U Äetvrtak, 13. juna u BINA kabini na Fakultetu likovnih umetnosti, otvorena je izložba āRazumeti kako grad rasteā. Ova izložba deo je istoimenog rezidencijalnog programa, realizovanog u okviru saradnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture sa internacionalnom arhitektonskom platformom LINA.
Ružica SariÄ, Älanica programskog tima BINE, o saradnji sa LINOM je rekla:
āOve godine se prijavilo preko 500 ljudi. Mi smo uÄestvovali sa rezidencijalnim programom, za koji smo izabrali tri grupe mladih ljudi iz Italije, Danske, Å vajcarske i Å panije, kojima smo pridružili i naÅ”e uÄesnike iz Srbije. Ovde imamo priliku da vidimo kako su oni promiÅ”ljali temu koju smo im zadali ā prostor izmeÄu blokova 61, 62 i 63 i naselja Bežanija. To je vrlo zanimljiva tema jer se grad tu zaista sustiÄe i prožima, a možemo reÄi i gde grad gazi jedno naselje koje je u stvari tu najstarije ā gde su ljudi bili vlasnici imanja, skroz na Novom Beograduā.
Otvaranje izložbe āRazumeti kako grad rasteā / foto: Aleksandar Gazibara
Äulio Galaso, stipendista projekta LINA, o aktivnostima tokom rezidencije je rekao:
āBilo nam je veoma zanimljivo da radimo na ovom urbanom okruženju jer vidimo veliki potencijal. Bila nam je interesantna i koliÄina zelenila u ovom komÅ”iluku, Å”to je velika razlika u odnosu na Italiju. NaÅ”im projektom smo hteli da Å”to viÅ”e razvijemo potencijal ovog zelenilaā. GovoreÄi o arhitekturi koju je ovde upoznao, Galaso je istakao: āTo je sjajno nasleÄe vredno Äuvanja, koje stanovnici ovih naselja veoma cene. Mislim da socijalistiÄka arhitektura Beograda može biti izvor inspiracije za buduÄi razvoj gradaā.
Otvaranje izložbe āRazumeti kako grad rasteā / foto: Aleksandar Gazibara
Lana JeremiÄ, stipendiskinja LINA projekta iz Srbije, o svom rezidencijalnom iskustvu je navela:
āJa sam sa Bežanije, pa mi je bilo interesantno Å”to sam doÅ”la u dodir s ljudima koji nisu iz tog kraja ili iz naÅ”e zemlje, pa se prvi put susreÄu s oÄiglednom dihotomijom izmeÄu starog dela Bežanije i novobeogadskih blokova. Odjednom mi se otvorio drugaÄiji pogled. Bilo mi je vrlo interesantno da lovimo male sliÄnosti koje možda nisu oÄigledne na prvi pogled, mikro promene koje Äovek svojim prisustvom pravi na nekim strukturama koje bi trebalo da su planske. To je nama bilo dragoceno u Äitavom projektuā.
Otvaranje izložbe āRazumeti kako grad rasteā / foto: Aleksandar Gazibara
U okviru LINA rezidencijalnog programa, Äulio Galaso i Natalia VoroÅ”ilova Äe 14. juna u 18 Äasova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, održati predavanje āGrand-Ensemble-Dƶrfli/Garden City susedstva u Cirihu 1943-57ā o vrtnim gradovima koje su Äetrdesetih i pedesetih godina proÅ”log veka u Cirihu gradile zadruge, a predstavljaju hibride modernistiÄkog zidlungen (Siedlungen) stila i uobiÄajenih lokalnih kuÄa: naivni odgovor na druÅ”tveni i tehnoloÅ”ki preobražaj koji se deÅ”avao u Evropi. Ove organizacije sa ustrojstvom odozdo nagore angažovale su se da obezbede pristupaÄno stanovanje, Å”to je funkcija u kojoj su delotvorno zamenile javne ustanove, koje su im pak u tome pružale podrÅ”ku.
Otvaranje izložbe āRazumeti kako grad rasteā / foto: Aleksandar Gazibara
Tokom 2023. i 2024. u Beogradu su boravili LINA stipendisti Äulio Galaso i Natalia VoroÅ”ilova (Å vajcarska/Italija), Alberto RonÄeli & Nikol Vetore (Danska/Italija), Maria Mendez (Å panija), Nevena DeliÄ (Srbija), Isidora KoÅ”Äica, Jana Ävertkova i Lana JeremiÄ (Srbija), i Sara Ramezani (Srbija). U njihovom fokusu bio je Novi Beograd, odnosno naselje Bežanija i bežanijski blokovi 61, 62 i 63. Ova graniÄna teritorija u permanentnoj transformaciji, na susretu seoske sredine i strukture mega blokova, veliki je izazov za urbaniste i arhitekte.
Prvi deo LINA programa, period boravka, bio je posvecĢen istraživanju, sastancima i radionicama. Tokom svog boravka, stipendisti LINA-e su, pored mogucĢnosti da se meÄusobno upoznaju i razmene iskustva, ostvarili saradnju sa predstavnicima raznih institucija i organizacija, meÅ”tanima i predstavnicima razliÄitih generacija. Kasniji period, po njihovom povratku, bio je posvecĢen analizi i definisanju predloga. Poslednja etapa je zajedniÄka izložba, na kojoj Å”est timova koji su uÄestvovali u rezidencijalnom programu predstavljaju svoja viÄenja lokalne situacije, kao i predloge oÄuvanja identiteta mesta i transformacija u skladu sa zahtevima savremenog života i potrebama stanovnika.
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture