Connect with us
Budućnost

Novi Sad – Biodiverzitetski grad

„Novi Sad – biodiverzitetski grad” („Novi Sad – BiodiverCity”) je partnerski projekat Gradske biblioteke u Novom Sadu, organizacije „Public Libraries 2030” iz Brisela (Belgija), Nacionalne asocijacije zelenih krovova Srbije iz Novog Sada i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” iz Beograda.

  • Zašto gradovi danas predstavljaju ključne činioce u promeni globalne slike naše planete?
  • Koja je uloga urbanog biodiverziteta?
  • Da li možemo zajedno da kreiramo novu kulturu življenja u gradovima?
  • Ko nam na tom putu može pomoći?

Projekat BiodiverCities se tokom 2021. i 2022. godine odvija u deset gradova Evrope. Leiden, Palma, Valongo, Stavanger, Vilnius, Sofia, Maribor, Novi Sad, Palermo i Regalbuto su gradovi u kojima se aktivnosti aktivno sprovode, dok su Oslo, Varese i Lisabon prateći gradovi.

Aktivnosti projekta se od grada do grada razlikuju, a ono što jeste zajedničko je činjenica da se sve aktivnosti sprovode sa ciljem da se kroz direktno povezivanje sa stanovnicima grada definišu ključna pitanja u kontekstu životnog okruženja i kvaliteta života u gradu.

„Novi Sad – biodiverzitetski grad” („Novi Sad – BiodiverCity”) je partnerski projekat Gradske biblioteke u Novom Sadu, organizacije „Public Libraries 2030” iz Brisela (Belgija), Nacionalne asocijacije zelenih krovova Srbije iz Novog Sada i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” iz Beograda. Među održivim ciljevima „Agende 2030” Ujedinjenih nacija, čiju su izradu inicijale upravo biblioteke, istaknuta su dva: očuvanje biodiverziteta i razvoj održivih gradova. Gradska biblioteka u Novom Sadu jedna je od 16 evropskih biblioteka učesnica u ovom globalnom poduhvatu i jedina koja potiče iz zemlje koja nije članica Evropske unije. Projekat se realizuje pod pokroviteljstvom Evropske komisije.

Danica Lacarac

Danica Laćarac

Aktivnosti na projektu „Novi Sad – biodiverzitetski grad” obuhvataju javne tribine i debate, sa stručnim predavačima sa novosadskog univerziteta iz oblasti zaštite društvene sredine i urbanog planiranja, radionice sa arhitektama i stručnjacima za biljne i životinjske vrste, radi njihovog prepoznavanja, zaštite i boljeg upoznavanja, kao i promociju digitalizovane i građe u fizičkom obliku naše „Pčelarske biblioteke”, jedinstvene u regionu.

Učesnici projekta bili su u prilici da se informišu i govore na teme iz oblasti ekologije, koje su od značaja za sveopšti kvalitet života i zdravlja, kao i da učestvuju u razvoju urbane prirode svoga okruženja. Svoju kreativnost i svoja omiljena mesta u prirodi učesnici su mogli da prikažu kroz literarni, foto i video konkurs.
Cilj projekta je da motivišemo građane da se lično uključe u projekat od opšteg značaja, i trajao je od 15. maja do 30. septembra.

U okviru projekta sprovedene su sledeće aktivnosti:

  • Tribina o zdravlju
  • Tribina o pčelama
  • Mapiranje
  • Radionica Prepoznaj drvo i pticu
  • Kreativni konkurs

Novi Sad biodiverzitetski grad 1

1.Tribina o zdravlju

Priroda u gradu ima višeznačnu funkciju. Jedna od prioritetnih oblasti koja se u gradovima širom sveta analizira svakako je direktan uticaj prirode na zdravlje ljudi, kao i svih drugih vrsta koje naseljavaju naše gradove. Na tribini „Urbani biodiverzitet – kontekst zdravlja“ govorili su doc. Dr Snežana Ukropina, specijalista socijalne medicine i načelnica Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine, prof. dr Stevan Savić, redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i član Istraživačkog i nastavnog centra za klimatologiju i hidrologiju i dr Siniša Trkulja, savetnik u Sektoru za prostorno planiranje i urbanizam Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Kroz razgovor–tribinu sa ekspertima iz ove oblasti želeli smo da čujemo iskustva Novosađana i otvorimo platformu za dalju komunikaciju na ovu izuzetno važnu temu.

Gradska biblioteka

foto: Gradska biblioteka u Novom Sadu

2. Tribina o pčelama

Kroz uticaj čoveka na sve druge segmente prirode uviđa se, nažalost, najčešće destruktivan pristup. Pitanje uloge prirode u gradu je upravo pitanje naše sposobnosti da razumemo potencijal koji prirodna rešenja nude, kao i da, zatim, ta rešenja na adekvatan način (p)održavamo. Upravo kroz temu pčela moguće je sagledati nepovoljnosti dosadašnjeg pristupa, kao i otvoriti mogućnost za njegovu promenu.

