Pasivne kuće su energetski efikasne, ekološke i zdrave kuće, koje pružaju komfornu temperaturu unutar objekta tokom cele godine uz korišćenje samo 10% energije inače potrebne za grejanje i hlađenje standardne kuće.
* Pasivna kuća predstavlja koncept energetski efikasnog objekata koji nije dodatak arhitektonskom projektu, nego konstrukcijski proces integrisan s arhitektonskim i koji može biti primenjen na najrazličitijim tipovima objekata, ne samo kućama. *
Kada govorimo o prednosti pasivne kuće u odnosu na standardnu, pre svega mislimo na veliku uštedu u energiji. Energetska efikasnost je način korišćenja i očuvanja energije gde, po definiciji, ona predstavlja delovanje koje proizvodi više usluga uz istu količinu utrošene energije ili proizvodi iste usluge uz manju količinu utrošene energije. Međutim, to možda i nije najveća vrednost pasivne kuće.
* Samo postizanje energetske efikasnosti u stambenim objekatima nema smisla ako ono ne donosi i značajno povećanje kvaliteta stanovanja. *
U praksi, ljudi mnogo pozitivnije reaguju na povećanje komfora i estetike prostora u kome žive ili borave, nego što reaguju na smanjenje troškova grejanja ili smanjenje emisije CO2. Ovo povećanje komfora, koje se teže može brojčano izraziti od smanjenja potrošnje energije, predstavlja zapravo i najveću prednost stanovanja u pasivnoj kući. Možemo tako reći da pasivna kuća koristi manje energije za stvaranje ne samo istog nivoa komfora u kući (grejanje i hlađenje) već i višeg nivoa od standardne kuće. Ovo su glavnih 10 prednosti života u pasivnoj kući:
01 Temperatura u kući je uvek ista
Pasivne kuće daju veliku stabilnost temperature unutrašnjeg prostora. Veoma dobra izolacija kuće i sprečavanje toplotnih mostova uz mehaničku ventilaciju, koja kontrolisano ubacuje predgrejan svez vazduh u prostorije, pruža ujednačenost temperature u celom prostoru kuće. Prozori su dobro zaptiveni, tako da nema produvavanja, strujanja vazduha i hladnih delova konstrukcije, što sve dovodi do povećanog komfora i većeg osećaja toplote tokom zime.
02 Toplotni komfor je isti u svim delovima kuće
Pasivni standard zahteva da sve unutrašnje površine zidova i prozora imaju temperaturu veću od 17ºC. To znači da u odnosu na temperaturu unutrašnjeg vazduha od 20ºC, razlika ne sme biti veća od 3ºC. Ovo ima velik uticaj na osećaj komfora u prostoriji. U standardnoj kući, na primer, površina prozora je mnogo hladnija u odnosu na unutrašnju sredinu i stvara se neprijatno strujanje hladnog vazduha, zbog čega se postavljanje radijatora za grejanje uvek vrši ispod prozora kako bi se ovaj neprijatan osećaj ublažio.
03 Računi za grejanje su 75-90% manji
Pasivna kuća je dizajnirana tako da omogući veoma velike uštede u korišćenju energije. Prozori za ove kuće su 70% efikasniji u očuvanju toplote unutar objekta u odnosu na obične prozore sa dvostrukim staklima. Visoko kvalitetna izolacija koja je projektovana tako da spreči pojavu toplotnih mostova u kući štedi 90% energije u odnosu na tradicionalnu gradnju. Takođe, ovakva izolacija bolje štiti konstrukciju i produžava vek trajanja objekta, pa time sprečava dodatne troškove na njenoj sanaciji tokom vremena. Pošto se kuća ventiliše pomoću sistema ventilacije sa rekuperacijom, ventilacioni gubici mogu biti redukovani do 90%. To znači da je veoma malo dodatne energije za grejanje objekta potrebno da se obezbedi komforna temperatura unutar kuće.
04 Nema pregrevanja prostora leti
Dobrim rešavanjem arhitektonskih detalja i orjentacije objekta, veoma efikasnim prozorima i dobrom izolacijom, kao i obaveznom proračunskom proverom, sprečava se pregrevanje prostora u letnjem periodu preko 25ºC, što sa promenama klimatskih prilika, postaje sve značajniji problem u našem područiju. Ova provera performansi objekta u letnjem periodu sprečava prekomerne troškove za hlađenje leti koji u najtoplijim mesecima, čak mogu i prevazići troškove za grejanje zimi.
