Pametne kuće, poznati fenomen iz naučno-fantastičnih filmova, zahvaljujući modernim tehnologijama svakim danom sve više postaju deo stvarnosti. Ovakve kuće, između ostalog, koriste uređaje koji su povezani na internet kako bi obezbedili daljinsko upravljanje sistemima kao što je osvetljenje i grejanje. Iako još uvek deluje kao deo fikcije, ideja pametne kuće je zapravo stara nekoliko decenija.
Još 1975. godine dizajniran je prvi komunikacioni protokol kojim je bilo moguće kontrolisati električne instalacije u domovima. Protokol X10 slao je digitalni signal kroz kućnu električnu mrežu i na ovaj način bilo je moguće programirati utičnice i prekidače u kući. Signali su sadržali komande za određene uređaje u kući, a ove komande su kontrolisale kako i kada uređaju funkcionišu.
Na primer, prenosnik je mogao da pošalje signal putem električne mreže sa komandom da se uređaj uključi u određeno vreme. Ipak, Protokol X10 nije bio u potpunosti pouzdan. Signali su se često gubili ili ne bi putovali mrežama koje su funkcionisale na različitim polaritetima ili voltažama kao što je slučaj sa SAD-a koje koriste električnu mrežu od 200V. Dodatno, Protokol X10 je bila jednosmerna tehnologija tako da su uređaji mogli da primaju signale i komande, ali nisu mogli da ih pošalju ili vrate nazad centralnoj mreži. Kasnije su razvijene dvosmerni X10 uređaji, međutim, njihova cena je bila daleko viša.
Pojava interneta i bežičnih tehnologija omogućila je novi oblik pametnih domova jer se javila mogućnost kontrolisanja uređaja na drugi način – korišćenjem WiFi signala i blututa. Iako se Protokol X10 još uvek koristi u pametnim kućama, danas je sve češća i upotreba bežičnih tehnologija (blututa i bežičnog interneta) koje se ili kombinuju sa Protokolom X10 ili koriste samostalno. Poslednjih godina smo svedoci ekspanzije pametnih uređaja koje je moguće kontrolisati jednostavno klikom ili komandom koju šaljemo preko pametnog telefona ili kompjutera.
Postoje nebrojeni primeri kako svakodnevni uređaji čine naše domove umreženim i „pametnim“.
Pametne kuće, aplikacija za tablet
PAMETNI TELEVIZORI se konektuju na internet i preko aplikacija nam omogućavaju da pristupimo željenim sadr- žajima kao što su serije, filmovi ili muzika. Određeni uređaji čak poseduju i mogućnost prepoznavanja glasa ili gestikulacije.
PAMETNI SISTEMI OSVETLJAVANJA se mogu kontrolisati daljinski, zahvaljujući senzorima mogu „osetiti“ kada su korisnici u prostoriji i prilagoditi osvetljenje tome. Takođe, određene pametne sijalice i sistemi osvetljavanja imaju mogućnost automatskog regulisanja jačine sjaja u odnosu na to koliko je dnevne svetlosti dostupno određenog dana ili u određenom delu dana u prostoru. Na sličan način, pametni termostati pružaju mogućnost regulisanja i kontrolisanja temperature u prostoru kako bi se ostvarila maksimalna udobnost korišćenja prostora. Ovi uređaji mogu čak i da „nauče“ navike i preference korisnika prostora i da se shodno tome ponašaju, to jest podešavaju temperaturu prostora.
PAMETNE BRAVE su još jedan element koji neprimentno postaje deo naših domova. Korišćenjem pametnih brava za domove i garaže korisnici mogu da kontrolišu ko ima pristup njihovom prostoru i da posetioce prime ili odbiju sa praga. Ove pametne brave takođe imaju mogućnost prepoznavanja stanara i mogu se podesiti da se automatski otključavaju za njih kada su stanari u blizini.