U okviru projekta Novi Sad – biodiverzitetski grad“ organizovana je i tribina #Urbani biodiverzitet – kontekst pčele“ gde su posetioci bili u prilici da učestvuju u panel-diskusiji na ovu izuzetno važnu temu, kao i da se upoznaju sa našim legatom – fondom o pčeli – Pčelarskom bibliotekom.

Na tribini su učestvovali dipl. Biolog zaštite životne sredine Jovana Bila Dubaić, Centar za biologiju pčela Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Biljana Vrbaški, JP „Urbanizam“, Zavod za urbanizam, Novi Sad i Danijela Andrić, JKP „Zelenilo“, Novi Sad.

Gradska biblioteka u Novom Sadu

foto: Gradska biblioteka u Novom Sadu

3. Mapiranje

Radionice mapiranja slobodnih, neizgrađenih prostora, koji okružuju građane u okviru 5 odabranih distrikata, imaju za cilj identifikaciju mesta koja već igraju značajnu ulogu u svakodnevnom životu stanovnika našeg grada. Mapiranjem, tačnim pozicioniranjem ovih prostora na planu grada i identifikacijom trenutnog kvaliteta, kao i potencijala ovih mesta u budućnosti, stiče se jasnija slika o njihovoj upotrebnoj vrednosti.

Na prvoj radionici identifikovali smo prostore koje stanovnici Novog Sada koriste u centru grada. Bilo da žive u ovoj zoni ili često posećuju određena mesta, građani su pozvani da podele o kojim lokacijama je reč, šta je ono što ta mesta čini vrednim, a šta im nedostaje.
Cilj radionice bio je identifikacija mesta, otvorenih/zelenih/neizgrađenih prostora, od značaja za stanovnike Novog Sada i kreiranje nove mape koja će kao rezultat projekta biti predstavljena Gradu i JP „Urbanizam“ s idejom da se upravo ovi prostori sačuvaju, a zatim u narednom koraku planiranja i unaprede.

4. radionica PREPOZNAJ DRVO I PTICU

Urbani biodiverzitet, čistoća vazduha i vode značajne su teme za Novosađane, pokazalo je istraživanje publike u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. Veoma visok broj učesnika u istraživanju pokazao je želju da učestvuje u projektu, te smo u cilju edukacije i aktivnog učešća građana svih uzrasta u upoznavanju i očuvanju životne sredine organizovali radionice pod nazivom „Prepoznaj drvo” i „Prepoznaj pticu”.

Radionice „Prepoznaj drvo“ i „Prepoznaj pticu“ su deo aktivnosti na projektu „Novi Sad – biodiverzitetski grad” (Novi Sad – BiodiverCity), koji Gradska biblioteka u Novom Sadu realizuje u partnerstvu sa Asocijacijom „Public Libraries 2030” iz Brisela, Nacionalnom asocijacijom zelenih krovova Srbije iz Novog Sada i Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković” iz Beograda, pod pokroviteljstvom Evropske komisije.

Cilj radionica „Prepoznaj drvo“ i „Prepoznaj pticu“ bio je da upoznamo naše najčešće sugrađane među drvećem, naučimo da ih raspoznajemo i otvorimo vrata građanima da dalje sami istražuju, uče i šire znanje. Obe radionice vodio je Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Živi grad podrazumeva jednu izuzetno široku celinu, urbani ekosistem, čiji su nosioci mnoge biljne i životinjske vrste, jednako kao i čovek. Tek upoznavanjem elemenata sistema u kome živimo možemo stvoriti uslove za pozitivan doprinos celini.

5. KREATIVNI KONKURS

U okviru projekta „Novi Sad – biodiverzitetski grad” (Novi Sad – BiodiverCity), u partnerstvu sa organizacijom „Public Libraries 2030” iz Brisela, Nacionalnom asocijacijom zelenih krovova Srbije iz Novog Sada i Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković” iz Beograda, organizovan je konkurs „Moje parče prirode“. Učesnici konkursa su mogli da predstave u literarnoj, foto i/ili video formi svoje omiljeno prirodno mesto u gradu, ili van njega, životinju, biljni svet iz okruženja, odnosno specifični oblik ispoljavanja biodiverziteta.

Zavrsni kadar 001 copy

Nacionalna asocijacija Zelenih krovova Srbije logo

Bulevar Oslobođenja 66b, 21000 Novi Sad
Tel: +381 (0)21 654 63 39
Tel: +381 (0)63 521 818
info@nazk.org
www.nazk.org

Izvor: časopis „KGH“ 1/2021, https://bit.ly/2PxliIU