Connect with us
Građevina

Novi koncept u cilju održivog urbanog razvoja

Rešenja u skladu sa prirodom (Nature-Based Solution – NBS)

Projekat GReENERGY, odnosno punog naziva „Ozelenjavanje gradova – razvoj i promovisanje energetske efikasnosti i održive urbane životne sredine u pograničnim gradovima između Hrvatske i Srbije“, jeste projekat koji finansira Evropska Unija preko Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020 . Ukupna vrednost projekta iznosi 1,36 miliona evra i realizuje se u periodu od jula 2019. do januara 2022. godine.

Rukovodilac i lider projekta je prof. dr Stevan Savić sa Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, a partnerske institucije su Javno komunalno preduzeće „Gradsko Zelenilo“ Novi Sad; Grad Novi Sad – Gradska uprava za imovinu i imovinsko-pravne poslove; Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku, Građevinski i arhitektonski fakultet Osijek; i Grad Osijek. Aktuelne informacije o GReENERGY projektu možete pronaći na zvaničnom sajtu, odnosno preko adrese:  www.greenenergy.rs

Osnovna ideja i svrha projekta

GReENERGY projekat je od velikog značaja ne samo za stručnu već i širu javnost, uključujući i lokalne i regionalne institucije, budući da se bavi problematikom koja se tiče svakodnevnog života svih nas koji živimo i radimo u gradskim sredinama.

// Prema procenama Ujedinjenih Nacija, od 2007. godine preko 50% svetske populacije živi u gradovima, a danas taj procenat iznosi oko 56%. Intenzivan proces urbanizacije je prisutan i u Republici Srbiji, pa danas oko 60% populacije predstavlja urbano stanovništvo.

Istovremeno, zbog urbanizacije i porasta stanovništva, naročito u većim gradovima Srbije, dolazi do intenzivne izgradnje, odnosno delovi grada sa kućama ili slobodnim prostorom se pretvaraju u višespratne objekte. Samim tim na istoj površini živi ili radi znatno veći broj stanovnika, nego što je to bio slučaj u prethodnim godinama ili decenijama.

Kao rezultat takvog procesa javljaju se novi problemi u smislu urbane ekologije i kvaliteta života stanovništva u delovima grada gde oni ranije nisu postojali.  Dodatni problem u gradskim sredinama predstavljaju aktuelne klimatske promene, koje izazivaju nepovoljne mikroklimatske uslove.

Prilog 1. Kretanje godišnje temperature vazduha u Srbiji tokom 20 i početkom 21 veka.

Prilog 1. Kretanje godišnje temperature vazduha u Srbiji tokom 20 i početkom 21 veka.

U prilogu 1 se mogu videti godišnje temperaturne linije za Srbiju, za period od 1901. do 2019. godine. Plave linije predstavljaju godine sa ispod prosečnom srednjom godišnom temperaturom, a crvene linije sa iznad prosečnom srednjom godišnom temperaturom. Kao što se vidi, u poslednjih 20-30 godina, temperatura konstatno raste i to sve većim intenzitetom. Period porasta temperature se poklapa i sa intenzitetom urbanizacije, što dovodi do snažnijih toplih talasa i generalno viših temperatura u urbanim zonama u odnosu na prirodnu sredinu. Kao posledica, dolazi do povećane termalne nekomfornosti, ugrožavanja zdravlja ljudi i biodiverziteta i sl.

Da bi se donekle ublažile negativne posledice intenzivne urbanizacije i porasta stanovništva, na sam kvalitet života u gradovima, pre oko 15-tak godina osmišljen je koncept rešenja zasnovan na prirodi (Nature-based solutions – NBS), koji je u velikoj meri fokusiran na povećanje zelenih (pod biljkama) i plavih (vodenih) površina, a smanjenje sivih (izgrađenih) površina. U prilogu 2 predstavljeno je nekoliko primera NBS u svetu, gde se na prvi pogled može primetiti poboljšanje u smislu povećanja zelenih površina ili unutrašnjeg/spoljašnjeg termalnog komfora.

Upravo zbog toga, glavna ideja GReENERGY projekta jeste da pristupi ovim izazovima kroz zajednički razvoj i implementaciju zelene infrastrukture, odnosno konkretno zelenih krovova i zidova na dva objekta javne namene. U Novom Sadu objekat na kojem se vrše radovi jeste Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović” na kojoj se postavlja 480 m2 poluintenzivnog zelenog krova i 80 m2 zelenog zida, dok se na objektu srednješkolskog igrališta u Osijeku postavlja poluintenzivni zeleni krov površine 150 m2.

// Konkretno u Novom Sadu, ideja je da se postavi zeleni krov sa takvim zelenim konceptom da u centralnom delu dominira travnata površina, a u perifernim delovima srednje i više rastinje.

U okviru zelenog krova predviđena je kružna pešačka staza sa klupama, tako da korisnici i učenici škole mogu tokom vegetativnog perioda godine koristiti obezbeđen hlad i poboljšane mikroklimatske uslove. S obzirom na veličinu zgrade same škole, 80 m2 zelenog zida pokrivaće mali deo fasade i samim tim biti dodatni termalni izolacioni faktor za samo nekoliko prostorija, ali istovremeno biće postavljen sa ulične strane i samim tim maksimalno vidljiv u cilju promocije zelene infrastrukture.

