Energija kretanja morske vode
U velikim vodenim masama skrivene su najveće rezerve energije u prirodi. Duvajući iznad morske površine, vetrovi oblikuju ogromne talase, koji su zapravo zgusnuti oblik eolske energije, pa mnoge primorske zemlje danas istražuju mogućnost njene primene za proizvodnju električne energije.
Kretanje mora usled plime i oseke takođe može biti izvor energije. Elektrane koje funkcionišu na tim razlikama već postoje u nekim zemljama. Međutim, veliki investicioni troškovi govore protiv izgradnje ovakvih elektrana, a osim toga na povoljnim lokacijama ukupna moguća proizvodnja električne energije predstavlja samo malu količinu potrebne energije.
Geotermalna energija
Geotermalna energija je takozvana unutrašnja toplotna energija. Pošto urana, torijuma i kalijuma ima najviše u granitnim stenama, toplota se nešto više razvija u Zemljinoj kori nego pod morem i u stenama mlađih geoloških informacija.
// Razlikuju se četiri grupe geotermalnih izvora: hidrogeotermalna energija izvora vruće vode, hidrogeotermalna energija vodene pare, hge vrele vode u velikim dubinama i petrotermička energija – energija vrelih i suvih stena.
Vruća voda akumulira energiju vrelih stena i onu koja dolazi iz većih dubina i dostiže temperaturu oko 400°C. Ako voda pronađe put do površine Zemlje, javlja se u obliku vruće ili ključale vode (fumarole) ili u obliku pare (gejzir). Voda u velikim dubinama u ranim geološkim periodima došla je do površine Zemlje i tu ostala zarobljena ispod nepropusnih stena. Ona se tu nalazi pod pritiskom. Još uvek tehnički nije rešeno iskorišćavanje energije u suvim stenama i u vodi na velikim dubinama.
Geotermalna elektrana
Najpraktičnija za eksploataciju geotermalne energije su područja gde se vrela masa nalazi blizu površine naše planete. Na mnogim takvim lokacijama u svetu već postoje postrojenja koja zagrejanu vodu koriste za grejanje ili u industrijske svrhe. U Rejkjaviku postoji najveći sistem grejanja zasnovan na geotermalnoj energiji. Geotermalne elektrane postoje u mnogim zemljama sveta. Ovi prirodni rezervoari dostižu temperaturu i preko 350°C.
Prema proračunima, do kojih je došla Evropska komisija za istraživanje energije, toplota Zemljine unutrašnjosti može obezbediti veoma stabilan i dugotrajan izvor energije. Samo 1 km3 užarene mase može davati 30 MW električne energije u periodu od 30 godina.
U našoj zemlji najpoznatiji geotermalni izvori su Bogatić 80°C, Debrec 58°C, Lukovska banja 80°C, Inđija 62°C i Kupinovo 54°C. Rezerve termalne vode su na različitim dubinama: 207m u Bogatiću, 600-700m u Sremu. Potencijal geotermalne energije u Srbiji je trenutno 0,2 Mtoe. Ukoliko bi se bušenja izvodila preko 1500 m onda bi potencijal porastao na 0,7 Mtoe.
// Potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji je 4,3 Mtoe. U potencijalu biomasa učestvuje sa 2,7 Mtoe, solarna energija sa 0,6 Mtoe, mini hidroelektrane 0,6 Mtoe, energija vetra sa 0,2 Mtoe i geotermalna sa 0,2 Mtoe.
Srbija godišnje proizvodi milion tona nafte, a godišnje potrebe su 4 miliona tona. Iako iskorišćavanje hidrogeotermalne energije može poboljšati snabdevanje stanovništva, naročito u neposrednoj blizini izvora vruće vode, tek korišćenjem hidrogeotermalne energije akumulisane u suvim stenama može značajnije uticati na energetski bilans u svetskim razmerama.
Više o obnovljivim izvorima energije:
Obnovljivi izvori energije – osnovna podela
Obnovljivi izvori energije – Solarna energija
Obnovljivi izvori energije – Eolska energija
Obnovljivi izvori energije – Energija biomase
Obnovljivi izvori energije – Nuklearna fuzija na Zemlji
Autori:
Prof. dr D. Škobalj,
Ž. Đokić, dipl. inž.