Connect with us
Arhitektura

#projekat Rekonstrukcija silosa za žito Automatskih mlinova

Studio: ProkÅ” Prikril arhitekte
Autor: Martin ProkÅ”, Marek Prikril
Lokacija projekta: Pardubice, ČeÅ”ka Republika
Godine izvođenja projekta: 2018 ā€“ 2020
Godina zavrŔetka projekta: 2023
PovrÅ”ina industrijskog kompleksa: 357 mĀ²
Bruto povrÅ”ina: 1848 mĀ²
Iskoristiva podna povrÅ”ina: 1131 mĀ²
PovrÅ”ina parcele: 4030 mĀ²
TroÅ”kovi: 3,4 mil. ā‚¬
Klijent: Fondacija Automatski mlinovi
Fotograf: Petr Polak

Urbanistički plan Pardubice

Urbanistički plan Pardubice

Silosi Automatskih mlinova, nacionalni kulturni spomenik, jedan su od prvih objekata koje je dizajnirao arhitekta Josef Gočar. Nalazeći se na obalama reke Hrudimke u centru Pardubica, monumentalna zgrada mlina nastala je 1909. godine za braću Winternitz. Kompleks je proÅ”iren 1924. godine dodavanjem silosa za žito, čiju smo konverziju dizajnirali. Automatski mlinovi neprekidno su radili viÅ”e od 100 godina sve do 2013. godine. Od 2016. godine, mlinovski kompleks se transformiÅ”e u kulturni i socijalni urbani distrikt, zahvaljujući inicijativi Fondacije Automatski mlinovi.

Rekonstrukcija silosa za žito Automatskih mlinova- Martin ProkŔ, Marek Prikril- Petr Polak

Istorijski prikaz rekonstrukcije silosa za žito Automatskih mlinova – Martin ProkÅ”, Marek Prikril- Petr Polak

Ovaj kompleks se sastoji od nekoliko zgrada i institucija (Regionalna galerija Gočar, Gradske galerije „Gampa“, centralne radionice „Sfera“ za Å”kole, Infocentra i Silosa), povezanih ciglenim tepihom i ujednačeni specifičnom napetoŔću koja postoji među njima. Svaki od arhitekata je svoj objekat video na različit način. Svi objekti međusobno se podržavaju i tako čine urani deo grada. Izuzetni arhitekti Zdenek Balik, Jan Å epka, Petr VÅ”etečka i investitor LukaÅ” Smetana doprineli su, svako na svoj način, različitim delovima, kreirajući jednu celinu.

Glavni cilj rekonstrukcije silosa je njegova druÅ”tvena upotreba, koja je zamenila prethodnu industrijsku funkciju vek nakon njegove izgradnje. ViÅ”enamenska gornja sala domaćin je pozoriÅ”ta, predavanja, koncerata i druÅ”tvenih događaja. Krovna terasa sa barom nudi novi pogled na grad. Izložbe će se održavati u novootvorenim žitnim silosima, a prizemlje silosa sada čini pokriveni javni prostor. Podrum sa javnim toaletima obezbeđuje sadržaje za celokupni novi trg. Kao i maÅ”ina u građevinarstvu, kompleks je originalno sadržao tri osnovna dela: mlinarsku tehnologiju (Prokop i sinovi), skeletni okvir (delo graditelja Polerta) i spoljaÅ”nju ljuÅ”turu (arhitekta Josef Gočar). Zahvaljujući Josefu Gočaru, koji će postati nesumnjivo najveći čeÅ”ki arhitekta 20. veka, mlinovi nisu nikada posmatrani samo kao industrijski objekat. Umesto toga, predstavljaju misteriju maÅ”ine koja je skrivena u tvrđavi. Čak ni silos za žito, dodat mlinu 1924. godine, sam po sebi nije jasno shvatljiv.

Poprecni presek Automatskih mlinova

Poprečni presek Automatskih mlinova

RazmiÅ”ljanja o glavnom ulazu dovela su do odluke da se otkrije misterija: aktiviranjem prizemlja sa obe strane i stvaranje otvorenog pristupačnog javnog prostora ispod silosa. Ideja otvaranja zgrade ka trgu iÅ”la je ruku pod ruku sa ukupnim otvaranjem lokacije prema gradu nakon viÅ”e od jednog veka, otvaranje kapija, otvaranje prizemlja. Takođe smo uveli novu otvorenost prema ciglenom postolju reintrodukcijom velikog otvora koji je misteriozno bio zatvoren. Izloženi žitni silosi daju unutraÅ”njem prostoru njegovu atmosferu. Veza na nivou prizemlja uspostavljena je sa strane između mlinova i silosa, na mestu originalnih vrata. S druge strane, suprotno tome, baza je probijena značajno Å”irokim novim otvorom.

