Stolarija osim svoje estetske uloge na fasadi ima i zahtevnu funkcionalnu ulogu unutar životnog prostora. Trebalo bi da obezbedi kvalitetno provetravanje, dovoljno dnevnog svetla, potrebnu zaštitu od hladnoće ili velike toplote, zaštitu od buke i u ekstremnim slučajevima zaštitu od provalnika. Pritom se ne sme zaboraviti njena ekonomičnost i trajnost.
Sedamdeset posto energije potrebne za zagrevanje gubi se na vratima, prozorima i spoljnim zidovima. Činjenica da su gubici kroz prozore deset i više puta veći od onih kroz zidove svedoči o tome koliko je energetska efikasnost prozora značajna u ukupnim energetskim potrebama zgrada. Zbog toga je veoma važno odabrati kvalitetnu stolariju, a još važnije je pravilno ugraditi. Nepravilno ugrađena stolarija omogućava prodiranje vlage u izolaciju i na taj način narušava toplotnu i konstruktivnu stabilnost omotača. U tom slučaju ne samo da se neće ostvariti planirana ušteda energije potrebne za grejanje/hlađenje, nego se stvara potreba za novim zahvatima, koji zahtevaju nove troškove. Dakle, svi napori uloženi u poboljšanje kvalitete stakla i prozorskog rama mogu biti uzaludni ako se stolarija pravilno ne ugradi.
Pravilna RAL montaža
Montaža – najvažnije planiranje ugradnje stolarije
Prilikom ugradnje, vrlo je važna pozicija ugradnje prozora. Uobičajena građevinska praksa je ugradnja prozora u zid sa spoljašnje strane, u ravni ili malo više prema unutrašnjosti. Prozorski okvir postavlja se u skladu s toplotnim, tehničkim preporukama, najčešće sasvim u ravni s izolacijom zidne konstrukcije. Pritom je vrlo važno izbeći sve toplotne mostove. Mora se dokazati nepostojanje kondenzata, odnosno unutrašnje površinske temperature su u skladu sa važećim propisima u pojedinim zemljama. Dakle, prozore treba ugraditi na spoljašnju liniju zida, čime je toplotna izolacija spojena s okvirom prozora te se izbegavaju toplotni mostovi. Međuprostor između građevinskoga otvora i veličine prozora, kao i materijal koji se koristi za učvršćivanje prozora, mora omogućiti prozoru da se pod uticajem temperature neometano širi odnosno skuplja.
U slučaju da veličina prozora nije dobro određena u odnosu na veličinu građevinskoga otvora ili da prozor nije dobro centriran i pravilno pričvršćen, zbog toplotnih dilatacija može doći do funkcionalnih poteškoća kao što su poteškoće prilikom otvaranja ili zatvaranja. Poštovanjem propisanih montažnih zahteva prilikom ugradnje sprečava se prodiranje prašine, vlage ili vode između prozora i zidarskoga otvora, a ti se zahtevi postižu popunjavanjem praznina silikonskim kitovima visokog kvaliteta i trajnosti na različitim temperaturama, jer oni omogućavaju sigurno dihtovanje i dovoljno istezanje. Posebno treba naglasiti da je potrebno stručna edukacija montera jer je on odgovoran za celokupnu instalaciju.
RAL montaža
Postojeće norme i propisi definišu pravilno planiranje ugradnje prozora i uklanjanje nejasnoća. Naime, pravilna ugradnja zavisi od situacije ugradnje (vrsta izgradnje objekta: cigla, beton i slično). Definiše se jasan način ugradnje i razrađuju posebni zahtevi ugradnje (povezani sa bukom i požarom).
Pritom se ne smeju zaboraviti iskustva iz prakse, a sva uputstva moraju biti napisana na jasan način za sve. Naziv RAL u upotrebi je od 1925., kada su nemački privatni sektor i nemačka vlada osnovali „Reichs-Ausschuss für Lieferbedingungen“ (RAL) ili Državni odbor za uslove isporuke i osiguranje kvaliteta. Zajednički cilj bio je definisati i standardizovati tehničke uslove isporuke. Da bi se postigao ovaj cilj, bili su potrebni uspostavljeni zahtevi za kvalitet i njihovo praćenje. Institut je trebalo da usvoji pravila i propise nezavisno i u potpunosti odgovorno. Cilj nije bio samo racionalizovati isporuku, nego prvo osigurati standarde kvaliteta. Važnost je pridana održavanju i obezbeđivanju kvaliteta promovisanjem iskrenosti u poslovanju putem poštenog, jasnog i pouzdanog označavanja proizvoda i usluga, a sve u interesu kupca. S povećanim fokusom na osiguranje kvaliteta, naziv RAL proširen je na Državni odbor za uslove isporuke i osiguranje kvaliteta.
