Podno, zidno i plafonsko grejanje

Poslednjih godina, mada, slobodno mogu reći i decenija, leto mi je najomraženije godišnje doba. Temperaturne klackalice, prženje, oluje, život pod klima uređajima. Drugim rečima, jedno veoma naporno godišnje doba. E, sad. Kako nikada nismo svi bili isti, tako je i slučaj i sa doživljajem leta. Za razliku od mene, veliki ljubitelj istog je moj brat od tetke. Istina, njegova ljubopitljivost pomenutog godišnjeg doba srazmerno je proporcionalna njegovim godinama. Što je stariji, sve je više letnji čovek. Jednom prilikom sam ga, krajnje ozbiljno, pitala zašto toliko voli te visoke temperature i sparinu. „Znaš li ti koliko mene košta grejanje?“ A-ha momenat, koji mi je pojasnio situaciju. I zaista kada pogledamo, grejna sezona je veliki finansijski izdatak. Zar ne? Iz godine u godinu, svedoci smo velikih temperaturnih kolebanja. Dok sa jedne strane upoznajemo najhladniju zimu u poslednjih sto godina, sledeće godine prođemo bez jednog snežnog dana. Klimatske promene su velike i veoma teško je ukačiti dovoljnu količinu energenata, zadovoljavajuću efikasnost i niže troškove. Problem se rešava adekvatnom procenom grejnog prostora, potreba korisnika i izborom odgovarajućeg grejnog tela.

// U zavisnosti od prostora gde se nalazi, grejanje možemo podeliti na: podno, zidno i plafonsko grejanje.

Podno grejanje

Iako se smatra novijeg datuma, podno grejanje svoju preteču nalazi još u rimskim kupatilima. Naime, Rimljani su bili poznati inovatori na polju arhitekture i kao takvi koristili su hipokaustično grejanje. Ispod prostorija koje su se grejale nalazio se prostor visine do jednog metra, ispunjen opekama koje su držale pod. Između tih opeka strujao je topao vazduh, nastao loženjem i zagrevanjem u peći iz susednog prostora.

Topao vazduh i dim sistemom kanala odvođeni su u zidove prostorije, putem kojih su, zajedno sa podom, zagrevali prostor. Ista namena i sličan sistem koristi se i danas. Tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, podno grejanje stiže i na naše prostore. Od tada do danas, zahvaljujući prednostima koje pruža, zauzelo je značajno mesto u rezidencijalnim objektima.

Ukoliko ste razmišljali o ovoj vrsti grejanja, a niste znali šta sve ono nudi, ovo je pravo mesto za vas. Nastavite da čitate.

PREDNOSTI

• Energetski efikasno grejanje – budući da je kod ove vrste grejanja pod jedno veliko grejno telo, jasno je da se toplota emituje istovremeno u svim delovima prostorije i ujednačeno. Za razliku od radijatora, gde je nužno zagrevanje i do 70 ⁰C jer se toplota kreće od plafona ka podu, kod podnog grejanja, grejanje se podstiče na znatno nižim temperaturama. Smatra se da je temperatura od 27-28 ⁰C idealna, jer je u direktnom kontaktu sa osobama u prostoriji. U ovom slučaju temperatura se kreće od poda ka plafonu;
• Laka i jednostavna ugradnja – postavljanje cevi ili električnih kablova u pod, obavlja se veoma lako, sa tim da ne zahtevaju neke velike radove, niti dodatne promene na postojećoj električnoj mreži. Što znači, ukoliko se odlučite za električno podno grejanje, ne brinite, vaša trenutna električna mreža će biti sasvim dovoljna;
• Komforno – jednostavno, brzo i lako postiže se ujednačena temperatura u celom prostoru, što doprinosi očuva- nju prostora, ali i stvaranju prijatne atmosfere za boravak u njemu. Pored daljinskog upravljanja, ova vrsta grejanja ne zahteva dodatne prostorije za odlaganje energenata, kao ni dodatni rad za održavanje sistema ili nabavku energenata. Za razliku od nekih drugih grejnih dela, gde je buka sastavni deo samog procesa, podno grejanje je veoma tiho, lagodno i komforno.

POGREŠNE PRETPOSTAVKE

Kod podnog grejanja, kao novog i drugačijeg vida grejanja, ljudi su u početku imali dosta zabluda. Najčešće su mislili da je ugradnja veoma skupa i komplikovana. Međutim, istina je potpuno drugačija. Ukoliko bi se poredili troškovi sa drugim oblicima grejanja, podno bi bilo čak jeftinije ili u rangu sa drugima. Što je, složićete se, daleko bolje, jer komfor koji podno grejanje pruža, ne može se postići ni sa jednim drugim grejanjem.

