Sa rastućim globalnim trendom ruralne migracije u gradu, fokus na negovanju parkova, vrtova i opšteg zelenog prostora u gradskim centrima je važniji nego ikad. Iako prelazak u urbani centar može ponuditi poboljšani pristup zapošljavanju, školovanju, zdravstvenoj zaštiti i kulturnim mogućnostima, to može dovesti do povećanja stresa i buke i smanjenog pristupa otvorenom prostoru, svežem vazduhu i prirode. Za istraživača urbanih i šumarskih akademija Filipa Gartnera, ovo je pokrenulo pitanje u kojim evropskim glavnim gradovima ima najviše zelenog prostora.
Koristeći metodu koja obrađuje satelitske snimke i otkriva tipove piksela, Gartner je generirao Indeks normalizovanog razlikovanja vegetacije (NDVI) za 43 glavna evropska grada. NDVI analizira merenja daljinskog senzora kako bi utvrdila da li ciljno područje sadrži živu vegetaciju ili ne. Za doslednost, analizirana oblast je krug od 5 milja oko zvaničnog centra grada svakog od gradova.
Foto: archdaily.com
Ovako izgledaju rezultati počevši od najzelenijeg:
Sarajevo – 0.6778
Vaduz – 0.6738
Ljubljana – 0.6114
Andorra La Vella – 0.6074
Bern – 0.5996
Luxembourg – 0.5801
Vilnius – 0.5137
Tallin – 0.459
Monaco – 0.4395
Oslo – 0.4356
Riga – 0.4238
Zagreb – 0.4121
Bratislava – 0.4043
Chisinau – 0.3926
Kiev – 0.3887
Stockholm – 0.3777
Helsinki – 0.3769
Prague – 0.3692
Warsaw – 0.3653
Pristina – 0.3535
Sofia – 0.3379
Skopje – 0.3105
Belgrade – 0.295
Dublin – 0.291
Tirana – 0.2793
Minsk – 0.2718
Copenhagen – 0.2637
Reykjavik – 0.2637
Berlin – 0.2519
Bucharest – 0.2519
Podgorica – 0.2363
Amsterdam – 0.2285
Brussels – 0.1973
Vienna – 0.1738
Rome – 0.1699
Madrid – 0.1543
Moscow – 0.1426
London – 0.1348
Lisbon – 0.127
Riga – 0.1191
Valetta – 0.0957
Athens – 0.0879
Prevedeno sa stranice: www.archdaily.com