RAL montaža najvećim delom ima za cilj uštedu energije i pravilnu montažu kako bi se sprečile negativne pojave vlage i njene posledice. Savremenim profilima su najvećim delom rešeni gubici kroz same prozore ili vrata i IZO stakla, ali pojavljuje se sve veći problem koji se odnosi na neodgovarajuću montažu naleganja okvira na zid objekta. Zbog toga se često tek nakon ugradnje energetski efikasnih prozora pojavljuje vlaga, koja zbog poremećenog toka toplotnih mostova, odnosno izotermi, uzrokuje pojavu plesni i gljivica.
IZO staklo na prozorima
Izoterme su linije koje spajaju tačke istih temperatura uz čiju pomoć je proračunima moguće prikazati raspodelu temperatura unutar građevnskih elemenata. Najpoznatiji pojam u izotermi jeste tačka temperature od 9,3°C kao vrednost na kojoj se vlaga iz vazduha kondenzuje i stvara tzv. rosu, koja zavisno od količine vlage u prostoru stvara i veće količine u obliku tekuće vode. Na primer, u roku od 24 sata kroz otvor fuge od samo 1 mm i dužine 1 m, koja nije paronepropusno izolovana s unutrašnje, približno 360 g vode se kondenzuje u građevinskom elementu zida! To često dovodi do već pomenute pojave plesni, gljivica, truleži, pa čak i do curenja vode iz zida, ispod novougrađenog prozora! Za ovo se često krivi propustljivost dihtunga ili navodno nepravilno postavljena okapnica i slično.
Kako bi se sprečile takve pojave i omogućila ugradnja prema već pomenutom RAL-u koji se bavi pravilnom ugradnjom, potrebno je održavati nivo izolacije suvim, postaviti prozor na ispravnu izotermnu liniju, sprečiti protok vodene pare u izolaciju sa paronepropusnim trakama ili dihtunzima, naročito s unutrašnje, a sa spoljašnjeg nivoa sprečiti ulazak tekuće vode ili prodor kiše, ali i omogućiti neometano kretanje vodene pare iz građevinskog elementa u atmosferu, za šta se koriste dihtunzi ili trake. Energija koja se gubi kroz prozore i vrata košta. Ukupna energija koju troše domaćinstva i zgrade višestruko prelazi potrošnju energije u industriji, a 70% ukupne potrošene energije odlazi na grejanje i hlađenje stambenih i radnih prostora. Takođe, nepravilno ugrađeni prozori povećavaju nivo buke u stambenim i radnim prostorima.
Pravilna RAL montaža
U suštini cilj RAL montaže je da obezbedi tri nivoa zaptivanja (izolacije):
- unutrašnji – koji mora biti hermetički i paronepropusni
- srednji – toplotna i zvučna izolacija (pena, staklena vuna i drugo)
- spoljašnji – otporan na udare vetra i kiše, paropropusni.
To se može omogućiti primenom različitih materijala, u zavisnosti od toga da li je reč o zameni starih prozora ili o ugradnji novih. U nastavku su primeri dobre prakse, ali i nekoliko primera loše prakse.
Primeri ugradnje iz svakodnevne prakse
Pravilna ugradnja stolarije – dihtovanje
Propusnost dihtunga može se sprečiti pravilnim dihtovanjem. Potrebno je održavati nivo izolacije suvim, postaviti prozor na ispravnu izotermnu liniju, sprečiti protok vodene pare u izolaciju paronepropusnim trakama ili dihtunzima, posebno sa unutrašnje strane, a sa spoljašnje sprečiti ulazak tekuće vode ili proboj kiše, ali i omogućiti neometano kretanje vodene pare iz građevinskog elementa u atmosferu, za šta se koriste dihtunzi ili trake. Odgovarajuće dihtovanje (izolacija) se može omogućiti primenom različitih materijala, u zavisnosti od toga da li je reč o zameni starih prozora ili o ugradnji novih.
Godinama se vezano za montažu prozora raspravlja o zaptivanju spojeva između zidne konstrukcije i prozora. U poslednje vreme, tačnije od stupanja na snagu norme, prerađivači u većoj meri bave tom temom, jer današnji način gradnje koji podrazumeva visok stepen izolacije i zaptivanja, pravilno zaptivanje prozora ima mnogo veću važnost. U svakom slučaju, godinama se ulaže u proizvodnju spojne fuge koja ne propušta vazduh i vlagu iznutra, smatrajući to tehnički neophodnim. Zbog posebnih građevinskih situacija u staroj gradnji pravilna montaža prozora predstavlja višestruke poteškoće. Na ove probleme ćemo ukazati u ovom tekstu sa praktičnim primerima.