Druga, najčešća zabluda bila je da je podno grejanje nezdravo. Ova konstatacija je potpuno pogrešna, budući da podno grejanje, postepeno emituje grejanje, bez strujanja vazduha, čime se ne vrši prenošenje i podizanje prašine. Sa druge strane, grejno telo se nalazi u podu i ne postoji mogućnost taloženja prašine na njemu. Bilo je mišljenja da direktni kontakt sa toplotom negativno utiče na krvne sudove nogu, međutim, kako je temperatura ljudskog tela 36 ⁰C, a temperatura poda maskimalnih 28 ⁰C, jasno je da dodir sa toplotom stvara jedino ugodan osećaj u zimskim mesecima.

Treća, ali jedna od najdominantinijih zabluda jeste da je električno podno grejanje skupo. Pretpostavka je na mestu, ali konačna tvrdnja je potpuno pogrešna. Podno grejanje koristi znatno manje energenata kako bi postigao odličnu temperaturu zagrevanja.

// Primera radi, za zagrevanje radijator mora da se zagreje do 70-80⁰C, dok podno grejanje već pri temperaturi poda od 23 ⁰C postiže temperaturu vazduha od 20 ⁰C. Drugim rečima, podno grejanje uz tri puta manju temperaturu grejnog tela i manju potrošnje energenta, postiže istu temperaturu kao drugi vidovi grejanja.

Zidno grejanje

Prva pomisao kada je zidno grejanje u pitanju jesu radijatori i centralno grejanje. Staro dobro centralno grejanje koje nam pruža ujednačenu temperaturu u čitavom prostoru, bez ikakvih radova i održavanja. Rekli bi, baš kao i podno grejanje. Međutim, situacija baš i nije takva.

// Centralno grejanje je vezano za daljinski sitem grejanja i toplane, tako da samostalno odlučivanje o paljenju ili gašenju grejanja nije opcija. Sa druge strane, centralno grejanje se plaća tokom čitave godine, gde je krajnja cifra viša u odnosu na druge vrste grejanja. Drugim rečima, ugodno, ali skupo.

Etažno grejanje takođe prenosi toplotnu energiju radijatorima, ali je kotao u ličnom vlasništvu, tako da je kontrola temperature, paljenje i gašenje sistema dostupno. Ali i sa komforom, dolaze i obaveze. Pa tako, etažno grejanje zahteva lično održavanje sistema, pripremu energenata, kao i obezbeđivanje prostora za sam kotao i energente.

Danas, pored radijatora, konvektora na struju i sličnih zidnih grejalica, postoji i tzv. zidno grejanje. U pitanju je grejanje slično podnom. Naime, zidovi postaju prostor na kome se postavljaju cevi ili kablovi kao grejna tela kroz koje cirkulišu energenti, voda ili struja i koji zagreva prostor. Znači, zidovi će emitovati toplotnu energiju i postepeno zagrevati prostor. Sistem sličan podnom grejanju. Ovaj vid grejanja je posebno ekonomičan, ukoliko se za zagrevanje vode koristi toplotna pumpa. Ono što je zanimljivo za ovaj sistem jeste da se isti sistem može koristiti i za grejanje, ali i za hlađenje prostora.

// Kao i kod podnog grejanja, ugradnja i postavka zidnog grejanje nije komplikovana, ali zahteva profesionalan i ozbiljan pristup.

Nakon stručne ugradnje, zidno grejanje pruža višestruku korist. Ujednačena temperatura, komfor, zdrava sredina bez prašine i suvog vazduha i ono što je posebno bitno velika energetska efikasnost. Budući da je kao i podno, zidno grejanje je niskonaponsko grejanje koje troši manju količinu energenata, a pruža optimalne temperature za život i rad tokom čitave godine.

Plafonsko grejanje

Treći vid površinskog grejanja je plafonsko grejanje. Kako samo ime kaže, plafon je mesto gde se postavlja instalacija, cevi ili kablovi, za zagrevanje prostora. Plafonsko grejanje može biti postavljeno na dva načina. Kod suve gradnje postavljaju se gotove panel ploče, u kojima se nalazi sistem cevi. Ovaj način poznat je kao spušteni plafon. Veoma je fleksibilan, brz i jednostavan za postavku. Pored sistema za grejanje i hlađenje, ovaj način je veoma koristan jer pruža dodatnu zvučnu izolaciju i primenjuje se u javnim objektima, gde je velika buka i koncentracija ljudi. Takođe, veoma je koristan kod renoviranja stanova ili u novogradnji.

