Podno grejanje je komforan i estetski prihvatljiviji način grejanja od radijatorskog, nema prašine i suvog vazduha pa je onima koji pate od alergija svakako primereniji. Svakako, mogo je zabluda u vezi sa ovakvim vidom grejanja stanova i kuća, a razjašnjenja su dali stručnjaci iz ove oblasti.
Kao i svako drugo, i ovo ima prednosti i mane, pa ukoliko već nemate centralno grejanje u stanu, mogli biste da razmislite o podnom. Jedna od prednosti je ravnomerno raspoređivanje temperature u prostoriji, koja je najbliža idealnoj. Podno grejanje kao niskotemperaturni način zagrejavanja energetski je štedljivo i ekološko u smislu smanjene emisije štetnih gasova. Svakako nije nevažno ni to što vam ne trebaju nikakva grejna tela, čime dobijate na prostoru ali i lepšem izgledu, i nema dodatnih muka oko pranja radijatora što je naročito komplikovano.
Razlikujemo dva tipa podnog grejanja, električno i vodeno. Električno podno grejanje kao energent troši isključivo energiju i njegova isplativost zavisi od cene energetika. Vodeno podno grejanje može koristiti električnu energiju preko električnog grejača ili zagrevanje preko toplotne pumpe, što je ekonomičnije. Vodeno podno grejanje se osim električne energije može grejati na plin, naftu, ugalj ili na palete, a moguće je koristiti i solarnu energiju.
Podno grejanje moguće je postaviti na gotovo svim vrstama podloga, pri čemu se građevinski radovi izvode na isti način. Ipak, ovakva vrsta grejanja ponaša se drugačije na različitim materijalima.
Što se tiče cene, startna investicija pri ugradnji podnog grejanja možda je veća od troškova u odnosu na radijatorsko, ali je zato i ušteda tokom eksploatacije mnogo veća. Računajte da će biti neophodno da stavite toplotnu i hidroizolaciju i uradite sve druge neophodne građevinske radove, a otprilike će vas postavljanje podnog grejanja koštati oko 20 do 30 evra po kvadratu.
Kad je reč o radu podnog grejanja, za razliku od radijatorskog koji funkcioniše na principu konvekcije toplote i kružnog strujanja vazduha, ono isijava toplinu ravnomerno celom površinom polaganja. Zato može da se kaže da patos po kojem hodamo postaje jedan veliki, ravnomerno zagrejan radijator, na kojem površinska temperatura ne bi smela da pređe 28 stepeni celzijusa.