Automatski mlinovi prikaz sa prednje strane

Automatski mlinovi prikaz sa prednje strane, Fotograf: Petr Polak

Danas, kao i u proÅ”losti, jedno komunikaciono jezgro povezuje celu zgradu. Glavna promena je sala smeÅ”tena u nekadaÅ”nju maÅ”insku salu na petom spratu, dajući prostoru privilegovanu poziciju iznad celog područja. Uz salu, krov zgrade je prilagođen za pristup osobama u invalidskim kolicima. Silos i njegovu tehnologiju karakteriÅ”u vertikalnost i osećaj vertikalnog kretanja. Stakleno-betonski podovi na prizemlju i u sali stvaraju put svetlosti kroz sve spratove do podruma. Iskopan između masivnih stubova, ovaj podrum služi kao prostor za potrebne sadržaje. Gotovo kao podzemni svet za sebe, prostori ispod zemlje mogli su biti rezultat stubova koji su bili dublje osnovani nego Å”to smo očekivali u naÅ”im istraživanjima. JoÅ” jedan novi dostupan prostor su unutraÅ”nji prostori žitnih silosa na nivou drugog sprata: ovde postaje vidljiva sama suÅ”tina silosa.

UnutraŔnjost automatskih mlinova

Projekat Rekonstrukcija silosa za žito Automatskih mlinova / Autor projekta: ProkŔ Prikril arhitekte / Foto: Petr Polak

UnutraÅ”nje modifikacije su suzdržane. Boje i cigle su ograničene na fasade, unutraÅ”njost je priguÅ”ena, paleta materijala je standardna i pridržava se principa da dodavanje novog ne stoji u kontrastu sa starim. Sve originalne povrÅ”ine su zadržane, uključujući patine, kao i različita oÅ”tećenja i ožiljke nastale od sruÅ”enih pregradnih zidova. Jednostavno rečeno, cilj je razviti zgradu u njenoj racionalnosti i monumentalnosti.

Unutrasnjost Automatskih mlinova

UnutraŔnjost Automatskih mlinova, Fotograf: Petr Polak

Materijali

ā€¢ beton (otvor lifta, proÅ”irenje na krovu, krovne i podne konstrukcione ploče)
ā€¢ pocinkovani čelik (konstrukcija stepeniÅ”ta, svi čelični elementi, vrata)
ā€¢ pocinkovana čelična reÅ”etka (stepenice, ograde)
ā€¢ betonski paneli sa staklenim blokovima (prefabrikovani podovi sa staklenim blokovima)
ā€¢ keramičko oblaganje (toaleti, pomoćne prostorije)
ā€¢ cigle za fasadu (obnova i zamena originalne fasadne cigle)
ā€¢ betonsko popločavanje (krovna terasa)
ā€¢ borova Å”perploča (nameÅ”taj)

Automtski mlinovi prikaz iz ptičje perspektive

Projekat: Rekonstrukcija silosa za žito Automatskih mlinova/ Studio: ProkŔ Prikril arhitekte/ Autor projekta: Martin ProkŔ, Marek Prikril/ Foto: Petr Polak

Proizvodi i brendovi

  • unutraÅ”nja izolacija Multipor ā€” Xella
  • čelični prozori ā€” Jansen
  • aluminijumski prozori ā€” Reynaers
  • utičnice ā€” ABB Jung
  • akustični paneli Heraklit ā€” Knauf

Tehnički izveŔtaj i konstrukcija

Građevinske intervencije su uglavnom obuhvatale izgradnju podruma pune dužine zgrade, umetanje komunikacionog jezgra i izgradnju otvorenog prostora hale umesto stubne hale na 5. spratu. Stanje betona starog 100 godina, koji je sada približno C16/20, bilo je veoma dobro, nije pokazivalo nikakve defekte i nije bilo potrebno popravljati ga. Međutim, horizontalne strukture nisu ispunjavale zahtevana opterećenja i stoga su sve zamenjene novim.

Podrum je, zbog nivoa podzemne vode, izgrađen kao beli rezervoar od vodonepropusnog betona sa izloženim zidovima debljine 300 mm. Cela struktura je postavljena na postojeće temelje i povezana sa stubovima. Rizik od podizanja je verifikovan proračunom. Okno lifta je betonirano između skeletnih greda koje se protežu celom visinom zgrade. Oko ovog okna se nalazi čelično reÅ”etkasto stepeniÅ”te, pričvrŔćeno za zidove okna preko kosnika. Specifična situacija je bila sečenje otvora veličine vrata (920/2250 mm) u monolitnim zidovima silosa za žito.