Drugi vid ugradnje plafonskog grejanja, jeste mokra ugradnja. U ovom slučaju, sistemi cevi i držača se postavljaju direktno na plafon, preko kojih se postavlja malter ili gips, a potom i završna obrada. Ovaj način je jednostavan za instalaciju, radi se na licu mesta i obično se koristi u novogradnji stambenih zgrada, apartmana i manjih kancelarija.

Pored ovog, postoji još jedan način, a to je postavka iznad plafona u visini od 5-8 mm. Na samu oplatu postavljaju se unapred pripremljeni paneli sa prvim slojnim ojačanjem na koji se dalje postavljaju drugi ojačivači, a potom prekrivaju betonom. Ovaj vid grejanja je odličan budući da je beton dobar provodnik toplote i u ovom slučaju ponaša se kao akumulator i emiter toplote.

SUMIRANJE

Sve tri navedene vrste grejanja, predstavljaju površinsko grejanje, gde se energija emituje zračenjem. Prednosti i vrednosti su višestruke. Za razliku od svih drugih vrsta grejanja, ova tri grejanja koriste pod, zidove i plafon, kao velika grejna tela, tako da se temperatura ravnomerno raspoređuje u celom prostoru. Upravo, na taj nači, postiže se komfor i ugodan boravak u prostoriji.

Ono što je veoma bitno, jeste visoka efikasnost ovih vrsta grejanja. Prvi razlog svakako je znatno manja potrošnja energenata, u odnosu na druge vrste grejanja, a za postizanje istih, optimalnih temperatura u prostoriji. Drugi razlog jeste korišćenje savremenih toplotnih pumpi, koje predstavljaju visoko energetski efikasne uređaje.

Toplotne pumpe na startu predstavljaju veći finansijski izdatak, koji se nakon nekoliko sezona korišćenja, finansijiski isplati. Ovi uređaji koriste obnovljive izvore energije iz prirode (voda, vazduh) i uz 1 kW električne energije, stvaraju 5 kW toplote energije. Drugim rečima, ostvaruju višestruku uštedu energije, a obezbeđuju optimalne temperature vazduha.

Pored grejanja, podni, zidni i plafonski sistem omogućava korišćenje svoje konstrukcije i za hlađenje objekta. Kao i kod grejanja, hlađenje objekta pomoću ovih sistema je znatno ekonomičnije, a i zdravije, budući da ne dolazi do cirkulisanja vazduha, kao kod klima uređaja, i nema podizanja i cirkulisanja prašine. Međutim, kako su ova tri sistema prostorno potpuno drugačija, odnosno nalaze se na podu, zidovima i plafonu, postoje i različiti učinci, pa samim tim i preporuke za korišćenje kao grejanje ili kao hlađenje. Ukoliko bi, među njima, morali da odredimo koji je najefikasniji za grejanja, a koji za hlađenje, situacija bi izgledala ovako: 

• Podno grejanje – kako se topao vazduh kreće od nižim ka višim visinama, podno grejanje je najidealnije budući da korisnici odmah dolaze u kontakt sa toplotom i komfor je veći. Kod centralnog grejanja npr. topao vazduh, kao lakši, se kreće ka visini i potrebno je dosta duže vremena da se oseti toplota u prostoru, što utiče i na veću potrošnju energenata;
• Zidno grejanje – emituje toplotu podjednako u svim nivoima i kao takvo idealno je i za grejanje i za hlađenje;
• Plafonsko grejanje – je najučinkovitije za hlađenje budući da se prilikom emitovanja toplote, vazduh zadržava u gornjim slojevima i postepeno ispunjava ceo prostor. Kod hlađenja, hladan vazduh, kao teži, spušta se u donje delove i efekat hlađenja je brži i ekonomičniji.

Suština cele priče jeste, ukoliko izaberete neki od površinskih oblika grejanja i hlađenja, nećete pogrešiti. Bitno je da dobro procenite šta su vaši prioriteti, da sagledate šta imate, misleći na veličinu prostora i šta želite da postignete. Kako je grejna sezona na pomolu, svi vi koji ste se odlučili za podno grejanje, bićete u plusu i finansijski i emotivno. Uvek postoji rešenje, samo se treba potruditi da se isto i nađe. Eto, ja sam shvatila kako se razvija ljubav prema svim godišnjim dobima, izborom površinskih sistem grejanja i hlađenja. Ne samo da će mi biti lepo, nego ću to zadovoljstvo, manje i platiti.

Autor testa: Snežana Trtica Graovac, novinar