kolicima. Silos i njegovu tehnologiju karakterišu vertikalnost i osećaj vertikalnog kretanja. Stakleno-betonski podovi na prizemlju i u sali stvaraju put svetlosti kroz sve spratove do podruma. Iskopan između masivnih stubova, ovaj podrum služi kao prostor za potrebne sadržaje. Gotovo kao podzemni svet za sebe, prostori ispod zemlje mogli su biti rezultat stubova koji su bili dublje osnovani nego što smo očekivali u našim istraživanjima. Još jedan novi dostupan prostor su unutrašnji prostori žitnih silosa na nivou drugog sprata: ovde postaje vidljiva sama suština silosa.

Unutrašnje modifikacije su suzdržane. Boje i cigle su ograničene na fasade, unutrašnjost je prigušena, paleta materijala je standardna i pridržava se principa da dodavanje novog ne stoji u kontrastu sa starim. Sve originalne površine su zadržane, uključujući patine, kao i različita oštećenja i ožiljke nastale od srušenih pregradnih zidova. Jednostavno rečeno, cilj je razviti zgradu u njenoj racionalnosti i monumentalnosti.

Materijali

• beton (otvor lifta, proširenje na krovu, krovne i podne konstrukcione ploče)
• pocinkovani čelik (konstrukcija stepeništa, svi čelični elementi, vrata)
• pocinkovana čelična rešetka (stepenice, ograde)
• betonski paneli sa staklenim blokovima (prefabrikovani podovi sa staklenim blokovima)
• keramičko oblaganje (toaleti, pomoćne prostorije)
• cigle za fasadu (obnova i zamena originalne fasadne cigle)
• betonsko popločavanje (krovna terasa)
• borova šperploča (nameštaj)

Proizvodi i brendovi

• unutrašnja izolacija Multipor — Xella
• čelični prozori — Jansen
• aluminijumski prozori — Reynaers
• utičnice — ABB Jung
• akustični paneli Heraklit — Knauf

Tehnički izveštaj i konstrukcija

Građevinske intervencije su uglavnom obuhvatale izgradnju podruma pune dužine zgrade, umetanje komunikacionog jezgra i izgradnju otvorenog prostora hale umesto stubne hale na 5. spratu. Stanje betona starog 100 godina, koji je sada približno C16/20, bilo je veoma dobro, nije pokazivalo nikakve defekte i nije bilo potrebno popravljati ga. Međutim, horizontalne strukture nisu ispunjavale zahtevana opterećenja i stoga su sve zamenjene novim.

Podrum je, zbog nivoa podzemne vode, izgrađen kao beli rezervoar od vodonepropusnog betona sa izloženim zidovima debljine 300 mm. Cela struktura je postavljena na postojeće temelje i povezana sa stubovima. Rizik od podizanja je verifikovan proračunom. Okno lifta je betonirano između skeletnih greda koje se protežu celom visinom zgrade. Oko ovog okna se nalazi čelično rešetkasto stepenište, pričvršćeno za zidove okna preko kosnika. Specifična situacija je bila sečenje otvora veličine vrata (920/2250 mm) u monolitnim zidovima silosa za žito.

Za novu halu na 5. spratu, plafon, stubovi, krovna ploča i tavanica su uklonjeni. Od originalne strukture su ostali samo zidovi od opeke na obodu. Nakon rušenja krovne ploče, konstrukcijski sistem se promenio iz okvira u samostojeće zidove pričvršćene za plafonsku ploču; kao posledica, tokom procesa izgradnje zidovi su ojačani privremenim čeličnim konstrukcijama. Novi stubovi u obliku slova C su betonirani na postojeće stubove u obodnom zidanju. Izgrađen je novi ravni krov, tavan je zazidan, a okno je završeno produžetkom krova od izloženog betona.

Ključna tačka protivpožarne zaštite bila je hala na nivou 5. sprata i krovna terasa, odakle postoji samo jedan izlaz u slučaju opasnosti. Stepenište je zaštićeni put za evakuaciju tipa B sa prisilnom ventilacijom. Ventilator se nalazi u podrumu, a izduv je u produžetku krova. Prefabrikovani podni paneli od staklo-betona na prizemlju i u hali takođe imaju funkciju protivpožarne separacije i zajedno, ovi atipični elementi imaju otpornost na vatru do 90 minuta.

Zgrada je delimično grejana. Zbog zaštićenih fasada, nadzemni grejani prostori su izolovani iznutra. Korišćene su kalcijum-silikatne ploče debljine 75 mm, jer ne opterećuju postojeće strukture u smislu godišnje ravnoteže vodene pare. Zgrada se greje toplotnom pumpom zemlja-voda, gde izvor toplote čini šest geotermalnih bušotina dubine 120 m na prednjem delu lokacije. Ventilacioni sistem je decentralizovan, opremljen sa rekuperacijom toplote, dok se glavna jedinica za ventilaciju hale nalazi na krovu produžetka krova na 8. spratu. Svi sistemi grejanja, ventilacije i osvetljenja su povezani sa daljinskom kontrolom i nadzorom.

O studiju / autoru

Osnovali smo studio Prokš Přikryl arhitekti 2011. godine nakon što smo zajedno radili na konkursima tokom studija na Češkom tehničkom univerzitetu. Forma naših projekata određena je kontekstom, konceptom, programom, a preferiramo slojevito nad rušenjem. Smatramo da su takmičenja važan alat i težimo redovnom učešću. Dizajne proveravamo na fizičkim modelima.

Radimo na zadacima različitih razmera i sadržaja, od manjih objekata (proširenje kancelarije u Vysoké Mýto), preko porodičnog stanovanja (kuća sa rampom), do većih projekata iz poslednjih godina – Revitalizacija trga u Divišovu, Konverzija silosa za žito u Winternitz mlinovima u Pardubicama i Posetilački sadržaji kod gradskog rezervoara u Jablonec nad Nisou.

Projekat gostinskih sadržaja za biotop u Honěticama (2013) je osvojio nekoliko čeških i stranih nagrada (Češka nagrada za arhitekturu 2016 – ERA specijalna nagrada, BigMat međunarodna nagrada za arhitekturu 2015, Nacionalna nagrada za Češku, Nagrada Mies van der Rohe 2015 – nominacija za Češku), proširenje kancelarije u Vysoké Mýto je nagrađeno Grand Prix nagradom 2021. godine u kategoriji novih zgrada. Studio je dobio nagradu časopisa ARCHITECT+ za 2023. godinu.

Izvor: Linka News