Razvoj OIE (obnovljivi izvori energije) u svetu kreće punim koracima prema 70% do 80% pokrivanja svih potreba čovečanstva do 2050. godine.
Razlozi su u klimatskim promenama, ali i u osamostaljivanju od uvoza energije. Snabdevanje energijom u budućnosti će biti vezano za već poznate tehnologije za pretvaranje obnovljivih izvora energije. To će biti: HE (hidroelektrane), VE (vetroelektrane), PV (fotonaponske elektrane), a u pustinjskim predelima i solarne termalne elektrane.
// Klasične termoelektrane će nestati i zameniće ih totalni energetski sistemi, to su kogeneracija i trigeneracija sa akumulatorima toplote i hladnoće.
Nestacionarnu struju iz OIE ćemo akumulirati u manjem delu pomoću baterija, a u većem delu u vodoniku. Taj vodonik ćemo onda upotrebiti za proizvodnju metana i metanola, korišćenjem otpadne biomase. Time će se ostvariti cirkulacija ugljenika iz vazduha preko biomase, solarnog vodonika i sintetičkih goriva nazad u vazduh. To je rešenje koje oslobađa čovečanstvo od brige za snabdevanje energijom i od klimatskih promena.
Svi bilansi ukazuju da je na svetu dovoljno sunca i biomase za ostvarenje takvog sistema. To naročito važi za zemlje na Balkanu, gde sa biomasom nema problema, a energija sunca, vode i vetra ima značajno više od svih potreba. Pored toga, očekivano rešenje ne traži promenu infrastrukture, jer će na raspolaganju biti struja, gasovito i tečno gorivo koje će se transportovati modernizacijom postojeće infrastrukture (dalekovodi, gasovodi i produktovodi).
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE predstavljaju energetske resurse koji se mogu nadoknađivati prirodnim procesima i koristiti neograničeno pod uslovom da količina koja se koristi ne premašuje njihov kapacitet obnavljanja. Ove resurse čine solarna energija, energija vetra, hidroenergija, energija biomase, energija pokretanja morske vode, geotermalna energija i nuklearna fuzija.
NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE postoje samo u ograničenim količinama na Zemlji i sav materijal prisutan u obliku neobnovljivih resursa na kraju će se potrošiti. Brzina njihovog stvaranja toliko je spora da ne postoji mogućnost da stopa njihove potrošnje prati stopu obnavljanja. Njih čine fosilna goriva (ugalj, nafta, gas) i nuklearna fisija. NIE predstavljaju izolovani energetski potencijal koji, da bi se iskoristio u praktične svrhe, zahteva spoljašnju akciju.
Nasuprot tome, obnovljivi izvori energije postoje u obliku energetskih strujanja koja stalno protiču kroz prirodu, bez obzira da li čovek ima razvijena sredstva koja ovu energiju mogu da zarobe ili ne. Energetska strujanja na Zemlji vode poreklo iz tri izvora: sa Sunca, Zemlje i usled planetarnog kretanja.
Obnovljivi izvori energije, ne uključujući hidroenergiju velikih hidroelektrana, daju skroman doprinos zahtevima za energiju. U budućnosti taj udeo treba znatno povećati, jer neobnovljivih izvora ima sve manje. Razvoj OIE važan je iz nekoliko razloga:
- OIE imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljen dioksida,
- povećanjem udela obnovljivih izvora energije povećava se energetska održivost sistema i smanjuje zavisnost od uvoza energetskih sirovina i električne energije
Korišćenje obnovljivih izvora energije je postalo civilizacijska nužnost sa ekonomskog, bezbedonosnog i ekološkog aspekta. Sve zemlje su u obavezi da kombinovanjem upotrebe obnovljivih izvora energije reše svoje energetske probleme i time doprinesu globalnoj borbi za zaštitu životne sredine.
Više o obnovljivim izvorima energije:
Obnovljivi izvori energije – Eolska energija
Obnovljivi izvori energije – Solarna energija
Obnovljivi izvori energije – Kretanje morske vode i geotermalna energija
Obnovljivi izvori energije – Energija biomase
Obnovljivi izvori energije – Nuklearna fuzija na Zemlji
Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
Ž. Đokić, dipl. inž.