Posle velikog skoka na listi Svetske banke o uslovima poslovanja, u Srbiji se beleži sve veće interesovanje stranih investitora u građevinskom sektoru, pa i za stambenu izgradnju. Oni utiču i na povećanje kvaliteta gradnje tako da se na tržištu sada mogu naći pametne energetski efikasne i zelene zgrade, koje se po pravili veoma brzo i prodaju. Upućeni poručuju da se kupovina takvog stana isplati za tri do četiri godine.
Od 2012. za svaki objekat koji se zida ili se rekonstruiše potrebno je pribaviti energetski pasoš
Srbija je već dugo šampion po rasipanju energije. To bi mogla da promeni primena tuđih iskustava u gradnji. U Italiji se, na primer, odavno podrazumevaju standardi zelene gradnje. Ipak, bili bismo nepošteni da kažemo da se ništa ne radi u ovom smislu i da nema baš nikakvog pomaka. Naime, od 2012. za svaki objekat koji se zida ili se rekonstruiše potrebno je pribaviti energetski pasoš. – Savet zelene gradnje Srbije, koji je član Svetskog saveta zelene gradnje, izabrao je Srbiju za promociju Lid standard zelene gradnje, tako da će Ministarstvo ostvariti kontakte i ovaj standard uvrstiti i zvanično u regulativu – napominje Aleksaandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva građevinarstva. Beograd će se uskoro priključiti programu sertifikacije za zelene gradove, a to znači da će se više voditi računa o potrošnji energije, čistijem transportu, kvalitetu vode i zelenim površinama.
U Italiji se, na primer, odavno podrazumevaju standardi zelene gradnje.
Beograd je i prvi grad u Srbiji u kojem je napravljena „Pametna kuća“, koliko je u nju uloženo, šta je čini „Pametnom“ i ko je prvi smislio ovaj koncept, a svi smo o njemu učili u školi u drugom kontekstu pročitajte na ovom LINKU.