05 Kvalitet vazduha je bolji – manje CO2 u kući
Pasivne kuće koriste mehaničku ventilaciju koja kontrolisano ubacuje svež vazduh u prostor. Standardne kuće se vetre onda kada korisnik sam to učini otvaranjem prozora. Ispitivanja koja su izvršena na uporednim analizama dve identične kuće sa sistemom ventilacije i bez ovog sistema u Nemačkoj, ustanovila su da su u standardnoj kući koncentracije CO2 u nekim periodima u toku dana bile kritično visoke, na primer u toku noći kada korisnici nemaju priliku da sami provetre prostor. U pasivnoj kući je koncentracija CO2 uvek bila na nižem nivou, što znači da je kvalitet vazduha bio mnogo bolji, bez potrebe korisnika da brinu o tome.
06 Prevencija alergija, zdravija sredina i manje čišćenja
U razvijenim zemljama sveta, ljudi trenutno provode 90% svog vremena u zatvorenom prostoru. To znači da kvalitet vazduha u toj zatvorenoj sredini u velikoj meri utiče na zdravlje ljudi koji u njemu borave. Svež vazduh iz spoljašnje sredine prolazi kroz filtere koji na sebi zadržavaju čestice prašine i polena pre nego što se vazduh ubacuje u pasivne kuće. Na taj način se čuva zdravlje ljudi, ali i smanjuje potreba za konstantnim čišćenjem prašine u kući. To je dodatni benefit za ljude sa alergijama.
07 Odlična zvučna izolacija od spoljašnje buke
U pasivnoj kući se posebna pažnja vodi prilikom instalacije prozora i vrata. Ove kuće su veoma dobro zaptivene, što doprinosi kako smanjenju gubitaka toplote kroz loše spojeve zidova i prozora, tako i zaštiti od buke. Kada su prozori zatvoreni, kuća je skoro potpuno bešumna.
08 Sistem je automatizovan i lak za korišćenje
Sistemi klimatizacije u kući su automatski i prilagođavaju se trenutnim potrebama kuće u odnosu na spoljašnju temperaturu i klimatske prilike. Korisnici ne moraju da brinu o kvalitetu vazduha i provetravanju prostorija, kao ni o prevelikim računima, jer je sistem napravljen tako da pruža maksimalne uštede i komfor. Povremeno održavanje u smislu zamene filtera za ventilaciju je jedino što je potrebno.
09 Investicija u budućnost
Niko ne može sa sigurnošću predvideti kako će se građevinska struka razvijati i kako će se propisi za gradnju menjati. Pre osam godina propisi za energetsku efikasnost u Srbiji su tek stupili na snagu. Veoma je moguće da će se u cilju smanjenja klimatskih promena ovi propisi tokom vremena pooštravati. Standard pasivne kuće je osmišljen tako da je postignuta energetska efikasnost najviše kategorije prema trenutnim zakonima, tako da ukoliko se propis bude pooštravao pasivna kuća će i dalje ispunjavati standarde i biti konkurentna na tržištu, što održava vrednost nekretnine na visokom nivou u slučaju eventualne buduće prodaje.
10 Ekološka svesnost i doprinos zajednici
Iako je fokus većine korisnika usmeren na direktne benefite u smislu uštede i komfora života u pasivnoj kući ne smemo zaboraviti ni jedan viši nivo satisfakcije koju možemo ostvariti znajući da svojim delovanjem utičemo pozitivno na okolinu u kojoj živimo. Standard pasivne kuće podrazumeva da je potrošnja energije za grejanje ispod 15kWh/m2 godišnje, dok ukupna potrošnja energije ne prelazi 120kWh/m2 godišnje u šta ulazi energija za grejanje, hlađenje, ventilaciju, električnu energiju za aparate u kući, osvetljenje, pranje veša, kuvanje itd.
Stavljanje fokusa na ukupnu energiju pre nego na utrošenu na grejanje ima mnogo veći uticaj i daje mnogo realniji podatak o stvarnoj potrošnji u objektu. S obzirom da pasivna kuća postiže najveću uštedu samim dizajnom i konstrukcijom objekta, gde je veoma mala količina dodatne energije potrebna, smanjuje se ukupna potrošnja energije i u letnjem i u zimskom periodu i ostvaruje manji negativan uticaj na spoljašnju sredinu sa čak 90% smanjenja emisije CO2. Mlađe generacije postaju svesnije svog uticaja na životnu sredinu, pa možemo reći da pasivna kuća predstavlja koncept stanovanja za budućnost, gde je korisnikov negativan uticaj na klimatske promene sveden na minimum.
Autor teksta: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh, EN EF studio