Postavljena zelena infrastruktura (zeleni krov i zid) predstavlja rešenje u skladu sa prirodom i to pre svega zato što obezbeđuje sledeće:

– bolje mikroklimatske uslove i bolji termalni komfor za stanovništvo kroz uticaj zelene površine na temperaturni balans u toku dana;
– uslove za opstanak i razvoj urbanog biodiverziteta, pre svega na ptice i insekte kojima urbano područje predstavlja životnu sredinu; i
– ceo sistem zelene infrastrukture je samoodrživ, odnosno ne zavisi direktno od postojećih izvora energije.

Posebno je interesantna stavka o samoodrživosti zelene infrastrukture koja je obezbeđena (takođe kroz GReENERGY projekat) instaliranjem solarnih panela snage 120 kW. Solarni paneli se postavljaju na krovnu površinu same škole i zauzimaju oko 960 m2 površine. Električna energija kroz solarne panele predstavlja obnovljiv izvor energije, odnosno zelenu energiju, i direktno će služiti za potrebe održavanja zelene infrastrukture.

// Konkretno, proizvedena zelena energija direktno će napajati električnom energijom sistem za navodnavanje i odvodnjavanje vode, sistem za prihranjivanje biljaka, kao i elektroniku sa softverom koji kontroliše navedene sisteme.

Istovremeno, rezervoar sa vodom koji se koristi za navodnjavanje/prihra- njivanje zelene infrastrukture koristiće vodu iz gradskog vodovoda samo u onim situacijama kada nema dovoljno kišnice koja se sakuplja sa objekta škole. Dodatna ušteda u vodi je i u tome što sistem koristi ponovo vodu koja je višak u zelenoj infrastrukturi, i takva voda se ponovo vraća u rezervoar. Na ovaj način, za održava- nje zelene infrastrukture maksimalno se štede voda i energija kao resursi, a istovremeno se koristi besplatna i prirodna energija (kišnica i zelena energija).

U prilogu 3 je prikazan primer sistema koji se planira da bude implementiran na javnim objektima u Novom Sadu i Osijeku.

Prilog 3. Zelena infrastruktura (krov i zid) sa sistemima za proizvodnju energije i  navodnjavanja/odvodnjavanja

Prilog 3. Zelena infrastruktura (krov i zid) sa sistemima za proizvodnju energije i navodnjavanja/odvodnjavanja

// Dodatna vrednost GReENERGY projekta jeste što proizvodnja zelene energije preko solarnih panela snage 120 kW prevazilazi potrebe zelene infrastrukture.

Zato su preko budžeta projekta obezbeđena dodatna sredstva za delimičnu rekonstrukciju rasvete u objektu škole, odnosno zamene klasične rasvete sa LED rasvetom. Na taj način obezbeđuje se ušteda u trenutnoj potrošnji električne energije, a sav višak zelene energije iz solarnih panela ulazi u sistem škole i koristi se kao besplatna energija.

// Dakle, zahvaljujući zelenoj infrastrukturi obezbeđuje se dodatna termalna izlacija objekta i ušteda u grejanju odnosno hlađenju, tokom zime i leta, a sa proizvodnjom zelene energije, dodatna besplatna električna energija za potrebe škole.

Kao konačni cilj i rezultat GReENERGY projekta, implementacijom NBS koncepta obezbeđuje se ne samo bolji mikroklimatski uslovi u neposrednom okruženju škole, nego i bolja energetska efikasnost samog objekta.

Prilog 2. c) Hamburg – zeleni autoput A7

Prilog 2. c) Hamburg – zeleni autoput A7

Procenjuje se da će projekat rezultirati proizvodnjom oko 213 kW dodatne obnovljive energije (zajedno u oba grada). Dostignuća projekta će pozitivno uticati na ciljne grupe, kao što su: lokalne i regionalne vlasti, sektorske agencije, nevladine organizacije, privatni sektor, đake i studente, radnike u zgradama i širu javnost – oko 400.000 ljudi. Gradske agencije, privatni sektor, nevladine organizacije i šira javnost će imati koristi od razvoja infrastrukture i transfera znanja dok će projektni partneri ostvariti nova partnerstva za buduću saradnju u regionu.

Nacionalna Asocijacija Zelenih Krovova Srbije sa posebnom pažnjom prati razvoj projekta i sa velikim nestrpljenjem iščekuje ovako važnu implementaciju. Postavljanjem celokupno planiranog sistema, koji obuhvata i obnovljive izvore energije, zelenu infrastrukturu i direktnu štednju resursa, će ujedno doneti i prve opipljive podatke kad je u pitanju implementacija zelene infrastrukture u Srbiji, što je od neizmerne važnosti za kreiranje budućeg pristupa razvoju naših gradova.

GReENERGY projekat u cilju vidljivosti i mogućnosti da informiše širu javnost ima svoje profile na društvenim mrežama.

Na profilima na Facebook (Greenergy project), Twitter (GReENERGY project) i YouTube (GReENERGY projekat) mogu se videti informacije, linkovi i video klipovi vezano za sam projekat ili koncept zelene infrastrukture.

Takođe, preporučujemo vam da pogledate naš dvominutni promo video klip gde u slici i nekoliko reči predstavljamo celokupnu ideju i koncept GReENERGY projekta

 

Autori teksta: Danica Laćarac, Project Manager, NAZK i  prof. dr Stevan Savić, Prirodno-matematički fakultet