Pametne tehnologije, inovativni materijali i planiranje

Osim u pogledu arhitekture, funkcionalnosti i zadovoljenja potreba korisnika, održiva i ka budućnosti orjentisana gradnja mora zadovoljiti i određene energetske standarde, koji za cilj imaju smanjenje potrošnje kroz povećanje efikasnosti. Pametne tehnologije, odgovarajući materijali i planiranje usmereno ka budućnosti, omogućavaju da se iskoriste potencijali za uštedu energije koji su ranije bili zanemarivani.

Ovakav način planiranja i gradnje potpuno je u skladu sa nacionalnim propisima i smernicama EU o energetskoj efikasnosti zgrada, a uporedo sa tim dolazi i povećana udobnost u domovima, kvalitetniji ambijent za obavljanje radnih i kreativnih aktivnosti, kao i mogućnost uštede. Kada je reč o energetskoj efikasnosti kod nas se obično prvo pomisli na grejanje i izolaciju objekata, zamenu dotrajale stolarije i sl… Međutim, postoje i drugi načini za povećanje energetske efikasnosti objekata.

Postavljanje elektro instalacija u novogradnji ili prilikom renoviranja uz brigu o zaptivenosti omotača zgrade, sprečavanju strujanja vazduha kao i narušavanja integriteta izolacije i pojave termičkih mostova tom prilikom, jedan je od važnih načina za povećanje ukupne energetske efikasnosti zgrade. Inovativni proizvodi pomažu da se ispune i najstrože smernice EU, posebno one EnEV, Direktive o uštedi energije.

Protivpožarna zaštita, Kaiser / foto: Enerset d.o.o.

Da bismo bolje razumeli značaj svega ovoga, osvrnućemo se na zakonske okvire i praksu u vodećim zemljama EU u pogledu energetske efikasnosti. Kada je o Nemačkoj reč zahtevi u pogledu ukupne energetske efikasnosti u stambenim i nestambenim zgradama povećani su 01.01.2016. godine za 25% pa je shodno tome radove na toplotnoj izolaciji neophodno poboljšati za oko 20%. Propisi u pogledu zaptivenosti zgrade i sprečavanja strujanja vazduha definisani su ne samo u EnEV-u, već i u standardu DIN 4108-7.

„Direktiva o energetskim performansama zgrada” formuliše, na evropskom nivou, smernice koje su izmenama i dopunama Zakona o uštedi energije iz 2005. postale nacionalni zakon u Nemačkoj. Osnova za novu Direktivu o uštedi energije (EnEV) je Zakon o uštedi energije, koji je stupio na snagu 1. oktobra 2007. Sa izmenama i dopunama EnEV iz 2009. i 2014. godine, došlo je do daljeg povećanja zahteva koji se odnose na efikasnost i održivost. U Austriji je direktiva EU deo nacionalnog zakonodavstva, a od avgusta 2007. godine, u Švajcarskoj je donet „Aktionsplan Effizienz“ (Akcioni plan efikasnosti) koji propisuje odgovarajuće mere na osnovu direktive EU.

Energetski sertifikat je centralna komponenta i dokument EnEV-a i obavezan je za prodaju ili davanje u zakup svih zgrada. Sačinjava se na osnovu procene gubitaka energije kroz omotač zgrade i pruža kupcima i zakupcima informisanost i veću transparentnost po pitanju energetske efikasnosti nekretnine. U Nemačkoj je energetski sertifikat obavezan za stambene zgrade od januara 2009. godine, a za nestambene od jula 2009. U Austriji se ovaj zahtev primenjuje na nove zgrade od januara 2008. godine, a na postojeće od 2009. godine. Švajcarska, koja zasniva svoje propise na direktivama EU, uvela je energetski sertifikat za zgrade (GEAK) u oktobru 2009. godine.

Da bi se ispunili važeći zahtevi i propisi, neophodno je obezbediti zaptivenost i toplotno-izolacionog svojstva omotača zgrade prema DIN 4108 standardu. Pored uticaja na energetska svojstva, zaptivenost omotača zgrade i smanjeno strujanje vazduha štiti osnovnu strukturu zgrade. Topao vazduh u kontaktu sa hladnim površinama unutar konstrukcije stvara kondenz, usled čega može doći pojave vlage, buđi i oštećenja. U lakim ili šupljim zidnim konstrukcijama nepropusni sloj najčešće formiraju folije i OSB ploče i ne smeju se oštetiti električnim instalacijama, instalacionim kutijama, prodorima kablova ili preterano vrućom opremom u njihovoj blizini.

foto: Kaiser / Enerset d.o.o.