PAMETNE KAMERE se već uveliko koriste. Stanari preko ovih uređaja mogu da nadgledaju svoje domove kada su odsutni na kraći ili duži period. Pametni senzori koji detektuju pokret su takođe u stanju da vide razliku između stanara, posetilaca, kućnih ljubimaca i uljeza i lopova. U slučaju da pametan sistem nadgledanja primeti sumnjive osobe ili ponašanje, nadležne službe će automatski biti obaveštene. U kombinaciji sa softverom za prepoznavanje lica ovi sistemi mogu biti veoma efikasni u hvatanju počinilaca kriminalnih dela, ali istovremeno stvaraju osećaj nelagode za sve one koji su čitali Orvelovu 1984.
Pametne kuće, video nadzor
Nega kućnih ljubimaca danas takođe može biti automatizovana pomoću specijalnih uređaja HRANILICA povezanih na internet. Ovi uređaji ljubimcu daju određenu količinu hrane u određeno vreme tako da vlasnici ne moraju da brinu o tome dok su na poslu. Isto se odnosi i na kućne biljke i travnjake koji mogu biti povezani na sisteme koji ih u određeno vreme zalivaju.
KUHINJSKI UREĐAJI su još jedan element koji je dostupan na tržištu u „pametnoj“ opciji. Upravljanje ovim uređajima se uglavnom svodi na njihovo povezivanje na internet bežičnim tehnologijama i kontrolisanje preko istog. Na ovaj način se kafe-mašine mogu podesiti da kuvaju kafu istog trenutka kada se korisniku oglasi jutarnji alarm, pametni frižideri mogu pratiti rokove trajanja namirnica, praviti šoping-liste u odnosu na to koji su sastojci preostali u frižideru čak i improvizovati recepte od preostalih namirnica. Pametni uređaji obuhvataju tostere, ekspres i spore lonce za kuvanje kao i mašine za pranje i sušenje rublja.
SISTEMI ZA NADGLEDANJE domaćinstva su izuzetno koristan element koji se u okviru pametnijh kuća sve više razvija. Ovi sistemi nadgledaju vitalne sisteme u kući kao što je električna mreža i vodovod. Oni tako mogu isključiti problematične uređaje, struju ili vodu u slučaju havarija različitih vrsta i na ovaj način zaštititi dom i sve one koji u njemu borave od katastrofa i štete.
Pametne kuće su definitivno kuće budućnosti. One imaju nebrojene prednosti, ali i nekoliko mana. Jedna od najvažnijih prednosti je da pametna kuća obezbeđuje stanaru miran san. Briga o tome da li je rerna ili pegla isključena, a ulazna vrata ostavljena otključana više nije problem jer se možemo pouzdati u daljinske sisteme pomoću kojih možemo kontrolisati ove uređaje. Pametne kuće bi takođe mogle omogućiti kvalitetniji i samostalan život starijim ili nepokretnim ljudima i potreba za njihovim smeštanjem u ustanove i konstantnim nadzorom bi se smanjila. Istovremeno, energetska efikasnost doma bi mogla biti znatno poboljšana. Udobnost života u potpuno automatizovanom domu je takođe jedna od važnih prednosti pametnih kuća.
Pametne kuće, digitalizacija
S druge strane, tehnologija još uvek nije svima dostupna sa finansijskog aspekta. Još jedan razlog što ove tehnologije nisu postale mejnstrim je njihova tehnička priroda. Postoje korisnici prostora koji nisu naviknuti na nove tehnologije čije korišćenje za ove ljude predstavlja izuzetno složen zadatak. Takođe, sa tehničke strane gledano, da bi besprekorno i jednostavno funkcionisali u pametnoj kući uređaji bi morali da rade prateći ujednačene principe i kodove čija budućnost se još uvek očekuje. Još jedan problem sa kojim se pametne kuće susreću je sigurnost ovakvih sistema.
Kompanije koje se bave razvojem tehnologija pametnih kuća vredno rade na rešavanju ovih problema. Oni se trude da tehnologije učine jednostavnim i udobnim za korišćenje, da implementuju pouzdane softverske sigurnosne sisteme i čitavu ideju pametne kuće učine dostupnijom širem spektru korisnika. Kako postajemo društvo koje se sve više koristi i oslanja na tehnologiju nema sumnje da ćemo biti svedoci sve većeg korišćenja pametnih uređaja kako u domovima tako i na radnim mestima.
Autor: Irma Talović, d.i.a.