Zima i ciklusi smrzavanja i odmrzavanja imaju štetne efekte na beton i oni često ekponiraju nedostatke u betonu koji se ne bi videli u toplijim regionima i vremenskim uslovima. Ovi defekti se mogu prepisati faktorima koji uključuju zloupotrebu odnosa cementa i vode prvog dana izlivanja, nepropisno očvršćavanje betona, problem sa materijalima betona, dizajnom betonske mešavine, mali ili nikakav ulazak vazduha u vreme izlivanja, ili čak i meke ili reaktivne agregate.
Dekorativni beton, eksterijer
Možemo reći da nedostaci betona mogu biti povezani sa postavkom ili sa materijalima.
Nekada je skoro nemoguće pronaći sve faktore koji su doveli do površinskih problema betona bez intervjuisanja majstora koji su bili prisutni prilikom izlivanja. Ali, u svakom slučaju, bilo bi dobro da i mi sami znamo nešto više o materijalu kako bismo ga sami održavali.
Najpre posmatrajte beton kao ogromni čvrsti sunđer koji stalno prihvata i otpušta vlagu tokom svog životnog ciklusa. Shvatanje značaja pravilnog dizajna betonske mešavine, tehnika izlivanja i očvršćavanja betona će smanjiti zimske defekte i obezbediti da vaš eksterijer ostane isti i jednako dobar i u zimskim mesecima.
Priprema betona za hladnoću
Šta izaziva probleme zimi?
Prvo da sprečimo zablude koje su već rasprostranjene kada se posmatra beton kao materijal u zimskim mesecima. Naime, dugo se verovalo da su hemikalija za odleđevanje koje koristimo na betonu tokom lošeg vremena glavni faktor zimskih problema. Ovo je nesporazum. U stvarnosti, same hemikalije ne izazivaju problem. Umesto toga, problem leži u efektima ovih hemikalija na veličinu molekula vode kada temperature opadnu u zonu zamrzavanja.
Kada se voda zamrzava, njena zapremina se prirodno povećava za do devet odsto. Kada se zamrzavanje odloži sa primenom hemikalija za odleđivanje, zapremina vode će se povećati dodatno za jedan do četiri puta iznad tačke gde se širi kada se zamrzne na 0 stepeni Celzijusa.
U suštini, na što se nižoj temperaturi voda zamrzava, ona se više širi. Ovaj rast stvara situaciju u kojoj beton ne može da podnese prekomerne hidraulične sile koje se interno stvaraju. Defekti povezani sa efektom zamrzavanja i odmrzavanja nastaju kao rezultat, i to obično u proleće u obliku površinskih oštećenja kao što je ljuštenje ili bubrenje betona.
Hajde da prođemo kroz paletu hemikalija za odmrzavanje, u smislu agresivnosti i odlaganja zamrzavanja. Počećemo sa ureom. Urea je prirodna hemikalija kao so. Međutim, ona je nekorozivna i efikasna na temperaturama iznad -5 stepeni Celzijusa. Kalijum hlorid funkcioniše malo bolje i pruža zaštitu na temperaturama iznad -7 stepeni. Zatim idemo do natrijum hlorida i standardnih kamenih soli. Njihova efikasnost je ograničena na temperature od oko -9 do -12 stepeni Celzijusa. Hemikalije za odleđivanje na bazi kalcijum hlorida i magnezijum hlorida se reklamiraju kao najsavremenije hemikalije za odražavanje puteva, prilaza, staza i trotoara zimi i one su bezbedne za ljubice. Svi ih znamo kao bele, plave ili zelenkaste kristalčiće. Ovo je trenutni vrh u proizvodima za odleđivanje i pružaju efikasnu zaštitu u temperaturnim rasponima od -18 do -32 stepeni Celzijusa.
Sve ove pomenute hemikalije funkcionišu na veoma sličan način. Osnovna razlika između njih je u kom trenutku će voda (ili sada rastvor soli i vode) zapravo smrznuti prilikom njihovog korišćenja. Ovde je važna i prevencija, a savete u vezi sa istom možete pročitati na sledećem LINKU.
Deo teksta preuzet sa stranice: www.podovi.org