Posebno treba voditi računa o rasterećenju kablova i instalacionih cevi kako je navedeno u DIN 60670-1, jer u protivnom naprezanje kabla prilikom instalacije npr. prekidača ili utičnica može uzrokovati strujanje. Kod punih zidova, malter na unutrašnjem zidu stvara vazdušnu nepropusnost. Šupljine i čeoni spojevi zahvaćeni elektro instalacijama, kao i neadekvatno izvedeni prodori su slabe tačke koje mogu uzrokovati strujanje vazduha u zagrejanoj unutrašnjosti. U slučaju naknadnog postavljanja izolacije neophodni su instalacioni radovi za ugradnju prekidača i utičnica na postojećim zidovima i tom prilikom se osim sprečavanja toplotnih mostova mora voditi računa i o kontroli vlage.

Proizvodi za električne instalacije koji pružaju punu zaptivenost su jedini ispravan način za sprečavanje strujanja vazduha. Propisi za planiranje i implementaciju nepropusnih električnih instalacija i električnih instalacija bez toplotnih mostova navedeni su u DIN 18015-5. Kvalitet spoljne izolacije zidova zavisi pre svega od ujednačenosti izolacije i sprečavanja toplotnih mostova. Poseban rizik predstavljaju balkoni ili spoljne instalacije kao što su utičnice, spoljni prekidači i svetiljke, detektori pokreta, interfoni ili poštanski sandučići. Pored znatnih toplotnih gubitaka, toplotni mostovi mogu izazvati i strukturna oštećenja kao posledicu pojave kondenza i buđi, koji imaju štetan uticaj na zdravlje. Toplotni mostovi su slabe tačke u omotaču zgrade. Tu su gubici toplote mnogo veći nego u ostalim delovima zgrade. Što je toplotna izolacija deblja, to su toplotni mostovi važniji.

Direktiva o uštedi energije (EnEV) stupila je na snagu u Nemačkoj 2002. godine i zamenila je ranije važeći „Varmeschutzverordnung“ (Uredba o toplotnoj izolaciji) i „Heizungsanlagenverordnung (HeizAnlV)“ (Uredba o sistemima grejanja). EnEV definiše minimalne standarde za nove i postojeće zgrade u pogledu standarda izolacije i kvaliteta tehnologije sistema. I Direktiva o uštedi energije i DIN 4108 zahtevaju trajno zaptiven omotač zgrade kako bi se sprečili gubici energije, strujanje vazduha i pojava vlage što može dovesti do kondenzacije, stvaranja buđi, pa čak i oštećenja strukture. Pravila u pogledu planiranja i implementacije nepropusnih električnih instalacija i električnih instalacija bez toplotnih mostova definisana su u DIN 18015-5.

Postavljanje instalacije u kući

U procenama vazdušne nepropusnosti zgrade, često se koristi proces diferencijalnog pritiska (npr. metoda sa ventilacionim vratima). Kada je potrebno lokalizovati postojeća strujanja, pomažu termografske fotografije ili upotreba anemometara. Jako je važno izbegavati toplotne mostove prilikom fiksiranja opreme u ili na fasadu. Da bi se obezbedila zaptivenost i sprečilo strujanje vazduha, kako je navedeno u DIN 4108-2, proizvodi za elektro instalaciju se podvrgavaju ispitivanju diferencijalnog pritiska sa kablom ili cevnim ulazom koji se koristi za datu namenu i ne smeju prelaziti dozvoljenu vazdušnu propustljivost. Kada je unutrašnja izolacija naknadno ugrađena pored zaptivenosti testira se i konvekcija. Za električne instalacione proizvode koji su pogodni za ugradnju u ili na fasadu, vrše se proračuni toplotnih mostova koji garantuju da su toplotni gubici u okvirima dozvoljenih vrednosti.

Autor teksta: Dragan Vučićević