U svetlu klimatske krize i težnji da se proizvede što manje otpada, smanji emisija CO2 i da se optimizuju procesi proizvodnje i cirkularnost u okviru građevinarstva, gradnja drvetom pokazala se kao segment industrije koji je globalno sve prisutniji. Trenutno se od drveta širom sveta grade sve viši i kompleksniji objekti koji su dokaz brojnih prednosti i dobrih uticaja koje ovaj materijal ima kako na neposredno čovekovo okruženje, tako i na širi urbani prostor.
Zašto drvo?
Unakrsno Lamelirani paneli (Cross Laminated Timber CLT) su svoju popularnost zadobili u Evropi, Skandinavske zemlje su predvodile ovaj novi zeleni pokret u gradnji. Unakrsno lamelirano drvo (CLT) ističe se svojom snagom, izgledom, svestranošću i održivošću.
Entreprise Lucien Heinz.
Gradnja drvetom nudi brojne prednosti koje pozitivno utiču i na prirodno okruženje i na građenu sredinu:
- Drvo je materijal lakši i jeftiniji od betona i čelika, pa se za temeljenje troši manje betona i samim tim utiče na smanjenje emisije CO2,
- Drvo je 100% reciklabilno, a uz kontrolisanu eksploataciju i sadnju šuma efekti seča ne moraju biti isključivo nepovoljni,
- Drvo je odličan toplotni izolator u svim klimatskim zonama, prilagođavajući se lokalnim klimatskim uslovima debljinom elemenata,
- Lako se obrađuje, transportuje i montira na gradilištu, uz mogućnosti finih podešavanja i obrade na licu mesta, tokom same montaže,
- Uspešno se kombinuje sa drugim materijalima (beton, čelik) u okviru hibridnih konstrukcija,
- Prisustvo drveta u neposrednom okruženju povoljno utiče na psiho-fizičko zdravlje ljudi.
Primene za CLT uključuju podove, zidove i krovove. Sposobnost panela da se odupru visokim silama i pritisku čini ih posebno isplativim za primenu kod višespratnih projekata. U slučaju primene CLTa kao zidova, podova i krovova, CLT paneli služe kao nosivi elementi.
Primena drveta u poslovnom prostoru
Tim našeg biroa Acetra sa uspehom već više godina projektuje konstrukcije za objekte najrazličitijih namena, uglavnom za inostrano tržište. Na domaćem tržištu saradnju smo ostvarili sa studiom Zabriskie, radeći sa njihovim projektantima na konkursu za proširenje kapaciteta zgrade Tehničkih fakulteta u Beogradu. Ovaj put vam predstavljamo projekat za poslovni objekat nedavno završen u gradu Marnahu u Luksemburgu. Radi se o zgradi koja je dograđena uz postojeću proizvodnu halu, prateći njenu kompaktnu formu, širinu i visinu. Objekat je izveden prema projektu Lukseburške kompanije Entreprise Lucien Heinz.
Entreprise Lucien Heinz.
O projektu
Poslovna zgrada je u osnovi dimenzija 27,8 x 11,9 m, spratnosti P+2 i visine 12 metara, čime se uklopila u dimenzije postojećeg objekta, a smeštena je između hale i ulice. Konstruktivni sistem je sačinjen od različitih drvenih elemenata:
- Međuspratne ploče proizvedene su od panela unakrsno lepljenog drveta (CLT) debljine 240 mm. Ploče su kontinualne i savladavaju raspone nad dva polja – konstruktivna raspona od po 6 metara. Na dimenzije ploča prilikom proračuna uticale su vibracije, što je važno zbog velikih raspona ploča i njihove male težine.
- Ploče se oslanjaju na zidove proizvedene takođe od CLT panela debljine od 160 do 240 mm. Ploče se, u delovima objekta u kojima nema zidova, oslanjaju na grede od lepljenog lameliranog drveta (GL) poprečnog preseka 280 x 640 mm, a grede su oslonjene na CLT panele i GL stubove dimenzija poprečnog preseka 320×320 mm.
- Kako bi se ispratilo arhitektonsko rešenje ulične fasade na kojoj ima dosta otvora, ploče nisu mogle biti oslonjene na zidove, već na čelične HEA100 grede i drvene GL grede visine 100 mm, sakrivene u pločama kako dimenzije otvora ne bi morale da se smanjuju. Ploče su na nekim pozicijama okačene na GL drvene grede visina od 560 do 680 mm, u širini fasade.
Vertikalne komunikacije su unutar objekta obezbeđene liftom čije je okno proizvedeno od CLT panela debljine 200 mm, prostirući se celom visinom kroz objekat, i stepeništima – jednokrakim i trokrakim – od unakrsno lameliranog drveta. Stepenišne ploče i podesti oslanjaju se na čelične L profile i grede od LLD-a. Krov je projektovan i proizveden od CLT panela debljine 180 mm, osim dela o koji je lift obešen, pa je tu debljina ploče povećana do 240 mm.
Entreprise Lucien Heinz.
Konstruktivni elementi od drveta su, usaglašavanjem debljina greda i zidova, usklađeni sa projektom arhitekture, uspešno ispunivši kriterijume i proračune stabilnosti. U enterijeru se tako ne pojavljuju suvišni elementi koji njegovo vizuelno jedinstvo mogu narušiti. Enterijer ovog poslovnog prostora je zahvaljujući velikim prozorima dobro osvetljen i bez obzira na dubinu prostora, ispunjen dnevnom svetlošću. Prozori, po spratovima smaknuti, fasadu čine dinamičnom površinom dajući joj savremeni izgled. Studije takođe ukazuju na sve veći broj dokaza da prirodni materijali, biljke, prirodna svetlost i pristup prirodi ublažavaju stres, osnovni uzrok mnogih oblika fizičkih i mentalnih bolesti. Varijacije u boji i teksturi drveta i njegovih taktilnih kvaliteta mogu biti i zdrave i lepe.
Entreprise Lucien Heinz.
Poznato je da prisustvo drveta u enterijeru blagotvorno deluje na fizičko i psihičko zdravlje ljudi. U poslovnim prostorima to je podjednako važno kao i u stambenim prostorima jer u njima provodimo osam i više časova dnevno. Prisustvo drveta poželjno je i u obliku dekorativnih umetničkih predmeta, drvenih obloga, ali kada se objekat gradi od drvenih prefabrikovanih elemenata ističe se nekoliko benefita:
- Smanjuju vlažnost vazduha,
- Predstavljaju odličnu toplotnu izolaciju – i leti i zimi, zbog toplote ili zagrevanja prostora, drvo se skuplja i sprečava provođenje toplote,
- Lepota prirodnog materijala povoljno utiče na psihičko zdravlje i opšte stanje korisnika prostora.
Entreprise Lucien Heinz.
Zajedno, hala i kancelarijski prostor formirali su jedinstvenu kompaktnu formu koja sa drvenom fasadnom oblogom otelotvoruje i strukturalno srce (konstrukciju) objekta od drveta. Podsećamo na glavne benefite gradnje drvetom:
- Manja emisija CO2 tokom proizvodnje i gradnje objekata,
- Lakša konstrukcija koja olakšava i ubrzava montažu,
- Zdraviji objekti koji unapređuju komfor korisnika.
Autor teksta: Milica Radojičić, Acetra projektni biro