Primer pravilne ugradnje stolarije
Primeri primene
U principu, svi učesnici znaju da su spojevi prozora na starim zgradama u odnosu na funkcionalnu izolaciju zbog mnoštva varijanti i mogućnosti postojeće građevinske situacije posebno problematični. Stoga se ne mogu donositi paušalni zaključci. Ipak, tačno je da je za stare zgrade potrebno na prilagođen način uzeti građevinsko-fizičke norme i primeniti ih, pri čemu se ne mogu uvek uzeti u obzir sve norme koje važe za novogradnju.
Uostalom, izraz „stara gradnja” ne može se tako jednostavno definisati; postojeća zgrada na kojoj se menjaju samo prozori svakako se ocenjuje drugačije od starije zgrade koja je pored prozora opremljena novim sistemom toplotne izolacije, novom krovnom izolacijom i možda novim sistemom grejanja (te se time praktično izjednačava s novogradnjom).
Svakako uzeti u obzir U tekstu navodimo niz bitnih radnji koje posebno na starim zgradama samo omogućavaju ili osiguravaju izolaciju. Elastični materijali za zaptivanje moraju imati minimalni presek, s obzirom na potrebno vreme potrebno za upotrebu i rad. Kao apsolutni minimum, ova mera bi se mogla svesti na 8 x 6 mm. Ubrizgavajući materijali za dihtovanje trebaju dovoljno velike i čvrste obostrane površine da bi funkcionisale. To znači da (mali) trouglasti žlebovi nisu pogodni; jedna jedina ivica na spoljnoj strani PVC-profila kao zid za nanošenje dihtung materijala nije dovoljna.
Skica poprečnog preseka stolarije
Rešenje ovde mogu biti profili za ispunu ili premošćavanje. Problematičan je postojeći malter kao prepreka za nanošenje ubrizgavajućeg dihtung materijala. U izuzetnim slučajevima može se koristiti dihtung materijal čija je vrednost rastezanja i naprezanja ≥ 0,2 N/mm2. Po pravilu su ovo vrlo mekani i elastični materijali. Upotreba komprimovanih dihtung traka na malteru, za razliku od prethodno navedenih, nije problematična. Međutim, kada se koristi za unutrašnju izolaciju, potrebno je osigurati dovoljno visok stepen kompresije.
Prilikom nanošenja dihtung materijala u obliku pene potrebno je izbeći šupljine. Građevinsko-fizičko pravilo koje glasi „s unutrašnje strane dihtovanje mora biti bolje nego sa spoljne strane” biće zadovoljeno, ako je izolacija napravljena tako da „spoljna strana ne dihtuje bolje od unutrašnje strane“. Generalno, treba uložiti napore da se postigne isti nivo dihtovanja zaobilaznice. Na otvorenom prostoru treba posvetiti posebnu pažnju na odvodnjavanje vode. Posebno je potrebno obuhvatiti vodu koja, na primer, teče nadole kroz vodilicu na roletnama, odnosno u slučaju aluminijumske prozorske klupice voda se mora slivati niz bočnu kosinu i ne sme preko nje nekontrolisano teći u zid/konstrukciju. Spoljno dihtovanje mora biti izvedeno tako da bude nepropusno za jaku kišu/pljusak.
Ukoliko je prozor opremljen dodatnim termoizolacijskim sistemom, spoljno dihtovanje će biti deo tog sistema, i u tom slučaju se vrši pomoću maltera. Uzimanje u obzir izotermnih struja ili faktora temperature nije moguće zbog situacije koja obično postoji u starim zgradama, npr. zbog postojećih roletni koje ostaju, zidnih graničnika, kamenih gredi itd. Iz sigurnosnih razloga, u takvim slučajevima bi trebalo upozoriti na rizik od pojave kondenzacije i plesni.
Pravilna ugradnja stolarije
Realna građevinska situacija
U priloženom nacrtu PVC-prozora i monolitnog zida prikazane su dve alternativne mogućnosti dihtovanja. Međutim, uzeta je u obzir mogućnost da je zbog odstupanja i netačnosti mera u stvarnoj gradnji treba „fleksibilno delovati”. Montaža prozora u staroj gradnji zbog postojeće situacije podleže posebnim uslovima u odnosu na primenu građevinskih pravila i normi. To se posebno odnosi na detalje koji su razvijeni i predviđeni za novogradnju. Uprkos tome, potrebno je uzeti u obzir i primeniti određene građevinsko-fizičke osnovne uslove. Lako je moguće uz određeno odstupanje na području građevinskih uslova i dihtung materijala. Sve navedeno majstoru pruža sigurnost u radu, čime se daje doprinos funkcionalnim sistemima, i konačno, zadovoljnim korisnicima.
Autor teksta: Tanja Vrančić