Kada se govori o kuÄi, naroÄito o enterijeru, prva asocijacija je DRVO!Drveni prozori, krevet, stolice, sto, komode….spisak je poduži i iako danas za svaki komad koji sam nabrojala možemo smisliti alternativno reÅ”enje, neki bi rekli jednako dobro, drvo je bilo i ostalo ono Å”to najlakÅ”e prihvatamo u svojoj blizini. ZaÅ”to je to tako?
Najvažnije osobine termo-tretiranog drveta su smanjena upojnost vode i truljenja
Njegova svojstva su nam dobro poznata, znamo mu vrline i mane. Ipak je to jedan od najstarijih materijala. Prva ljudska izgraÄena staniÅ”ta su najverovatnije i bila od drveta, a posle se drvo kombinovalo sa kamenom i u tom dvojstvu je na razliÄite naÄine trajalo u graÄevinarstvu do danas. TeÅ”ko je danas utvrditi da li je prva Ävrsta podna obloga kojom su naÅ”i preci zamenili pod od nabijene zemlje bio kamen ili drvo, ali znamo da su obe opstale do naÅ”ih dana. Ono Å”to deluje logiÄno je da je zbog svoje relativno male specifiÄne gustine i težine u poreÄenju s kamenom, drvo koriÅ”Äeno za podove u prvim objektima koji su imali galerije i spratove, bivajuÄi istovremeno i deo noseÄe konstrukcije.
Iako ima puno alternativa, drvo ljudi oseÄaju kao deo prirode po kojoj hodaju
U javnosti je par godina unazad drvo, u moru drugih materijala, nepravedno zapostavljano. Aluminijum i pvc su se pokazali kao dobra ili bar tehniÄki zadovoljavajuÄa zamena za stolariju,a staklo je zamenilo stolove, pa Äak i stolice. Podne obloge kakve danas postoje zamenjuju i izgled, pa Äak i teksturu drveta. Ipak, drvo se voli. Po njemu je divno hodati, gledati ga kako se menja godinama kao i stanovnici u domu koji ga koriste i na njemu ruÄavati i sumirati dan za nama. Pogotovo danas kada je zaista unapreÄeno kao materijal. Tako smo dobili termiÄki obraÄeno drvo kome su promenjena i poboljÅ”ana hemijska svojstva i boja zahvaljujuÄi izlaganju visokoj temperaturi, istina, na uÅ”trb nekih mehaniÄkih svojstava. Najvažnije osobine termo-tretiranog drveta su smanjena upojnost vode i truljenja. Zatim je tu i acetilacija, kojom se takoÄe utiÄe na dimenzijsku stabilnost i otpornost na truljenje, a za razliku od termiÄke obrade, zadržava se i Ävrstina i savitljivost.
Globalizacija tržiÅ”ta uticala je na to da se pored autohtonih evropskih vrsta drveta kao Å”to su hrast, bukva, jasen, javor, grab, jova, breza, treÅ”nja, orah, na naÅ”em tržiÅ”tu sada mogu dobiti i brojne egzotiÄne vrste drveta o Äijem postojanju, bar kada je o nekima od njih reÄ, nismo ni slutili: tik, kempas, paduk, merbau, jatoba, venge, tali, sukupira, afromorsija, ipe/lapaÄo, dusi, sapeli, pinkado, palisander, iroko, bambus, ameriÄki orah i treÅ”nja, itd. Paleta je postala raskoÅ”na: od belih do crnih, od posve svetlih preko zlatno žutih do boje crne Äokolade i svih nijansi crvene. Kako da koristite staro drvo, veÄ koriÅ”Äeno, možda od strane vaÅ”ih predaka i unesete malo tradicije u svoj novi dom proÄitajte u sledeÄem LINKU.
Drveni nameÅ”taj se uvek može srediti za ponovno koriÅ”Äenje
Pored svega navedenog možemo reÄi DRVO NE PROLAZI, ono ostaje i opstaje zauvek. I da, pozdravljamo druge materijale i njihov preporod i verovatno Äemo ih koristiti i dalje verujuÄi u njihovu efikasnost, ali ne planiramo da drvo izbacimo iz svojih domova. Ne, sa tom sposobnoÅ”Äu transformacije i oseÄajem topline.
PiÅ”e: Mirjana Makarin PlavÅ”iÄ