Rekonstrukcija silosa za žito Automatskih mlinova, prikaz podruma

Projekat: Rekonstrukcija silosa za žito Automatskih mlinova/ Studio: ProkŔ Prikril arhitekte/ Autor projekta: Martin ProkŔ, Marek Prikril/ Foto: Petr Polak

Za novu halu na 5. spratu, plafon, stubovi, krovna ploča i tavanica su uklonjeni. Od originalne strukture su ostali samo zidovi od opeke na obodu. Nakon ruÅ”enja krovne ploče, konstrukcijski sistem se promenio iz okvira u samostojeće zidove pričvrŔćene za plafonsku ploču; kao posledica, tokom procesa izgradnje zidovi su ojačani privremenim čeličnim konstrukcijama. Novi stubovi u obliku slova C su betonirani na postojeće stubove u obodnom zidanju. Izgrađen je novi ravni krov, tavan je zazidan, a okno je zavrÅ”eno produžetkom krova od izloženog betona.

Ključna tačka protivpožarne zaÅ”tite bila je hala na nivou 5. sprata i krovna terasa, odakle postoji samo jedan izlaz u slučaju opasnosti. StepeniÅ”te je zaÅ”tićeni put za evakuaciju tipa B sa prisilnom ventilacijom. Ventilator se nalazi u podrumu, a izduv je u produžetku krova. Prefabrikovani podni paneli od staklo-betona na prizemlju i u hali takođe imaju funkciju protivpožarne separacije i zajedno, ovi atipični elementi imaju otpornost na vatru do 90 minuta.

Zgrada je delimično grejana. Zbog zaÅ”tićenih fasada, nadzemni grejani prostori su izolovani iznutra. KoriŔćene su kalcijum-silikatne ploče debljine 75 mm, jer ne opterećuju postojeće strukture u smislu godiÅ”nje ravnoteže vodene pare. Zgrada se greje toplotnom pumpom zemlja-voda, gde izvor toplote čini Å”est geotermalnih buÅ”otina dubine 120 m na prednjem delu lokacije. Ventilacioni sistem je decentralizovan, opremljen sa rekuperacijom toplote, dok se glavna jedinica za ventilaciju hale nalazi na krovu produžetka krova na 8. spratu. Svi sistemi grejanja, ventilacije i osvetljenja su povezani sa daljinskom kontrolom i nadzorom.

O studiju / autoru

Osnovali smo studio ProkÅ” Přikryl arhitekti 2011. godine nakon Å”to smo zajedno radili na konkursima tokom studija na ČeÅ”kom tehničkom univerzitetu. Forma naÅ”ih projekata određena je kontekstom, konceptom, programom, a preferiramo slojevito nad ruÅ”enjem. Smatramo da su takmičenja važan alat i težimo redovnom učeŔću. Dizajne proveravamo na fizičkim modelima.

Rekonstrukcija silosa za žito Automatskih mlinova

Projekat: Rekonstrukcija silosa za žito Automatskih mlinova/ Studio: ProkŔ Prikril arhitekte/ Autor projekta: Martin ProkŔ, Marek Prikril

Radimo na zadacima različitih razmera i sadržaja, od manjih objekata (proÅ”irenje kancelarije u VysokĆ© MĆ½to), preko porodičnog stanovanja (kuća sa rampom), do većih projekata iz poslednjih godina – Revitalizacija trga u DiviÅ”ovu, Konverzija silosa za žito u Winternitz mlinovima u Pardubicama i Posetilački sadržaji kod gradskog rezervoara u Jablonec nad Nisou.

Projekat gostinskih sadržaja za biotop u Honěticama (2013) je osvojio nekoliko čeÅ”kih i stranih nagrada (ČeÅ”ka nagrada za arhitekturu 2016 – ERA specijalna nagrada, BigMat međunarodna nagrada za arhitekturu 2015, Nacionalna nagrada za ČeÅ”ku, Nagrada Mies van der Rohe 2015 – nominacija za ČeÅ”ku), proÅ”irenje kancelarije u VysokĆ© MĆ½to je nagrađeno Grand Prix nagradom 2021. godine u kategoriji novih zgrada. Studio je dobio nagradu časopisa ARCHITECT+ za 2023. godinu.

Izvor: Linka News